četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.02.2020. u 22:55 Jovana Rabrenović

Trgovci ne primaju kartice za male iznose

Razlog su troškovi koji se zaračunavaju i za minimalne transakcije, a koje snosi prodavac
(Фото А. Васиљевић)

Na vratima jedne trgovine u centru Beograda piše da ne primaju kartice za kupovinu manju od 100 dinara i da ne primaju kartice ukoliko se kupuju cigarete kao jedan proizvod. Potrošači iznenađeni ovom nesvakidašnjom informacijom pitaju se može li trgovina da pravi takvu „podelu”.

Odgovor je da može, što nam je potvrđeno i u Narodnoj banci Srbije (NBS), a razlog su troškovi koji prate kartično plaćanje i koje snosi trgovac. Naime, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, pa odluka o minimalnom iznosu koji se plaća karticom kod pojedinih trgovaca zavisi od poslovne odluke tih trgovaca. Odluka zavisi od troškova koji prate tu transakciju. Drugim rečima, trgovine u Srbiji imaju pravo da odbiju plaćanje platnim karticama male iznose.

U NBS kažu da propisima kojima se uređuju platne usluge u Srbiji, odnosno Zakonom o platnim uslugama i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona i Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, nije propisan minimalni iznos za plaćanje platnim karticama. Drugim rečima, minimalni iznosi računa koje kupac može platiti karticom ne regulišu se propisima, niti je međunarodna praksa da se propisuje minimalni iznos za plaćanje karticama kod trgovaca.

U centralnoj banci napominju da su, u slučaju troškova platnih kartica, posebno osetljivi manji trgovci i upravo se pitanje minimalnog iznosa za plaćanje platnom karticom javlja zbog visokih troškova kod kartičnih transakcija male prosečne vrednosti. Iz tog razloga, banke prihvatioci (banke koje su omogućile trgovcu korišćenje POS uređaja) sa trgovcima koji imaju nisku prosečnu vrednost transakcije u nekim slučajevima zaključuju ugovor o prihvatanju platnih kartica, gde je definisan fiksni minimalan iznos trgovačke provizije, koji trgovac plaća banci nezavisno od vrednosti transakcije.

U trgovačku proviziju najčešće su uključeni troškovi međubankarske naknade, kartičnih sistema i ostali operativni troškovi koje banka prihvatilac ima. Struktura tih troškova razlikuje se u zavisnosti od kartičnog sistema i banke prihvatioca.

– Upravo zbog snižavanja troškova prihvatanja kartica na prodajnim mestima, a posebno zbog malih i srednjih trgovaca, na predlog NBS u junu prošle godine usvojen je Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim su međubankarske provizije snižene sa prosečnih jedan odsto na 0,2 odsto za transakcije debitnim karticama i na 0,3 odsto za transakcije kreditnim karticama. Kao rezultat toga, prosečna ugovorena trgovačka naknada za prihvatanje kartica na prodajnim mestima na kraju juna 2018. godine bila je dva odsto, a prema podacima kojima NBS raspolaže, na kraju 2019. godine ta provizija bila je 1,6 odsto, što znači da je od usvajanja zakona prosečna ugovorena trgovačka provizija smanjena za 0,4 odsto, odnosno za 20 odsto. Napominjemo da je reč o prosečnim iznosima trgovačkih provizija i da se ona razlikuje između različitih trgovaca i u velikoj meri zavisi od veličine i pregovaračke moći pojedinih trgovaca – objašnjavaju u NBS.

Iako su međubankarske provizije snižene zbog zakonskog uređivanja, zakon ne uređuje visinu troškova kartičnih sistema, s obzirom na to da se oni ne mogu ograničiti propisom, a izuzetno su različiti za kartice različitih brendova. Budući da i troškovi kartičnih sistema utiču na visinu trgovačkih provizija, u skladu sa zakonom trgovci imaju pravo da traže od banaka ugovaranje različitih trgovačkih provizija za kartice različitih brendova. Još jedna od mera NBS u pravcu snižavanja trgovačkih provizija na našem tržištu je i ta da su za nacionalni kartični brend „dinakard” definisani najniži troškovi kartičnog sistema da bi banke mogle da ugovaraju sa trgovcima niže trgovačke provizije za prihvatanje nacionalne kartice, kako bi prihvatanje ovih kartica bilo što povoljnije za naše trgovce.

Imajući u vidu navedene efekte, s obzirom na to da su propisi kojima su ograničene međubankarske naknade u primeni od decembra 2018. godine, u narednom periodu se može očekivati dodatno snižavanje trgovačkih provizija i drugi pozitivni efekti koji će se odraziti na popularizaciju kartičnih plaćanja u našoj zemlji.

– Kao jedan od takvih pozitivnih efekata donošenja Zakona o međubankarskim naknadama ističemo širenje mreže POS terminala na prodajnim mestima, ali i širenje internet prihvatne mreže. Naime, na kraju drugog tromesečja 2018. godine, pre stupanja zakona na snagu, u našoj zemlji bilo je 79.486 POS terminala, a na kraju trećeg tromesečja 2019. godine 90.249 terminala, što predstavlja rast od 10.763, odnosno 13,5 odsto. U pogledu prihvatne mreže na internetu, na kraju drugog tromesečja 2018. godine u našoj zemlji postojalo je 681 virtuelno prodajno mesto, a na kraju trećeg tromesečja 2019. godine 1.061, što predstavlja rast od 55,8 odsto. Kao dodatnu meru koja će uticati na snižavanje troškova prihvatanja bezgotovinskih plaćanja možemo pomenuti i uvođenje instant plaćanja na prodajnim mestima – kažu u NBS.

Komentari20
3f6d5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

T-Jov.
Ja zdušno podržavam ovaj stav malih trgovaca. Samo gotovina; ko je bistar, razumeće, ko nije, neka i dalje koristi platne kartice i živi u uverenju da je pametno izabrao. Ja sam generacija milenijalaca, ali baratam isključivo gotovinom. Još će vode proteći Dunavom pre nego što nas Srbe ubede da je "plastika" jeftinija.
Petar Milic
Pitanje Politici Umeju li autori ovih tekstova da pisu kratke i jasne tekstove a ne kao da pisu romane Daj malo obuke
dušan1
Osnovna svrha plaćanja karticama je kontrola platnog prometa to jest ko šta kupuje i prodaje i plaća li za to državi obaveze. Međutim nije pošteno da država svoje poslove prenosi na privatnike. Kao što nema privatne vojske ili policije nebi trebalo da ima ni privatnih izvršitelja , notara ni POS uređaja . A trebalo bi da postoji način da 'pošten' građanin SVE svoje obaveze i plaćanja prema državi obavlja direktno a ne preko privatnika.
Мома
DINA картицу би могли да примају због мале провизије.
Milan
Beogradski prodavci, konkretno pojedini ugostitelji imaju "politiku kuće" da ne primaju sitan novac (kovanice), tako da određene stavovi prodavaca/ugostitelja su stavljene izvan Zakona (u ovom slučaju Zakona o zaštiti potrošača). U konkretnom slučaju NBS navodi da u Zakonu o platnim uslugama ne postoji minimalni iznos - što ukazuje na pravnu prazninu. A o boljim uslovima trgovine trebaju da pregovaraju udruženja trgovaca i predstavnici banaka.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja