ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:10
POGLEDI

„Zapadnobalkanska šestorka” kao geopolitički cilj Zapada

Autor: Zoran Milivojevićnedelja, 16.02.2020. u 18:00
(Д. Лудвиг)

Kada je francuski predsednik Makron jesenas sprečio otvaranje pristupnih pregovora Evropske unije sa Severnom Makedonijom i Albanijom, glavne kritike su se svele na geopolitiku. Zanemarljiv broj kritičara je pominjao vladavinu prava, demokratiju i demokratske institucije, standard i razvoj tih zemalja, već po pravilu opasnost od nastupa „drugih” u regionu, što je označavalo u prvom redu Rusiju i njen „maligni uticaj”, zatim Kinu, Tursku, dakle geopolitičke interese i moguće negativne posledice na toj osnovi. Potvrdilo se da je „zapadni Balkan”, još neobuhvaćen i integrisan u punom smislu u zapadnu sferu uticaja, sada u novim globalnim geopolitičkim sučeljavanjima multipolarnog karaktera i sadržaja, u prioritetima zapadne geopolitičke strategije. To posebno važi za EU koja u „svom” prostoru delovanja traži načina da novom uspešnom politikom proširenja nadomesti negativne posledice bregzita i unutrašnjih izazova. s jedne strane, i u novoj spoljnopolitičkoj dinamici povrati poziciju globalnog igrača, s druge strane, koju je poslednjih godina izgubila.

Ovakvu orijentaciju je brzo i direktno potvrdila nova Komisija EU za koju sama predsednica gospođa Fon der Lajenova bez ograde kaže da je „geopolitička komisija”. Nova metodologija za pristupne pregovore koja je ekspresno sačinjena i usvojena odmah po inauguraciji nove Komisije pre dva meseca, nedvosmisleno potvrđuje novu geopolitičku orijentaciju EU. Ona je u osnovi na liniji Makronovih zahteva, formulisanih u francuskom non-paper-u, sa u klasterima grupisanim poglavljima i preciznije razrađenim principima kredibilnosti, efikasnosti i reverzibilnosti. Otklanja mogućnost novih rezervi Makrona, jer odražava njegov generalni ključni  reformski motiv kada je reč o budućoj strategiji i pojedinim politikama EU. Otuda treba očekivati  brzo otklanjanje smetnji za otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom, moguće i Albanijom  (rezerve Holandije), a pod pritiskom zapadnih viših geopolitičkih interesa. Time bi se ostvario sada primarni geopolitički cilj Evropske unije (i zapadni) u našem regionu.

Nova metodologija ima jaku političku osnovu. Ceo region tretira objedinjeno i strateški ciljno kao „zapadnobalkansku šestorku”. Predviđa niz političkih mehanizama koji primenom meke moći, javne diplomatije, susreta i komunikacije vrhova i institucija EU sa političkim elitama i institucijama „šestorke”, treba da omoguće nedvosmisleno strateškopolitičko opredeljenje i realizaciju integrativnog procesa. Početak predstavlja već zakazan susret lidera regiona i vrha Evropske unije 16. ovog meseca. u Briselu. Zapadni i pristup EU dosta podseća na geopolitičku matricu koja je svojevremeno primenjena prijemom Rumunije i Bugarske u EU po ubrzanoj i pravno-politički manjkavoj proceduri, ali sa važnim poznatim geopolitičkim ciljevima.

Kada je reč o Srbiji ostaje ključno pitanje Kosova i Metohije. Rešavanje kosovskog čvora naglašeno je u svim nastupima nove garniture EU, jer bez njega nema realizacije ciljnog geopolitičkog koncepta sa objedinjenom „zapadnobalkanskom šestorkom” u kojoj Srbija ima centralno mesto i geopolitički značaj. Pitanje KiM je dodatno dobilo na težini u najnovijem odmeravanju sa Amerikom koja novim angažmanom sa izaslanikom Bele kuće ambasadorom Grenelom ponovo nastoje da sa pozicije globalne sile arbitriraju u balkanskim pitanjima mimo EU i njene „prirodne nadležnosti”. KiM u svakom slučaju i u narednom periodu sa novom metodologijom bez sumnje ostaje ključno prethodno pitanje za realizaciju strateškog cilja Srbije – pristupanje EU.

Pažnju zaslužuje poseban interes Nemačke da direktno i preko specijalnog izaslanika usmerava i kontroliše proces privlačenja „zapadnobalkanske šestorke” sa težištem na raspletu oko KiM i BiH. Radi se o dva strateška cilja Nemačke: potvrde pozicije regionalne sile i vodeće uloge u EU sa globalnim ambicijama i potvrde strateškog  uticaja u istorijski tradicionalnom za nju interesnom prostoru. Nemačka neće potpuno prepustiti ovaj region „drugima” (SAD, Ruska Federacija, Turska) i njeno angažovanje će biti odlučno uz asistenciju i same kancelarke Merkel. U tom smislu predsedavanje EU u drugoj polovini 2020. i činjenica da je kancelarki ovo poslednja godina mandata, predstavljaće važan okvir nemačkog delovanja. Kad je reč o KiM treba računati na ranije definisan tvrd stav Nemačke o potrebi potvrde „realnosti” na terenu, dakle sa postojećim granicama Srbije i priznatim „Kosovom”.

Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari4
0a3b9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Ciljevi evoropske komisije i ciljevi evropskog saveta nisu isti. To se jasno vidi iz Makronovg pristupa problemu prosirenja EZ. Autor cak prosiruje svoju tezu na ''zapadne geostrateske ciljeve''. To podrazumeva i Amere i NATO. Prva razlika izmedju nadlezanosti je da evropska komisija moze da predlaze ali da everopski savet odlucuje o clanstvu. To odlucivanje je bazirano na konsenzusu clanica. To ce reci da svaka clanica ima pravo veta prema svokom kandidatu. ''Isti ciljevi''??? Ili 27 ?
Решетар
У узајамним односима људи уцјене се третирају као врло низак морални чин. Nije isto među državama. Коликим су само уцјенама Србија и српски народ били изложени посљедњих тридесет година! Биједни су велики и јаки који уцјењују мале и слабије! Стил уцјењивања постао је не само легитиман међу онима који итекако држе до "лијепог понашања", на чему праве разлику између "примитивца" и "цивилизованог" човјека, постала је уцјена најбољи начин остваривања интереса према слабијима.
Бранислав Станојловић
"Запад" = 4ти Рајх
Mića Smederevac
Kada je reč o ev.priznavanju Kosova,da li g.Vučić pita EU šta će biti sa zemljama koje nisu priznale Kosovo,ako ga mi priznamo ili ne priznamo.Odgovor na ovo pitanje otkriva prave namere.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja