petak, 07.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 14.02.2020. u 12:52 Marina Vulićević

Nova izdanja dela Slobodana Jovanovića

Bio je jedini predsednik Srpske kraljevske akademije, današnjeg SANU, čije je ime izbrisano, a kasnije dodato na njen spisak
Слободан Јовановић (Фото Архива КЦ Дом породице Павловић)

Institut za evropske studije predstavio je dve nedavno ponovo objavljene knjige „Sociologija religije” i „Iz istorije književnosti” Slobodana Jovanovića, u izdanju „Beoknjige”, „Informatike” i Srpskog liberalnog saveta. O delu ovog našeg naučnika, pravnika, akademika, književnika, političara, predsednika vlade, univerzitetskog profesora i rektora, govorili su Miša Đurković, direktor ovog instituta, i Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Aleksandar Nedić, iz Srpskog liberalnog saveta, podsetio je na aktivnost Srpske liberalne stranke i DSS-a, pojedinih akademika i univerzitetskih profesora, Koste Čavoškog i Smilje Avramov, koji su se zalagali za rehabilitaciju Slobodana Jovanovića 2007. i povratak njegovih posmrtnih ostataka u zemlju 2011. godine.

– U ovoj istoj zgradi, na Trgu Nikole Pašića, bio je centralni komitet koji je odlučio da Srbiji nije potreban jedan Slobodan Jovanović – naglasio je Nedić.

Prošle godine priređena je velika izložba u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti pod nazivom „Svet i vreme Slobodana Jovanovića”, povodom 150 godina od njegovog rođenja, autora Borisa Milosavljevića, višeg naučnog saradnika Balkanološkog instituta SANU. Ova ponovljena izdanja još jedan su od priloga obeležavanju te godišnjice, a prema rečima Miše Đurkovića, prava rehabilitacija ovog srpskog velikana još nije izvršena, budući da nemamo njegova potpuna sabrana dela, već samo izabrana, koja nisu integrisana u obrazovni sistem.

Čedomir Antić podsetio je na život i delo Slobodana Jovanovića, koji je ispunio puni ljudski vek i važan deo moderne kulture našeg naroda, ukazujući i na činjenicu da je rođen u tadašnjoj Austrougarskoj, da je školovan u inostranstvu – u Minhenu, Cirihu, Ženevi i Parizu, a da je u emigraciji proveo i poslednji, skromni, deo života. Prema Antićevim rečima, Jovanovićev predak s majčine strane Konstantin Marinković objavio je knjigu o otkriću Amerike, a njegov otac bio je čuveni srpski liberal i prosvetitelj Vladimir Jovanović, predsednik Srpskog učenog društva, koji je po idealima, u koje je verovao, svojoj deci dao imena Slobodan i Pravda. Jedan od prvih srpskih Slobodana rođen je važne 1869. godine, u kojoj je donet Ustav bitan za razvoj parlamentarizma u kneževini Srbiji. Zalaganje za parlamentarizam i demokratiju, biće, prema Antićevim rečima, njegova životna i idejna preokupacija.

Po povratku u zemlju, brzo je napredovao u Ministarstvu inostranih dela, bio je ataše u srpskom poslanstvu u Carigradu, a 1897. godine postao je i profesor na Pravnom fakultetu, na Velikoj školi u Beogradu. Čedomir Antić podsetio je i na veliku ulogu Slobodana Jovanovića u kreiranju srpske kulturne politike, učestvovanjem u izdanjima Srpskog književnog glasnika uz Bogdana Popovića i predsedavanjem Srpskim kulturnim klubom. Tokom Balkanskih ratova i tokom Prvog svetskog rata bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj komandi srpske vojske, a Čedomir Antić uporedio je njegovo prijateljstvo sa Dragutinom Dimitrijevićem Apisom sa ostajanjem na liniji stare politike i podrške Draži Mihailoviću, u Drugom svetskom ratu, u vreme kada se saveznička politika promenila i u odnosu na izbegličku srpsku vladu u Londonu na čijem je čelu bio. Tokom plodnih tridesetih godina 20. veka, Geca Kon je objavio njegova sabrana dela u 17 tomova, a kada mu je posle rata suđeno kao kolaboracionisti, bez svih građanskih prava, učinjeno je to po starom običaju totalitarnih režima, koji su sudili i zabranjivali knjige. Kako je još primetio Čedomir Antić, Slobodan Jovanović bio je jedini predsednik Srpske kraljevske akademije, današnjeg SANU, čije je ime izbrisano, a kasnije dodato na njen spisak da bi se zatim našao na jednoj srpskoj novčanici.

Komentari7
e0630
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У тадашњу Србију, одшколована омладина се враћала и градила своју Отаџбину, да би их под старе дане, из те исте Отаџбине, истерали они, чија деца и унуци данас беже из ње главом без обзира или, пак, остају да докусуре, што се докусурити може.
vladimir
Слободан Јовановић,председник Југословенске избегличке владе је судски,морално и политички рехабилитован.Овсј познати професор Правног факултета, академик и плодни научник није осуђен за оно што је био већ за оно што је радио као председник Југословенске владе у емиграцији што је донело трагичне последице Српском народу у окупираној Србији. Његова идеја је била да четници испред имена за ликвидацију ставе слово "З" што значи заклати.Био је двострука лилност и није заслужио да му се дају почасти.
Заврам
Уз тугу и сећање на једног од највећих српских мислилаца и политичара, Слободана Јовановића, испливава и осећање гнушања у односу на тадашњу британску владу и лукавог Винстона Черчила, који је, окрећући леђа Дражи Михаиловићу у најтежем часу, означио наставак чупања српских корена и православља на овим просторима. Срећом, жилав смо ми народ, а сећање на Слободана Јовановића биће вечно. А британско лицемерје такође, на несрећу Европе и света...
Dragomir Olujić Oluja
Knjige Slobodana Jovanovića nisu zabranjene, samo nisu (do)štampa(va)ne, mogle su se pozajmiti u svakoj boljoj biblioteci, ponekad i kupiti u antikvarnici (ako bi ih ko ponudio /ja sam njegova "Sabrana dela" kupio još 70-ih/), a korišćene su i na studijama, i u pisanju tekstova!... I, nije skrajnut zbog intelektualnog nego zbog političkog rada, pre svega, u toku WWII, između ostalog i zbog "slova Z"!...
Dragomir Olujić Oluja
Jah, na to izdanje sam savim zaboravio! Hvala!
Vladija Sarac
Tacno, a dobio je i celu knjigu u ediciji "Srpska knjizevnost u sto knjiga", izdatoj negde oko 1960.
софи
Све похвале издавачу. Дела једног од наших највећих интелектуалаца уопште морају чешће бити предмет издаваштва и новинских чланака. Похвала и ,,Политици" која једина доприноси чувању сећања на овог ерудиту и Србина.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja