petak, 03.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:11
BALKANSKI EVERGRIN

Nataša u Vojinom štabu

Susret Nataše Kandić i Vojislava Šešelja u enklavi Marka Bastaća koristio je i njoj i njemu
Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 10.02.2020. u 19:00

Izbori samo što nisu i dodeljivanje stranih donacija samo što nije. Postoji li idealnije vreme za susret Vojislava Šešelja i Nataše Kandić? Ideolog velikosrpskog nacionalizma i ideološkinja teze o apsolutnoj srpskoj krivici tokom krvavog građanskog rata devedesetih susreli su se ispred Svečane sale opštine Stari grad kojom, da dramaturgija tog spoja bude uzbudljivija, rukovodi Marko Bastać. S još nekoliko aktivistkinja, Nataša se pojavila kako bi protestovala zbog najavljene promocije Šešeljeve knjige „U Srebrenici nije bilo genocida”. Ljutiti vojvoda, ugledavši nekadašnju predsednicu Fonda za humanitarno pravo, naredio je obezbeđenju da je izbaci.

Da je tražio bolju predizbornu reklamu ne bi je dobio. Kao što ni Nataša Kandić ne bi smislila takvu šansu za promociju svojih stavova kao što je promocija Šešeljeve knjige u opozicionoj enklavi, centralnoj beogradskoj opštini, gde je ponovila da je negiranje srebreničkih žrtava direktna posledica politike koja se vodi već 30 godina. To je, kaže Kandić, politika zločina, negiranja i nepoštovanja žrtava. Tako se, posle izvesnog doba hibernacije, ponovo izdigla iznad radara, kao aktivistkinja koja pokazuje donatorima da je još živahna i spremna da svoj crno-beli pogled na događaje iz devedesetih promoviše i dve decenije kasnije. U njenoj političkoj dioptriji uloge crnih imaju srpske političke elite i srpski nacionalizam. Beli su svi ostali. Kako elite, tako i nacionalizmi.

Da je drugačije, ne bi Nataša Kandić sedela kao počasni gost na sednici Skupštine Kosova, kada je proglašena nezavisnost prištinskih vlasti od Srbije, u društvu Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. Ramuš joj je, uostalom, dodelio priznanje za zalaganje na polju zaštite ljudskih prava i sloboda, iako je reč o čoveku koji je po ličnom priznanju ubijao Srbe, a tokom procesa protiv njega pred Haškim tribunalom, gde je proglašen za Trnovu Ružicu, zaštićeni svedoci volšebno su nestajali, završavajući, uglavnom, ispod zemlje.

Dragan Stojanović

Ali ona ne greši prvi put kada kaže da se vlast i opozicija takmiče u nacionalizmu i poricanju zločina. I dok je tako, nema nema govora o reformama niti evropeizaciji zemlje, već samo o borbi za naslednika Miloševićevog prestola. Na promociji knjige, međutim, niko nije poricao da se strašni zločin dogodio. Šešelj je rekao da zločin u Srebrenici ne služi na čast Srbima, da se njime ne mogu ponositi, ali da se desio i da ga treba osuditi. I profesor Nenad Kecmanović, koji je govorio na promociji, a kome se zaista ne može pripisati da je velikosrpski nacionalista, istakao je da niko ne osporava masovnost, ni monstruoznost, ni vinovnike, već genocidnost i kontekst događaja u Srebrenici.

Da je kojim slučajem jedan od najvećih svetskih intelektualaca Noam Čomski prisustvovao tribini, doživeo bi sličnu osudu od Nataše Kandić, jer Amerikanac ističe da nikako ne bi koristio reč genocid kada je reč o zločinu u Srebrenici. Gde bi Nataša smestila Čomskog? Možda u Centralnu otadžbinsku upravu, gde bi sedeo pored Vjerice Radete?

Ali Šešelj ne bi bio kandidat za imperatora političke destrukcije da pojavu Nataše Kandić, koja je uzburkala ne samo nacionalističko biračko telo, već i one građane koji joj ne zaboravljaju kako je 2003. godine ošamarila Nikolu Papovića iz Peći na Trgu republike, nije upropastio sramnim tvitom o preminulom novinaru Dragoljubu Žarkoviću. Ako je Nataša Kandić tada mogla da pretpostavi da će njeno pojavljivanje među srpskim izbeglicama s Kosova izazvati gnev, kada nije pobegla, već zviznula šamar čoveku kome je nestao sin, i Šešelj je morao da zna: ako se već ne pridržava običajnog prava da se o mrtvima govori sve najlepše, onda je trebao da prećuti šta misli o glavnom i odgovornom uredniku nedeljnika „Vreme” koji je juče sahranjen.

Šešeljevom procenom da će skandalima doći do srpske magične reči cenzus, iako se činilo da se primirio – valjda Milomir Marić ujutru deluje sedativno na njega – opet je počeo da ispaljuje svoj duboki prezir prema političkim neprijateljima. Prezirući druge, Voja zapravo nije ni sebe lišio tog tako dragog osećanja među Srbima. Ići će on i dalje kako se bude približavao trenutak ubacivanja glasačkih listića u kutije, vraćajući šešeljizam u javni prostor. Da li će mu svaka uvreda i kršenje političke korektnosti doneti rast rejtinga i gde je granica?

U Voji su, naime, uvek boravila dvojica Šešelja. Jedan je bio prorok užasa, drugi je bio neprevaziđeni politički šoumen! Da li će i dalje pretiti kako će povratiti svete srpske zemlje, koje će ponovo osvajati u svojim agitacijama, ali ne i svojim delima, kako je govorio u Hagu, zaklanjajući se iza prava na slobodu govora? Njegovi dobrovoljci, krvareći na prvim linijama, nisu imali takvu vrstu otklona od ideja za kojima su marširali u provaliju. Da mu je to rekla Nataša Kandić, bila bi u pravu. Ali nije. Kao kada je optužila Tomislava Nikolića za ratne zločine, što se takođe pokazalo olakom improvizacijom nedodirljive aktivistkinje, pa je vojvodu Tomu od Nataše branila hrvatska država.

Da li će, konačno, Voja u sebi pronaći onog Šešelja za koga sam uveren da ipak postoji? Najmlađeg doktoranda bivše Jugoslavije koji je ušao u najveće političke igre, portparola nacionalne nesreće i, konačno, spektakularnog erudite koji je spržio celokupno pravosuđe velikih sila, boreći se dvojako: superiornim pravničkim znanjem i uličarskim rečnikom kafanskog mangaša koji je predstavnicima tužilaštva predlagao da zauzmu mesta na haškim trotoarima. Tamo je, na najboljoj lokaciji, smestio i Natašu Kandić. Naslov Vojine knjige o Nataši nije moguće napisati a ne pocrveneti!


Komentari16
357f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragan Pik-lon
Ako je samo pola tacno sto gospodin Apostolovski iznosi za gdju Kandic onda je to uzas.Ona se udruzila sa UCK-hirurzima(antianesteziolozima)da bi napakostila Srbima!Napominjem ovde da ja nisam fan gospodina Seselja.
Dragan Pik-lon
@Borivoje Brankovic,posle druge presude u haskom Tribunalu pravo zalbe nema tuzilastvo dok odbrana to pravo zadrzava dozivotno.Tako i gospodin Karadjic mirno pise zalbu.Vazno je naci nove okolnosti(nove cinjenice)koje mogu preokrenuti proces.Za gospodina Karadjica je ova objava britanskih dokumenata.Dok bi gospodinu Seselju predlozio da pokrene pitanje sluzbenog Jezika u Tribunalu.Koji prevodi,samim tim i sudi na nepostojecem BH Jeziku.Pitanje je sta pise u diplomama prevodioca u Tribunalu?
Agitacije i dela
Slažem se sa autorom da je Šešelj bio "prorok užasa". Ali lako mu je bilo biti prorok kad je taj užas i sam jednim delom projektovao. To šta se u Hagu branio da je u ratovima u 90-ima sudelovao samo agitacijama, "a ne delima" je na razini obrane koju bi i Gebels koristio u Nirnberškom procesu da se nije ubio.
branislav popović
Autor je, ipak, oduševljen Šešeljem. To ne moža da sakrije ia ako se trudi.
Mild Max
ne mogu ni ja - jer njegovi dobrovoljci su spasili jedno divnog momka ( devetnajestog '' vojnika '' ) tesko ranjenog u rvatsku i izdat od jna staresine . da nije Seselja nebi moj sestric danas bio ziva i imao troje zlatne djece!
Preporučujem 61
Trpe
Koliko je meni poznato Seselj je sudjen ali nije presudjen i posle 12 godina sudjenja!
Боривоје Банковић
Шешељ је ослобођен у првостепеном постуку, да би био осуђен у другостепеном, без права жалбе или другог правног лека.
Preporučujem 23

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja