nedelja, 29.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:36
NAŠI VELIKANI

Spomenik koji nedostaje

Mihajlo Pupin, veliki naučnik i patriota, decenijama nije postojao u udžbenicima i našem kolektivnom sećanju, postao je najsramnije zaboravljena ličnost u srpskoj nacionalnoj istoriji – vreme je da vratimo dug
Autor: Miloš Lazićsubota, 08.02.2020. u 20:09
Пупин у својој лабораторији 1916. (Фото Википедија)

Nedavno je dr Radmila Milentijević, žiteljka Njujorka i profesorka savremene evropske istorije na nekoliko tamošnjih fakulteta, u razgovoru za „Politiku” najavila knjigu o Mihajlu Pupinu, svetskom naučniku našeg porekla. Podsećajući na njegovo rodoljublje i doprinos koji je dao staroj otadžbini, između ostalog je izjavila: – Ako Srbija ne podigne spomenik Pupinu, ja ću to učiniti.

Takva „pretnja” bi imala smisla da joj se nije potkrala i jedna greška. Mala, ali važna! Profesorku opravdava činjenica što, iako često dolazi u Srbiju, živi u SAD od 1954. Naime, Mihajlo Pupin ima spomenik! Njegovo bronzano poprsje, rad vajarke Drinke Radovanović, skriveno je u senkama drvoreda skrajnute Ulice prote Mateje, nadomak Slavije, a postavljeno je još 6. oktobra 1993. ispred zgrade „Elektrodistribucije”. Obeležje je postavljeno takoreći ilegalno. Jer, iako smo već zagazili u vode parlamentarnog pluralizma, začikavanje s vlastima još nije bilo sasvim bezopasno.

Duga lista nepravdi

Možda se odgovor na pitanje zašto je „zaboravljen” krije u nekrologu vladike Nikolaja Velimirovića, objavljenom 1935. godine u „Politici”, povodom Pupinove smrti. Jer, u njemu se moglo pročitati ne samo da je bio veliki patriota i pravoslavac, već i nepomirljivi protivnik boljševizma.

Ima i neke simbolike u tome što je 1997. godine dotadašnji naziv važnog novobeogradskog bulevara koji je nosio ime Vladimira Iljiča Lenjina dobio ime po Pupinu. I to je nekakav spomenik!

Male zemlje imaju malo velikih ljudi pred kojima bi se svet poklonio i skinuo kapu; toliko znamenitih Srba ima jedva za dva kafanska stola, ali ni njih ne umemo dostojno da predstavimo čovečanstvu, da podsetimo ko su i šta su bili; da se nahvalimo sami, kad to već neće drugi da nam priušte.

Slavni naučnik koji je istinski zadužio i čovečanstvo i Srbiju, bio je decenijama najsramnije izbrisan iz kolektivnog sećanja. Pupin je naziv rodnog sela u Banatu zvanično uzeo kao drugo prezime, koji je domovinu (Srbiju, a potom Kraljevinu SHS i Jugoslaviju) iskreno nosio u srcu, to nipošto nije zaslužio.

Mihajlo Idvorski Pupin je umro sledeće godine, a sudbinu njegove zadužbine prekrio je veo zaborava. Iako se radilo o vrlo značajnoj svoti, ona je volšebno nestala, verovatno u džepovima mešetara koji su naslutili približavanje još jednog rata.

Deset godina kasnije taj veliki naučnik i patriota nestao je i iz udžbenika, i iz našeg kolektivnog sećanja. Postao je najsramnije zaboravljena ličnost u srpskoj nacionalnoj istoriji. U više nego skromnoj enciklopedijskoj odrednici o njemu, akcenat je stavljen na Pupinov indukcioni kalem, izum koji je doneo revoluciju u telegrafiji, telefoniji i u radio-vezama, sonar je spomenut, za radio-telefon, preteču popularnih mobilnih telefona, kao da se nije znalo, a političko delovanje prvog srpskog konzula u Njujorku, u najtežim trenucima po Srbiju, namerno je izostavljeno.

Njegov pronalazak sonara uveo je SAD 1917. u rat na strani sila Velike Antante, jer je raspršio sasvim opravdani strah marinaca od nemačkih podmornica. Uspostavljanje veze radio-telefonom između letelica bilo je ključno za razvoj avijacije, a ovaj izum mu je, inače, doneo članstvo u dvanaestočlanom osnivačkom odboru Nacionalnog komiteta za aeronautiku, koji je 1958. naziv promenio u – NASA.

Počasni građanin Bleda

Dok je Mihajlo Pupin bio predsednik Njujorške akademije nauka, njen sekretar je bio Daglas Džonson, profesor geologije. Kasnije je bio predstavnik SAD u komisiji za razgraničenje na Pariskoj mirovnoj konferenciji aprila 1919. godine, na kojoj su pobednici ispisivali nove granice buduće Evrope. Za spasavanje zapadne Slovenije i srpskog Banata nije bilo bez značaja to što je bio lični prijatelj (po nekima možda i školski drug) predsednika Vudrou Vilsona. Dve godine kasnije, Mihajlo Pupin je, na predlog ministra Hribara, proglašen za počasnog građanina Bleda.

Veličina Nikole Pašića ogledala se u tome što je znao koga da pita kad ne ume i kome da se obrati za pomoć kad ne može. Zbog toga je Mihajla Pupina uvrstio u delegaciju Kraljevine Srbije, navodno kao „dobrog znalca engleskog jezika i svetskih prilika”. Stari lisac…

Osnivači Nase (Pupin je prvi sdesna)

S tim u vezi valja spomenuti da je, uslovno rečeno, prvi zagovornik ideje o takozvanoj „Velikoj Srbiji” bio Teodor Ruzvelt! Tu svoju ideju poverio je Pupinu, a ovaj je preneo vojvodi Živojinu Mišiću koji se za nju ozbiljno zagrejao, ali su planovi kralja Aleksandra očigledno bili daleko veći.

Ljudi u Srbiji uglavnom ne znaju da je Pupin 1924. godine dobio Pulicerovu nagradu za književnost, za autobiografsko delo „Od pašnjaka do naučenjaka” (trapavo prevedeno kao „Od imigranta do pronalazača”). Predavao je na Kolumbija univerzitetu s koga je poniklo trideset pet nobelovaca: četvorici je on bio profesor.

Pupinova (a ne Belova, Edisonova, Teslina) medalja se dodeljuje za nacionalne zasluge u SAD, od utemeljenja 1958. Amerikanci ga nesumnjivo pamte, a Srbi?

Tačno je da je Pupinov dom u Idvoru danas mesto hodočašća mnogih đačkih i studentskih ekskurzija, odredište turista, da mu je rodna kuća preuređena u spomen-muzej, da je u Beogradu dobio poprsje, a u Novom Beogradu važan bulevar. Međutim, to sve je nedovoljno. Biće da je profesorka Milentijević mislila da Pupin zaslužuje spomenik „parnjak” onom koji je Frane Kršinić uradio i izlio Nikoli Tesli 1956. godine. Spomenik koji i danas samuje kraj ulaza u tehničke fakultete.

Verovao Pašiću

Povodom smrti Nikole Pašića „Njujork tajms” je decembra 1926. godine objavio tekst o odnosu dvojice srpskih velikana:

„Kao da se kockao sa srećom kada je 1915. poverovao na reč Nikole Pašića, cenjenog i poštovanog državnika, da će zemlja vratiti dug, iako je Austrija već ušla u Srbiju. Američki pronalazač s Balkana bio je spreman da učini sve, a bilo je poznato da je Srbija tada bila bez ikakvog agenta koji bi radio njene finansije. Pašić je napisao Pupinu, a profesor se odazvao, govoreći o srpskim potrebama i tražeći od njega da mu pošalje teške lokomotive, čelik, čelična kola, trake, druge potrepštine i mazivo u iznosu od (tada basnoslovnih) 500.000 dolara. Pupin je kupio sve sa spiska i rekao: –Učinio bih i više nego što je tražio. Lično imam veliko poverenje u Pašića. Upravo tada je usledila druga austrijska ofanziva.

– Suočavao sam se s katastrofom – rekao je Pupin. – A već oktobra 1915. nestala je vlada iz Beograda i s lica zemlje. Ali, nikada nisam gubio poverenje u Pašića. Kako je sustigao vojsku i stigao na Krf, Otomanska banka iz Pariza poslala mu je ček da moju garanciju učini validnom.”

I sa „j” i sa „i” u imenu
Pravu istinu o njegovom imenu još kriju diplomatske arhive. Generalni konzulat Kraljevine Jugoslavije je 13. novembra 1934. overio i pismo je adresirano na Ministarstvo prosvete. Potpisnik u njemu moli da se njegova zadužbina namenjena izdavanju publikacija o srpskim starinama i za kupovinu dela srpskih umetnika za Narodni muzej, pohranjena u Hipotekarnoj banci pod kamatom, prenese na Srpsku kraljevsku akademiju nauka.

Tekst je, inače, bio napisan ćiriličnom pisaćom mašinom! Potpisan je mastilom, takođe ćirilicom... i bez slova „j” u imenu. Ispod je dopisano latinicom:

„Generalni Konzulat Kraljevine Jugoslavije, 1819. Brodvej, Njujork siti, tvrdi potpisom i pečatom da je na ovom dokumentu potpis profesora Mihaila Pupina autentičan. (Br. 13682/34).”

Ispod, uz pečat, po naredbi generalnog konzula, potpisao se tadašnji vicekonzul Kraljevine Jugoslavije u Njujorku dr Ante Pavelić. Svojeručno.


Komentari9
ba9c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранислав Г. Ромчевић
Пупинова аутобиографија писана је на енглеском и оригинални наслов и јесте "Од имигранта до проналазача" ("From Immigrant to Inventor"), а на српско-хрватски је преведена као "Од пашњака до научењака" (трапаво, дабогме!) Иначе, Пупин, наравно, није изумео сонар. На крају: у Београду има бисту, има булевар има мост- мало ли је!? Ни Ајнштајн нема толико у Телавиву.
Mirka
Mihajlo Pupin zasluzuje ovakve clanke. Njegov doprinos Srbiji je ogroman. Pozdravljam patriotsku zelju gdje Radmile Milentijevic da mu podigne spomenik. I osudjujem komentatora @artiljerca cija se municija zove zavist i mrznja.
Posmatrač
Bez sumlje - možda i najznačajniji sin našeg naroda ! To što je on učinio za Srbiju na mirovnoj konferenciji ( zahvaljujući poznanstvima i uticaju koji je imao u USA ) posle I Svetskog rata ,NE MOŽE SE MERITI ni sa čime što je neko uradio za našu državu . To se često ovde zanemaruje , ali i sam njegov naučni rad zaslužuje muzej ( poput Teslinog ) . Zato bi koncept novog muzeja nauke i tehnike možda treba da objedini dela : Nikole Tesle , Mihajla Pupina i Milutina Milankovića .
феликс1956
М. Пупин се много огрешио о Николу Теслу, када је сведочио у корист Ђ. Марконија у судском спору. Тесла је тужио Марконија за превару и крађу изума. Ноторна је чињеница да је Маркони украо Тесли патент радио-телеграфије и приказао га као свој. То доказују и пресуде Врховног суда САД којим су Тесли потврђена и враћена сва патентна права у области радио-телеграфије...sapienti sat.
ППНС
Претражите на интернету: "Александра Нинковић-Ташић Михајло Пупин Никола Тесла" - и схватићете да сте у заблуди, а чињеницама ће вас разуверити Александра.
Preporučujem 3
Бранислав Г. Ромчевић
Тесла никад није тужио Марконија, нити је постојао судски спор између њих двојице. Изучите мало градиво!
Preporučujem 6
Плавић
Желим да поновим коментар дат на слично интониран текст од 22. јануара... јер одговора на питање нема, а на заблудама се (и даље) инсистира: Када се, у Новом Саду, упутите од Дунава у средиште града, Булеваром МИХАЈЛА ПУПИНА, аналогом Кнез-Милошеве у главном граду, насупрот Бановини, стоји споменик - МИХАЈЛУ ПУПИНУ... монументалан споменик, рад академика Саве Халугина сину Баната ... Сматрате ли да је једини начин да се Србија одужи некоме или нечему - да се то "одужење" постави у Београду?!?
Miroslav
Poštovani,"dirnuli ste" u samu srž organizovanja Srbije, i kao društva-zajednice i kao države.Centralistička, tzv."Beogradizacija" organizacija je najveća slabost Srbije.Od kako je obespamećena 1903. i okupirana 1944., Srbija nema u svom vođstvu ličnosti poput Pupina i sl., istovremeno profesionalno ostvarene a pri tom i rodoljube.Od pomenutih godina, Srbiju vode "rodoljupci", "profesionalni Srbi", koji nam ličnu opsednutost vlašču i BG, predstavljaju kao srpski interes.Takvi ne poznaju Srbiju.
Preporučujem 23

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja