nedelja, 05.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 20.02.2020. u 21:00 Mladen Kremenović

Ko će prvi da trepne u BiH – Banjaluka ili Sarajevo

Srpski predstavnici spremni na dugogodišnji krizu u BiH, bošnjački lideri odgovaraju da ni oni ne beže od paralize i da „ucene” neće proći
Састав и избор судија Уставног суда још један разлог за неслагање међу ентитетима (Фото: Уставни суд БиХ)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Da li će Banjaluka blokadom odlučivanja u zajedničkim organima BiH u Sarajevu – do postizanja dogovora o odlasku stranih sudija iz Ustavnog suda – ishodovati ono što je srpskim predstavnicima pošlo za rukom pre više od desetak godina? Tada su zbog antiustavnih odluka visokog predstavnika sabotirali rad zajedničkih institucija prinudivši međunarodnog protektora da povuče svoje odluke. Posle čega on više nije posezao za takozvanim bonskim ovlašćenjima.

Na meru neglasanja, političke partije iz RS odlučile su se nakon što je Ustavni sud osporio pravo Srpskoj da uređuje vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem na svojoj teritoriji. To u RS tumače kao novo potiranje srpskih interesa.

Ili bi, s druge strane, vreme moglo ublažiti bes srpskih zvaničnika, pa bi praktične potrebe u oba entiteta mogle ići naruku Sarajevu, jer bi srpski ministri bili prisiljeni da dignu ruku za pojedine odluke i tako odustanu od paralize organa BiH, u čemu ih je podržala Skupština RS.

„Potezi Republike Srpske više su iznuđeni, nije posredi neki hir, kako to nekome spolja može izgledati. Kriza je drugo ime za BiH, a političko Sarajevo ih generiše u kontinuitetu”, ocenjuje za naš list politikolog Vojislav Savić.

Iz Ustavnog suda BiH naknadno stiže objašnjenje kako sudije ne spore pravo RS da uređuje imovinske odnose, ali da – suprotno srpskim sudijama – većina njih smatra da o tome najpre treba da se postigne dogovor na zajedničkom nivou. To je zatražio i visoki predstavnik 2005, nametnuvši zakone o zabrani raspolaganja državnom i vojnom imovinom, dok se o tome ne dogovore entiteti i BiH. Dogovor o imovini nije bio potreban Brčko distriktu i Federaciji BiH da se uknjiže kao vlasnici nad poljoprivrednim zemljištem, što je razgnevilo predstavnike RS.

No, u RS su ubeđeni da oko onog što je propisano Dejtonom i Ustavom BiH nema potrebe iznova pregovarati, posebno o stvarima koje ruše balans u raspodeli entitetske teritorije, a Milorad Dodik, član Predsedništva BiH iz RS, o tome kaže: „Vreme potreba da se na nivou BiH nešto dogovara u vezi s imovinom prošlo je, ona je vlasništvo entiteta.”

Istovremeno sa zabranom raspolaganja iz 2005, javili su se apetiti Oružanih snaga BiH za knjiženjem vojnih lokacija u BiH (oko 20 kasarni na teritoriji RS) na zajednički nivo vlasti i objekata za potrebe organa BiH, a politički tonovi koji su se iz sveta čuli minulih decenija išli su za tim da se tim zahtevima mora udovoljiti, a da, navodno, potom ne bi bilo sporno da se ostatak imovine naknadno uknjiži na entitete.

Politikolog Vojislav Savić kaže: „Ne vidim način na koji se rad zajedničkih organa odblokira, a da ne bude izmena u Ustavnom sudu. Kriza će trajati dok se partneri iz Sarajeva ne odluče da sednu za sto i pregovaraju o modelima. Obraćati se strancima i tražiti od njih pomoć za svaku krizu politički je infantilno. Prava adresa za pregovore Sarajevu jesu Banjaluka i Mostar. Uostalom, prethodna kriza u vezi sa imenovanjem Saveta ministara pokazala je da oba entiteta mogu funkcionisati kada zajednički organi ne rade, tako da i ova blokada može trajati koliko god treba. To samo ide u prilog tezi da je BiH suštinski nepotrebna kao celina.”

Ali zabrinutost se čuje i oko mogućeg predloga Srba i Hrvata o zakonu o odlasku stranih sudija. U nekim krugovima se javljaju strahovi da bi samo usvajanje tog zakona i zamena stranih sudija, mogla izazvati još veće probleme i opasnosti za RS ako istovremeno ne bude uređen način odlučivanja i eliminisana mogućnost preglasavanja sudija jednog naroda, za šta je neophodna izmena Ustava BiH. Odluke u tom sudu donose se prostom većinom od ukupno devet sudija. Plan je da se tri stranca zamene sa po jednim iz svakog konstitutivnog naroda, pa bi Srbi, Hrvati i Bošnjaci imali po troje sudija. Teoretski, jedan narod bi opet mogao ostati preglasan.

Asim Mujkić, profesor na FPN u Sarajevu, za „Politiku” kaže da se dosadašnji diskurs i način dogovaranja u BiH nužno mora menjati jer ovaj repertoar pokazuje da za trideset godina nije ponudio izlaz. „Očigledno da dosadašnji govor nije plodotvoran i mora se menjati, pa makar uključivao neku vrstu moratorija oko tema koje dovode do konfrontacija. Postoji pitanja koja svi ljudi zajedno mogu prepoznati kao prioritetna i njima se treba posvetiti, posebno na priključenje EU. Ali to ne donosi glasove”, kaže Mujkić.

Iz RS su čvrsti u opredeljenju da je pitanje uređenja Ustavnog suda za njih prioritetno u odnosu na sva druga politička pitanja, uključujući i kretanje ka EU, i ističu da nije bitno koliko će situacija ostati zakovana – pet meseci ili pet godina. Sličan stav iznose i prevodnici bošnjačkih partija, tvrdeći da ih blokada organa neće uplašiti i da su spremni, ali da neće „popustiti pred ucenama”. Mnogima sve sluti na novu krizu, koja bi mogla paralisati zemlju na nekoliko godina.

„Ustavni sud je doneo toliko odluka koje nisu sprovedene da se ne mogu više ni nabrojati. Većina se odnosi na FBiH. Posredi je zloupotreba suda od strane partija iz Sarajeva koje koriste tu ustanovu za unitarističke interese”, kaže Vojislav Savić.

Jedna od opcija u eskalaciji situacije mogli bi biti novi koraci Banjaluke, znajući da je najavljeno da će, ako u Sarajevu ne bude spremnosti na razgovor, RS početi da donosi svoje mere, a u tom kontekstu pominje se i mogućnost referenduma. Neki, opet, cene da bi realnije rešenje bilo da bošnjačka strana sedne za sto, posebno znajući da je Evropska komisija u poslednjem mišljenju navela da situacija u Ustavnom sudu mora biti rešena. „Profesionalnost i nezavisnost sudija Ustavnog suda treba ojačati, počevši od unapređenja kriterijuma za njihov izbor i postupaka imenovanja. Potrebno je rešiti pitanje međunarodnih sudija. Legitimnost Ustavnog suda mora biti priznata od strane svih vlasti kako bi se osiguralo trajno poštivanje njegovih odluka”, navela je Evropska komisija u mišljenju minule godine.

Čuju se i prognoze da bi se pitanje rešavanja rada tog suda moglo uvrstiti u širi paket dogovora, između ostalog i oko Izbornog zakona BiH, znajući da je opšteprihvaćen stav da se taj zakon mora menjati, kao i još nekih ustavnih zahvata u sferama oko kojih se minulih godina iznose primedbe, najpre u oblasti pravosuđa. Nakon što je Dodik najavio blokadu organa BiH, imao je sastanak s ambasadorima Kvinte, posle kog oni navode kako je „rešenje pitanja sastava Ustavnog suda moguće u sklopu propisanih procedura i zajedno sa širim reformama koje je EU predložila za proces pristupanja, kao što je poslednji izveštaj Rajnharda Pribea”, eksperta iz EU.

„Ne očekujem spuštanje tenzija u kratkom periodu, posebno znajući da su na jesen izbori”, zaključuje Asim Mujkić sa FPN.

Komentari15
f2d04
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ekica
Hvala Politici ako dozvoli drugacija misljenja. Pitam sve dosadasnje ucesnike ove debate, da li US Srbije jednoglasno donosi odluke? Zasto smetaju iskusni evropski suci ako smo deklarativno svi za put u EU? Smije li srbin u US BiH glasati drugacije od Dodika, ali iskreno? Kome je to zemljiste vec dato, prodato,i mora li neko vracati pare?
Napred!
Sad, ili smo propustili još jedan momenat istorije!
sud
Dosta je 6 sudija (ko ce placati tolike sudije) kao sto je sada u omjeru 2:2:2 a odluke treba da se donose vecinom sa tim da u sklopu vecine mora biti po 1 sudija iz svakog naroda. Naravno sudije iz reda Srpskog naroda moraju biti birani iz Republike Srpske i od strane organa Srpske. Takodje definisati pitanja po kojima odluka mora biti jednoglasna.
Trifun
Konsenzus je bazicni princip Dejtonske BiH.Znaci da nema promene ustavnog polozaja entiteta i konstitut.naroda bez njihove saglasnosti.Nema preglasavanja sto je i dovelo do rata..Ustavni sud BiH,na mala vrata,menja ustav,preglasavanjem,na stetu Srba/Republike Srpske.Zadatak Ustavnog suda nije da menja ustav nego da se stara o njegovoj primeni.A Ustavni sud upravo to radi:menja ustav preglasavanjem..To rade i "Visoki predstavnici".Izmislili su termin "duh Dejtona"da bi opravdali njegovo krsenje..
miroslav
Tri naroda tri želje i tri čežnje, svak od njih vuče na svoju stranu. Tu su još i stranci, što svako toliko vremena dolevaju ulje na vatru, što gore to bolje za njih. Oni su se uhlebili u dejton tvorevini, lepo im je.Stranci čak sprečavaju ozbiljnu priču između tri naroda. A konačno rešenje, kad tad će se morati rešavati samo između tri naroda, bez stranaca i njihovog mešetarenja. Ovoga momenta blokada zajedničkih organa je jedino moguća opcija, jer stranci su preterani.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja