nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:55

Novi talas „arapskog proleća”

I posle pobuna, na vlast dolaze bliski saradnici odlazećih diktatora, jer demonstranti nemaju program za uspostavljanje demokratske vladavine
Autor: Vojislav Lalićutorak, 18.02.2020. u 21:00
Демонстранткиња прекривена либаснком заставом у Бејруту (Фото EPA/Nabil Mounzer)

Zemlje Bliskog istoka i severne Afrike posle skoro deset godina, usred zime, zahvatio je novi talas „arapskog proleća”. U dubokom previranju su se sada našli Liban, Irak, Sudan i Alžir, zemlje u kojima se mesecima protestuje i traži smena diktatora. Vlastodršci padaju jedan za drugim, ali pitanje je da li će te smene dovesti do demokratskih promena, što je glavni cilj demonstranta koji mesecima izlaze na trgove Bejruta, Bagdada, Alžira i Kartuma.

Prve analize potvrđuju da posle pada moćnika u tim zemljama u suštini sve ostaje po starom: diktatori odlaze, a na vlast dolaze njihovi bliski saradnici, pošto demonstranti nemaju pripremljene snage za uspostavljanje demokratske vladavine. Stare vlastodršce zamenjuju njihovi „kadrovi” – rodbina ili bliski saradnici – koji su ponikli i formirali se u autoritarnom okruženju.

U Libanu i Iraku i dalje glavnu reč u politici vode najmoćnije verske frakcije, odnosno lider Hezbolaha Hasan Nasralah, a u Bagdadu Moktada el Sadr.

„Svrgavanje diktatora u arapskim zemljama samo po sebi ne rešava nagomilane probleme. Opozicija mora da obezbedi demokratske promene, da izađe iz tog začaranog kruga, što neće ići brzo i lako”, kaže poznavalac prilika na Bliskom istoku, profesor na Univerzitetu Nju Hempšir Ezedin Fišer, prenose lokalni mediji.

Mnogi demonstranti koji protestuju u Bejrutu, Bagdadu, Alžiru i Kartumu očigledno nisu izvukli pravo naravoučenije iz prvog talasa „arapskog proleća”, koji je zahvatio taj deo sveta pre deset godina. Posle obaranja Saada Haririja, Abdula Mahdija, Omara el Bašira i Abdelaziza Buteflike mnogi ne znaju šta dalje, pošto stare strukture iz senke grčevito nastoje da očuvaju svoje pozicije i privilegije preko svojih ljudi koji su pustili duboke korene u svim državnim strukturama. Demonstranti poručuju da se neće zadovoljiti „kozmetičkim promenama”, ali pitanje je da li oni za to imaju snage.

„Arapsko proleće” je počelo krajem 2010. godine u Tunisu, kada je oboren predsednik Abadin bin Ali, da bi se kasnije preselilo u Libiju, Alžir, Egipat i Siriju. Demonstranti, koji su uživali podršku vodećih zapadnih i pojedinih zalivskih zemalja, kao i Muslimanske braće, ubrzo su oborili vladu Libije (Muamer Gadafi je ubijen) i moćnog predsednika Egipta Hosnija Mubaraka. Mimo svih procena, u Siriji se Bašar el Asad održao na nogama, pre svega zahvaljujući podršci Moskve i Teherana.

Zbivanja u Libiji, a pogotovo Egiptu, potvrdila su da demonstranti nisu bili u stanju da, posle pada režima, sprovedu istinske sistemske reforme. Posle Mubaraka u Egiptu je na vlast došao Muhamed Mursi, pošto ga je podržala uticajna islamistička grupa Muslimanska braća, koju u nekim zemljama u Zalivu optužuju da je teroristička organizacija. Armija je ubrzo izvela tenkove na ulice i, posle vojnog udara, na vlast je došao general Abdel Fatah el Sisi, koji se nemilosrdno obračunao sa zaverenicima.

Posle ubistva Gadafija, Libija, jedna od najprosperitetnijih zemlja Afrike, podeljena je, raspolućena: u Tripoliju sada vlada premijer Fajiza el Saradža, dok istok zemlje, držeći sedište u Bengaziju, kontroliše general Halifa Haftar, koji preti da će „osloboditi” čitavu Libiju. Ni posle deset godina zemlja ne može da izađe iz ćorsokaka u koji je upala posle ubistva Gadafija, pošto mnoge zemlje na Zapadu i u regionu žele da kontrolišu unosne tokove libijske i mediteranske nafte i gasa.


Komentari13
6712b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

happy end
Među Srbima je od devedesetih godina preovladala teorija Crvenkapice i zlog vuka (Zapad) u kojoj samo lovac (Rusija) može da donese hepi end.
Nikola
Arapsko prolece je kopija onoga sto je zapad 90-tih godina radio na prostorima bivse Jugoslavije pod izgivorom demokratskih promena. Cenu dobro znamo.
Dric
Ljudi bre sta Vam je?? Kada sam isao u skolu, osnovnu, rekose mi da na svetu ima 4 milijarde ljudi. Danas kazu 8. A natalitet kod svih ljudi u Evropi i zapadu opada. Gde god vlada demokratija, tu natalitet opada i to je dobro za zemaljsku kuglu. Medjutim u ovim drzavama zene nisu slobodne, moraju samo da radjaju decu. Demografija raste u tim zemljama katastrofalno. Nafta je svetsko blago. Treba je pravilno raspodeliti i uvesi slobodu za zenski rod. Zene sa istoka vole zapadnu kulturu i slobodu.
LaCosta
"али питање је да ли ће те смене довести до демократских промена, што је главни циљ демонстранта" Ako je to glavni cilj, onda samo mogu da konstatujem da se radi o izmanipulisanim naivnim praznoglavcima. Red bi bio da ti ljudi nauce kako funkcionisu mehanizmi politike u drzavama iz kojih poticu. Ne opravdavam njihove vlade vec mi je jasno da tu nema nikakve demokratije a za mnoga arapska i muslimanska drustva je bolje da je nikada i ne bude.
Сава
А где је има(демократије).На Флориди су бројали гласове све док није победио Џорџ Буш млађи.Демократија манипулативна и у њу верују само „чудни" типови.
Preporučujem 3
Petkovic
Sledeci na redu je Iran.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja