utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.02.2020. u 18:00 Mirjana Sretenović

Kult Svetog Save u Dubrovniku

Dubrovački 19. vek je preovlađujući srpski. Tu ima mnogo materijala za izučavanje srpskog intelektualnog pokreta, kulture i književnosti, kaže profesorka Irena Arsić, autorka knjige „Srbi u Dubrovniku”
Ирена Арсић (Фото: А. Васиљевић)

Slikar Marko Murat ima jedan crtež na kojem su Sveti Sava i Sveti Vlaho zagrljeni nad Dubrovnikom. U ovom gradu su pronađene i komedije o tome kako su se Sveti Sava i Sveti Vlaho, zaštitnik Dubrovnika, udružili protiv Svetog Petra... Kult Svetog Save u Dubrovniku 19. veka veoma je jak. Uopšte, 19. vek je vek srpstva Dubrovnika,  kaže Irena Arsić, profesorka književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu i autorka knjige „Srbi u Dubrovniku” koju je objavila Zadužbina Vladete Jerotića u ediciji „Stari Dubrovnik”. Knjiga je juče predstavljena u Biblioteci grada Beograda.

– Kako su naši ljudi dolazili u Dubrovnik u 19. veku, pozvali su 1829. pravoslavnog popa Đorđa Nikolajevića iz Srema da bude učitelj njihovoj deci i da osnuje školu. Od tada pa nadalje Dubrovčani se nacionalno određuju, tragaju za srpskim korenima, omađijani tom lepotom i starinom – kaže Irena Arsić.

Među Dubrovčanima se, dodaje, ističe krug Srba katolika, intelektualaca: Medo Pucić, Matija Ban, Valtazar Bogišić, Nikša Gradi, dum Ivan Stojanović, Antun Fabris, prva žena izdavač Vasilija Lainović i mnogi drugi.

– Dubrovački 19. vek je preovlađujući srpski. Tu ima mnogo materijala za izučavanje srpskog intelektualnog pokreta, kulture i književnosti jer je veliki broj zbornika i stihova zabeleženih na ćirilici. U drugoj polovini 19. veka novine izlaze na ćirilici i latinici, kao i knjige, u školi se uče oba pisma. U knjizi „Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude” Nikola Tolja nabraja 166 intelektualaca Srba katolika i kaže da ih među sveštenstvom ima na desetine. Časopisi „Srđ” i „Slovinac” izlaze na ćirilici i latinici. Da sada objavite članke iz toga vremena, proglasili bi vas nacionalistom, jer su oštro pisali o hrvatstvu i srpstvu Dubrovnika. Bilo je tu polemičnog tona ali su Hrvati bili u manjini. Srbi katolici su bili na vlasti u opštini, vladali su Dubrovnikom – kaže naša sagovornica.

Pominje tri srpske crkve u Dubrovniku. Prvo je podignuta Crkva Svetog Đorđa 1790. na Posatu, jedna na Boninovu i Blagoveštanska u starom gradskom jezgru. Sve postoje i danas.

– Dubrovčani su u Mileševi našli kaluđere kako pevaju u slavu Svetog Save i o tome je pisano u dubrovačkoj književnosti. Antun Sasin je u delu „Razboji od Turaka” pisao da je Turke grom pogodio jer su spalili mošti Svetog Save... Postojalo je u Dubrovniku društvo „Sloga”, radničko društvo, zadruga „Srpkinje Dubrovnika” koje su za vreme Hercegovačkog ustanka delile bolesnima lekove. Tu se istakla dobrotvorka Teodora Bošković koja se obraćala za pomoć imućnim gospođama. Njena kuća danas je depadans hotela „Hilton” u Dubrovniku – pominje Irena Arsić.

Medo Pucić bio je, dodaje, istaknuti istoričar i prevodilac, dum Ivan Stojanović pisac i vođa srpske omladine, Matija Ban političar i pisac, Jovica Perović arhivar, autor „Istorije srpske pravoslavne crkvene opštine ” koja je ostala u rukopisu.

– Kad je Austrougarska zavladala Srbi katolici su se zarekli da neće da se žene i ostavljaju poroda jer ne žele da budu robovi. Utopili su se u Jugoslaviju sa kojom se i završava srpstvo Dubrovnika. Kovanicu „Jugosloven” sastavio je Matija Ban. Kad je Jugoslavija oformljena ovi Srbi su optuženi za proneveru novca. Suđeno im je, proglašeni su nevinim ali je ostala ljaga. Beograd nije imao vremena da se njima bavi, gledao je spoljne granice – navodi naša sagovornica.

Pominje da je sudija Nikša Gradi u Dubrovniku štampao listove „Gušterica” i „Glas dubrovački”, i tu napisao da se vlasnici lista zaklinju da se neće pretvoriti u Hrvate...

– Kada danas kolege iz Hrvatske pišu o ovom autoru, o njegovoj drami „Kosovska devojka” ni reči, kažu da je „zabludeo”. Ni slova da spomenu o Antunu Fabrisu, istaknutom kulturnom radniku. Kada u Dubrovniku prirede veliku „Noć muzeja”, ovih tema nema. A sve je zasnovano na arhivskim istraživanjima. I svaku svoju knjigu prvo sam odnela u njihov arhiv. Mlađi bi trebalo da nastave proučavanja. Istoričari su se bavili Dubrovnikom do rata devedesetih, a sada je manje interesantan jer ima drugih, „aktuelnijih” priča.

Komentari25
dc7c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srbin Srbinovic
Niko ne pominje Jezuite koji su uspeli da zavladaju Dubrovnikom i podele narod kako je njima odgovaralo.
Gastarbeiter Jugovic
obisao sam cjelu Jadransku obalu od Pule ( Istre) preko Rijeke ( Kvarnra ) Pa onda srednju Juznu Dalmaciju ali nesto sto coveka bi posjetio na Srbsko nisam sreo? Nakon 1918- te Srbi sü razsirili u cjeloj kr Jugoslaviji kao drzavni sluzbenici Policajci vojne osobe sto Se za vreme titove. Juge postala jos intenzivnija ali da je bilo Sta u spom ,destinacijama ikada Srbsko?Ima nesto Talijansko u Istri Magyarsko u Kvarneru odn u sred. Dalmaciji takodjer Talijansko ali bilo Sta Srbskoga ?!!
Petar,Zagreb.
G.Kosta. I ja sam naglasio da je to bio pokret,ali su mi strani naglasci na čisti Hrvati,čisti Srbi..... Dubrovnik i neki drugi dalmatinski gradovi izražavali su svoj indentitet nastao u renesansi kroz pojam,,kampanilizam", vernost gradu,zavičaju,svojoj renesansnoj republici. I kada su nestali ti indentiteti u 19v.formiraju se nacionalni i ti indentiteti se šire iz jezgre i na odredenim tačkama se dodiruju i bore za premoć. I u tom kontekstu treba ocenjivati i nastanak ovog pokreta.
Коста
Гне Петре, да су дубрвачки "србокаотлици" били Срби били би Срби и после Уједињења 1918. Дубровник никада није био српски. Ширењем у православна подручја, Дубронвик је немилосрдно све католичио. До конаца XVIII в. у граду Дубровнику праволсавнци нису могли ни преноћити. Једини изузетак био је руски амбасадор. Е, како је тај град онда преконоћ постао "вековно српски" је велика тајна, да не кажем -- бајка. Дубрвник није ни био изузетно хрватски али је био увек католички, и то је пресудно.
Коста
Кад сте запели за историјски контекст, у XIX в. од Дубрвника до Истре југоромантичари ширe идеје о "Срборхватима" као једном народу! Многи водећи "србокаотлици" (иначе чисти Хрвати) примаjу плате из Београда. Медо Пуцић од кнеза Михаила Обреновића, а Матија Бан од кнежевог министра Илије Гарашанина, све по плану чувеног Гарашаниног "Начертанија," у стварању "српског" Дубрворвника. И Вуково "Срби сви и свуда" и "браће римскога закона" је део тог кобног посрбљавања свега штокавског.
Коста
Мирославе, појам националности био je врло небулозан до друге половине XIX в. па и онда, као и данас, је често залазио у митологију и друштвено-верске конструкције у политичким кухињама. Народ није веровао да има неко "право" на своју државу. Народ је био поданак, власништво, неког господара, који је на то имао право "од Бога" без обзира које вере или племена, јер тако Библија каже. Како је себе народ звао није имало никаквог значаја.
Miroslav
@Kosta. OK. Ovo razumeo. A da li se to odnosi ili podrazumeva i da nisu tvrdili da su vlaji, Morlaci ili bilo ko drugi? Da li čist Hrvat znači da nisu bili Srbi(a nisu,eventualno od J.Slavena neko pleme-rod) a da su mogli biti neko vlaško-vlajsko pleme ili od nekog drugog roda ili naroda? Da li je čist Hrvat isključivo Hrvat ? Ja se bavim Savinim Srbima - SlavenoSrbima i znam kako to ide kod njih. Kod Hrvata se držim S.Radića i lično znam dosta "mongolo"Hrvata kojima je "muka" od "Hrvatina".
Prikaži još odgovora
Коста
@Petar, Zagreb -- Србокаотлици су били политички покрет и ту престаје њихово "српство." Већина њих су чисти Хрвати. Треба све проматрати кроз политичку свест и мешетарења тога времена -- Илија Гарашанин и Вук Караџић раде на илузији "Начертанија", "Срби сви и свуда", "српског Дубровника", итд. а и Његош је из "српске Спарте" с Матијом Баном био у присној вези. На жалост, многи и данас покушавају од илузије да створе јаву ако износе једнострану документацију и фалсификате као "доказе".
JorgeLB
Negdje u fotografijama imam snimljen proglas izvjesnog Apolonija, osnivača Republike Dubrovnik s početka devedesetih. E, svašta li smo i mi proživjeli. A netko bi nas uvjeravao u pravocrtnost povijesti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja