ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:56

Uvek se osećam dobro kada mogu da pomognem

Veoma je važno u reportaži preneti emociju. Vodim računa da to ne pređe granicu dobrog ukusa i da ne bude patetično. Gledaoci, kao i sagovornici, uvek prepoznaju iskrenu nameru i otvorenost – ističe Jasna Janković, novinarka „Eksploziva” na TV Prva
Autor: Isidora Masnikovićsreda, 05.02.2020. u 14:39
(Фотографије: Александар Крстовић)

Zarad dobre, atraktivne i uverljive priče, novinarki Jasni Janković ništa nije teško, ni da zaroni u bazen pun ajkula, niti da se popne na vrh stenovite planine, kozjim stazama, da zapuca iz puške, zajaše kamilu, zaviri u masonski hram ili u venčanici potraži grofa Drakulu... Iako na prvi pogled tako ne izgleda, pravi je avanturista. Za sebe kaže da je tiha voda koja breg roni. Mistične teme je posebno intrigiraju, pa je tako napravila sjajnu reportažu o homoljskom zmaju, za koju je i nagrađena. Takođe, uživa i u istorijskim temama, ali i u onim koje su prava adrenalinska bomba. Nikada neće zaboraviti boravak u Legiji stranaca, kada je spavala u kasarni, s vojnicima išla na poligon, ali i s njima i pila pivo. Nije bilo lako doći do dozvole i ući u njihove redove, ali kada je, zahvaljujući svojoj upornosti, uspela da ostvari cilj, uživala je u kreiranju ove priče. Vojnici su bili vrlo predusretljivi, čak su joj dozvolili, iako to ne bi smeli, da baci i poneku bombu.

– Što da ne probam, kada sam već tamo – u šali dodaje.

Šarenolike su teme kojima sam se bavila u prethodnih deset godina, koliko i postoji „Eksploziv”. Prvu „Interfer” nagradu (Internacionalni festival reportaže i medija) dobila je za priču o baki koja vozi traktor i koju je odvela u „Zvezde Granda” kako bi upoznala svoje idole. Na prvi pogled, ova reportaža je delovala zabavna, i činilo joj se da nema festivalski potencijal. Međutim, bakina toplina, otvorenost, srdačnost, iskrenost, ganuli su, ne samo gledaoce, već i žiri.

– Ne mora uvek sve da bude bombastično. Nekada baš te male tople ljudske priče imaju veću težinu i lepotu – kaže nam Jasna Janković, napominjući da je svaka reportaža produkt timskog rada.

Posebno će ostati upamćena njena reportaža koju je radila povodom obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Proučavajući porodično stablo, uspela je da dođe do unuka Franca Ferdinanda. S ovim finim dekicom kontaktirala je preko fiksnog telefona. Ljubazno se predstavila i uz malo truda uspela da ugovori intervju u Beču, a njegove izjave kombinovala je s izjavama potomaka Gavrila Principa. Bila je to vrlo upečatljiva priča koja se danima prepričavala.

– Obično su veliki i važni ljudi pristojni i skromni sagovornici. Nikita Mihalkov, na primer, ne samo da je bio prijatan, već je i pomogao snimatelju da namesti stativ – otkriva nam.

Veliku pažnju izazvao je njen serijal o masonima i templarima.

– Masoni su jako zatvoreni i nikada ne kažu sve do kraja – prenosi nam Jankovićeva, objašnjavajući nam da je morala da prođe kroz mnoge provere kako bi uspela da zadobije njihovo poverenje.

– Imaju oni svoje izvore i načine kako nas proveravaju. Veliki majstor u Parizu bio je veoma iznenađen mojom neposrednošću. Nisam želela da mu postavim klasična pitanja, nego smo više ćaskali i sve vreme se smejali – priča nam.

Saznajemo da je prošle godine, u Jordanu, savladala ronjenje, i to sve zarad priče, kako bi gledaocima dočarala ronilačku ekspediciju. Nije želela da ronioce čeka na površini, već se ohrabrila da se s njima spusti u te lepe tajnovite vode. I neočekivano se „zarazila” ovim sportom... U međuvremenu, usavršila se i stekla drugu ronilačku zvezdu. To joj je sada velika pasija.

– Bilo je zaista divnih putovanja i priča širom sveta, i to je ona lepša strana ovog posla. Ali retko ko zna da smo, na primer, da bismo uslikali prelepu riznicu uklesanu u kamen u Petri, morali sa sve teškom opremom da se pentramo po vrletima... Isto tako, kada smo jahali kamile u jordanskoj pustinji, umalo nisam pala sa nje – priseća se Jankovićeva.

Bilo je svega na terenu, i teških, i neočekivanih, i duhovitih situacija. Prepričava nam jednu takvu:

– Kada smo radili reportažu o veštačkoj oplodnji svinja, upozorila sam kamermana da idemo u svinjac i da će biti prljavo, kako bi se adekvatno obukao. Kad smo došli, uspostavilo se da nije svinjac prljav, već mi. Morali smo da se istuširamo pre nego što su nas pustili da uđemo, jer su to bili skupi primeci svinja koje se čuvaju u specijalnim uslovima da ne bi došlo do zaraze...

Ovaj posao voli i zato što uspeva da pomogne mnogima. I to nisu nameštene priče, tvrdi. Zaista, posle priloga, javljaju se ljudi dobre volje koji žele da pomognu akterima priče. Priseća se reportaže o radniku Gradske čistoće Arslanu koji je mnogo voleo da čita. Redakciji se javio jedan privatni fakultet koji mu je ponudio stipendiju za školovanje. Arslan, ne samo da je završio fakultet, nego i master studije.

Naravno, kaže, nisu uvek sve priče afirmativne. Često se trudi da zauzme kritički stav i da mnoge činjenice proveri, kao nedavno kada je radila priču o lečenju otrovom žabe.

– Nekada nešto mora da bude zabavno, a nekada tužno i zastrašujuće. Na primer, priča o Azri Bašić koja je osuđena za mučenje i ubistvo u logoru u Derventi, ne može a da ne bude potresna. Veoma je važno u reportaži preneti emociju. Vodim računa da to ne pređe granicu dobrog ukusa i da ne bude patetično. Gledaoci, kao i sagovornici, uvek prepoznaju iskrenu nameru, otvorenost i čistu emociju. Kada sam radila serijal o krađi beba, nisu nam toliko bili važni podaci, koliko da čujemo ispovest roditelja – priča Jankovićeva koja je uverena da ove priče nisu izmišljene i da je tu zaista nečeg bilo. Jer, tvrdi, jako je čudno da je bilo toliko slučajeva misterioznog nestanka beba, a da nikada ništa nije rešeno i da niko nije za to odgovarao.

Uvek se trudi da priču razradi i predstavi na svoj način, iako su neke teme već obrađivane u drugim medijima. Mnogi sagovornici su nepoverljivi, kaže nam, kao na primer Romi koji su joj rekli: – Vi ćete da napišete da imamo vaške...

Ova novinarka nam otkriva da je već u šestom razredu znala da će se baviti novinarstvom. Nije imala uzore u porodici. Otac joj je sudija, a majka pravnik, ali je zavolela ovu profesiju pohađajući novinarsku sekciju. Mislila je da će raditi u štampanim medijima, pošto ceo život voli da piše, pogotovo pesme. Tokom studiranja FPN priklonila se radiju i bila u Londonu na praksi, takođe na radiju, u organizaciji Bi-Bi-Sija. Međutim, na odbrani diplomskog, Lila Radonjić ju je pozvala da dođe u „Mrežu”. Kada je zakoračila na televiziju, u potpunosti joj se posvetila i zavolela.

Čim se vreme prolepša, namerava da uradi priču o vetrovnicima. To su ljudi koji, po legendi, padaju u trans kada nailazi loše vreme i bore se s olujama, odnosno zlim duhovima. Kažu da ih ima danas u pojedinim delovima Mokre gore.

U slobodno vreme uživa sa četvorogodišnjom ćerkom Hanom. Jednom se naljutila kada ju je mama odvela u montažu, jer je očekivala da će to biti bazen s ajkulama.

Jasna voli da čita, a uživa i u plesu. Veoma je zanima i montaža i često preti svojim montažerima kako će da im preuzme posao.

– Čak sam 2012. godine upisala doktorske studije na FDU, ali me je udario auto na pešačkom prelazu pa sam godinu dana provela u bolnici. Završila sam samo jedan semestar, zatim je došla ćerka. Ko zna, možda nekad nastavim, za svoju ljubav – ispoveda se.

U budućnosti, volela bi da radi ozbiljnije dokumentarce i putopise. Omiljene reportaže su joj bile i o malom kaplaru Momčilu Gavriću, i o atomistima koji su bili izloženi zračenju u Vinči tokom eksperimenta pa im je presađivana koštana srž u Francuskoj. To je bila prva takva operacija u istoriji.

– To su sve filmske priče. Žao mi je što nemam dostupnu arhivu. Nemoguće je biti upućen u svaku oblast, ali za svaku se ozbiljno pripremamo, trudeći se da gledaoce ne udavimo podacima. Mislim da smo se specijalizovali za reportaže i da imamo prepoznatljiv stil – samouvereno kazuje.

Trenutno se bavi temom samopovređivanja kod adolescenata. To je stvar o kojoj se malo priča, a prilično je masovna.

– Lepa stvar u novinarstvu je što možeš nekome da pomogneš svojom pričom. Uvek se osećam dobro kada mogu kao pojedinac da gledaocima otvorim oči, poručim im da nisu sami, da imaju kome da se obrate – kazuje.


Komentari0
befb7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja