utorak, 07.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:24
POGLEDI

Siromaštvo ispod crvenog tepiha

Dobro je i pohvalno što su najvažnije teme poput ekonomske deprivacije, urušavanja sistema socijalne brige i ogromnih klasnih razlika konačno izbile u prvi plan, i to na tako verodostojan i ubedljiv način kao u „Parazitu” ili u „Džokeru”
Autor: Nataša Jovanović Ajzenhamersreda, 26.02.2020. u 18:00

Zvanično najbolji ove godine, dobitnik četiri Oskara, južnokorejski film „Parazit” prouzrokovao je tektonski potres i to iz (najmanje) dva razloga. Prvi je što je nagrada Akademije za najbolji film otišla ostvarenju van engleskog govornog područja, a drugi je tema koju tretira: na istovremeno sjajan, ali i brutalan način, „Parazit” prikazuje neverovatnu dubinu jaza između viših i nižih klasa, kao i suptilnost i iznijansiranost simboličkih razlika, u nimalo suptilnom i nimalo iznijansiranom ekonomskom bilansu koji siromašne nepremostivo odvaja od bogatih.

Jednako hrabro toj tematici pristupa zastupa i drugi najznačajniji film godine – „Džoker”. Iako ga mnogi vide kao glorifikaciju anarhije, on je pre svega dijagnoza i upozorenje na to šta će se desiti kada se konačno i u potpunosti sruše noseći zidovi društvenih sistema (najpre socijalnog, a potom i vrednosnog).

U oba filma sam uživala – i zbog umetničkog doživljaja, i zbog vešto artikulisane društvene kritike. Drago mi je što je ove godine kritika koja gađa pravo u epicentar reprodukcije globalne ekonomske nepravde najzastupljenija na bioskopskim platnima u celom svetu. Ali... ima tu jedno „ali”. A to je tamna senka koja, ako bolje pogledate, preti da malo iskrivi blistavu sliku i uspeha i hrabrosti pomenutih ostvarenja. Tu senku čini očigledan nesklad između poruka što ih reditelji šalju i glamuroznog konteksta filmske industrije u okviru koje se stvaraju i nagrađuju umetnička dela.

Paradoksalno je da dok gledamo kako u prvi plan svetske javnosti (konačno) izbijaju teme o ogromnim ekonomskim nejednakostima i surovoj realnosti „klasno zatvorenog društva” (društva u kome je najverovatnije da ćete ostati u klasi u koji ste rođeni i gde du vaši roditelji, što znači da skoro i da nema društvene pokretljivosti) na planu realnog života se sasvim neometano odvija dalje „cementiranje” jaza između bogatih siromašnih.

Evo i primera vremenske koincidencije između filmske kritike kapitalizma i neupitnosti daljeg produbljivanja klasnih razlika: u isto vreme kada su svi mediji pratili uspeh „Parazita”, u toku su bile pripreme pred borbu za usvajanje sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije nakon „bregzita”. Jedna od ključnih tačaka spora je potencijalno ukidanje fonda za pomoć najugroženijima kojih, prema pisanju medija, ima oko 6,6 odsto ili 33,1 miliona stanovnika EU. Nemali broj lidera EU zalaže se upravo za ovakvu politiku koja će direktno uticati na zdravlje i socijalnu stabilnost onih koji i sada jedva preživljavaju.

Najnovija borba oko budžeta EU samo je jedan od primera koji mi je „zapao za oko” jer je sticajem okolnosti to bila tema u vreme kada se u svim medijima pisalo i govorilo o uspehu „Parazita”, o intelektualnom poštenju reditelja da prikaže sav užas surovog globalnog kapitalističkog društva (to što je kontekst južnokorejski nije od presudnog značaja, jer se scenografija i zaplet lako mogu preneti i u mnoge druge delove sveta). Drugim rečima, uprkos nedvosmislenim i iskrenim pohvalama koje imam za „Parazita” (kao uostalom i za „Džokera”), ne mogu a da ne osetim blagi „ujed” licemerja kada istovremeno čitam o vrtoglavo visokim zaradama producentskih kuća i spirali enormnog bogaćenja filmske industrije, a sve to upravo na temi okoštavanja nemaštine i bede koju vidimo svakoga dana u realnom životu.

Ključno pitanje koje se ovde nameće zapravo glasi – ko ima kredibilitet da šalje određenu poruku? Da li onaj koji govori o određenim vrednostima treba i sam da živi u skladu sa njima, i da li se on stvarno i bori za ono za šta se zalaže?

Kao i u slučaju „Me too” pokreta, stvarno mi je teško da poverujem u iskrenu brigu o siromaštvu, ili o rodnoj ravnopravnosti, kada ona dolazi sa velelepne, preskupe i glamurozne pozornice Dolbi teatra. Jasno je da većina prisutnih na svečanosti povodom dodele Oskara živi životom elitne porodice iz „Parazita” koju su tako zdušno iskritikovali. S druge strane, umetnost je oduvek bila kanal kroz koji su plasirane neke od najvažnijih, najvrednijih i najprogresivnijih ideja u istoriji čovečanstva. Neretko su umetnici bili ti koji su menjali pogled na svet, čak i kada sami nisu u potpunosti primenjivali načela za koja su se zalagali. Umetnička dela i poruke i same vešto nalaze put do publike. Ako u tom svetlu posmatramo uspeh „Parazita” i „Džokera”, ko zna – možda i u svetu hiperkomercijalizacije svega (pa i umetnosti) sedma umetnost bude prečica za podizanje svesti o globalnim društvenim problemima. Dobro je i pohvalno što su najvažnije teme poput ekonomske deprivacije, urušavanja sistema socijalne brige i ogromnih klasnih razlika konačno izbile u prvi plan, i to na tako verodostojan i ubedljiv način kao u „Parazitu” ili u „Džokeru”, ali, ako ćemo potpuno iskreno, ne mogu da ne posmatram njihov uspeh i kroz milione dolara koji su se (ponovo) slili u glamuroznu holivudsku industriju.

Asistentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari17
ebeea
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

straja
Ipak ovo je TEMA koja znacajno prevazilazi "niveu" blogovanja,bez obzira na (ne)kompetentnost pisaca komentara!
Ivana
Kao da je poruka filma - sta bi tek bilo kada bi siromasni dosli na mesto bogatih? Koliko bi tada bilo lazi, kradja i prevara u drustvu? Dakle, bolje da ostane status quo posto je svako na mestu koje i zasluzuje.
Ivana
Da li ste gledali film "Parazit"? To jeste kritika, ali kritika sitomasnog sloja drustva. Clanovi siromasne porodice su vec na pocetku filma prikazani kao lenji, prljavi i skloni kriminalu. Cak i kada dobiju priliku da poboljsaju svoj zivot radeci kao ucitelji (sin i cerka), na krajnje surov nacin postupaju sa pripadnicima sopstvenog sloja (vozac i domacica) da bi svojoj porodici obezbedili boljitak. Nasuprot tome, bogata porodica je prikazana kao postena i pre svega naivna.
Катарина
Мало чуди у овом чланку позивање на филм Паразит који је, свакако, осредње вредности: толико, али толико, постоји ванредних остварења, филмских, која су ову тему обрадила, пре пола века, на, баш, уметнички начин. Е сад се долази до уметничког у јужнокорејском филму: нема га. А то значи, да филм, често, бива третиран кроз своју употребну димензију. За крај: ако је реч о комерцијализацији уметности, како је, незграпно, написано, онда не може бити речи о уметности, а то значи слободи и вредности.
Зоран Маторац
Ништа тај филм неће променити.
Preporučujem 1
Proffesor
Osvrnite se oko sebe, pogledajte neke koje znate iz vaseg okruzenja..mnogo malo ih je uspesnih, a mnogo vise neradnika- "neuspesnh" !!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja