utorak, 07.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
INTERVJU: Igor Đorđević, glumac

Moramo da prihvatimo da je život ništa jer je novac sve

Pozorište je opstalo dva milenijuma i opstaće i u ovom novom dobu elektronike samo zbog živog čoveka na sceni koji sada pred vama plače, znoji se, muči se, smeje, božanski voli ili ubija
Autor: Borka Golubović-Trebješaninnedelja, 02.02.2020. u 21:00
(Фото Р. Крстинић)

Igora Đorđevića, prvaka ansambla Drame Narodnog pozorišta u Beogradu odavno nije inspirisao neki umetnički proces, kao rad na predstavi „Kaligula” koji po delu nobelovca Albera Kamija, režira Snežana Trišić. Premijera je u sredu, 5. februara na velikoj sceni nacionalnog teatra. U glumačkoj ekipi su i Sena Đorović, Miloš Đorđević, Bojan Žirović, Nemanja Stamatović, Petar Božović, Dimitrije Ilić, Vladan Gajović, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić i Sanja Marković.

Gaj Julije Cezar Germanik, odnosno treći rimski car Kaligula ostao je upamćen po brojnim skandalima i anegdotama. Koliko ga je kompleksno pročitati u pozorištu?

Kamijev Kaligula traži od umetnika sve, uključujući i ono što glumac nema. Sam način na koji je ovo delo napisano je fascinantan. Njegove osnovne linije, motivi, slojevi su u najmanju ruku šokantni, teško prihvatljivi, ali bolno otrežnjujući: kako za našu stvarnost, tako i za naš teatar danas. Budući da Kaligula tako surovo raskida sa gvozdenom logikom vladanja i uopšte logikom shvatanja vlasti i života, osećam obavezu da i sam raskinem sa dosadašnjim načinom rada. Da istrčim iz svoje komforne pozorišne zone u novo i nepoznato: da pobedim strahove, sujetu i iluzije o sebi i o pozorištu. Mislim da se Kaligula ne sme raditi ni sa čim što je poznato i isprobano. Po cenu loše uloge, odnosno loše predstave. Ali ta cena je tričava, jer je u vezi sa trenutnim ukusom publike i bedom sujete jednog glumca. Cena je, u stvari, jako povoljna, ako se ima u vidu šta se može dobiti ako je platiš pošteno, do poslednje predrasude.

Voleo bih da ova predstava utiče na gledaoca bar onoliko i onako kako je uticala na nas dok smo je pravili. Upotrebiću sve svoje glumačko umeće i snagu da ona ne bude još jedna u nizu predstava nekog beogradskog pozorišta, nego da izađe iz skučenih okvira pozorišnog delovanja...

Politički prevrat u Kamijevoj drami otvara pitanja o položaju čoveka i smislu života, o mogućnosti pobune, pojmu slobode. Šta delo „Kaligula”, pisano 1938. godine, može da nam kaže danas?

Može da nas trgne. Ako se radi, gleda i sluša hrabro i pošteno. To znači stvarno raditi, a ne tražiti najkraći put, to znači stvarno gledati, ne loviti grešku, to znači stvarno slušati, ne koncentrisati se na svoj stav o tome i svoju slatku potrebu da budeš u pravu. Uopšte prava recepcija neke predstave podrazumeva uvek viđenje šire slike, a za nju je neophodno da se oslobodimo dioptrije sebičnosti, da nadrastemo svoje sitno ja, svoje ego tripove koje tako vešto i tako logično branimo, a koje nas, naše društvo, celo čovečanstvo gura u rupu gde ćemo se međusobno pojesti i nestati kao vrsta. Ova planeta i njen imuni sistem će nas jednostavno maknuti. Ja, ja, ja gde sam tu ja, pita se svako danas . Svaka rečenica nam počinje sa ja. Svaka misao. Ta potreba da se objavi svoje mišljenje, trenutno raspoloženje na društvenim mrežama, da se slikom sa četiri kamere mobilnih telefona pokaže gde smo, koliko uživamo – to ne samo da je neukusno, nego je vrlo opasno.

Koje suštinske misli ćete osvetliti ovom dramom apsurda koju je Kami pisao sa svega 25 godina?

Samoća. Ćutanje drveta. Moć. Smrt. Vlast. Samoubistvo. Ljubav. To su teme i gotovo svih velikih dela, pa su i deo Kaliguline potrage za istinom. Ne prihvatanje stvarnosti i njeno iskrivljenje do tačke pucanja. Taj zloslutni zvuk pucanja, taj lom prouzrokovan strašnom potragom, ta tama dolaska do kraja izvrnute logike, treba da bude ova predstava.

Kaligula, koji je na početku vladavine bio poštovan, nije tipičan tiranin. Kako ćete ga scenski prikazati?

Kaligula sam otvara i pobija temu o tome da li je tiranin ili ne. Brani ga njegova strašna i iskrena vatra koja se pali sa smrću njegove voljene i tera ga u potragu za mesecom, za nemogućim. Pošto ima neograničenu vlast u najmoćnijoj imperiji sveta, ta potraga je krvavija nego što bi bila da je on „običan” čovek. On želi jednakost, da ljudi budu srećni, da ne umiru. Nije li to nešto za šta vredi umreti? Ili ubijati. Ali prezire politiku jer je postavljena na sebičnoj laži i pukoj prevari. I na ekonomiji, koja šumu ne gleda kao lepotu bez koje nam nema života, već kao resurs. E kad je tako: moramo da prihvatimo da je naš život ništa budući da nam je novac sve, kaže Kaligula.

Umetnost služi da bude i opomena. Zašto kažete da savremenom teatru nedostaje hrabrost?

Za stvaranje bilo koje umetničke vrednosti neophodna je hrabrost, ili bolje rečeno: odsustvo kukavičluka. Pozorište danas ne treba da se oseća inferiorno i uplašeno u odnosu na druge medije, naprotiv. Ne sme da upada u zamku računanja broja gledalaca, pa da meri svoju značajnost. To je ekonomija i tržište koje nema veze sa pozorištem i njegovom pravom izvornom ulogom. Ono ne sme da ubacuje holograme, mikrofone i projekcije, da se trudi da šokira i privuče pažnju dnevnopolitičkim temama da bi se osećalo aktuelno i bitno. Ono se obraća nama danas i govori o našoj sadašnjosti potpuno drugim dubljim sredstvima. To je antička baklja koja i dalje gori drevnom vatrom koja može da opeče, ali i da osvetli. Vatra na ekranu ili „Jutjubu” su pikseli. I stvarno kad pogledate protiv čega se pozorište bori – protiv stakla, sintetike i spektakla i glupog „Jutjub” gega. Protiv led ekrana i piksela. Pozorište je opstalo dva milenijuma i opstaće i u ovom novom dobu elektronike samo zbog živog čoveka na sceni koji sada pred vama plače, znoji se, muči se, smeje, božanski voli ili ubija. Igra se, ali se sve dešava sada i sve je, iako uigrano i uvežbano novo i neponovljivo. Kao u životu sve se dešava u sada i nestaje u sada!


Komentari9
03f35
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Kompliment ovom vrsnom glumcu koji je sazreo i kao glumac i kao covek. Ironicno ali pozoriste je jedan od retkih trenutaka kada su mob. telefoni ugaseni i jedini trenutak kada smo izolovani od spoljasnjeg povrsnog a u mraku i tisini sale ponovo sa samim sobom svojm emocijama, snovima, strahovima... Zivimo u virtuelnom svetu okruzeni lazima i iluzijama da nam cak i ta scena iluzija postaje realnija od sopstvenog zivota. Dok je ovakvih glumaca boginja Talija ce nastaviti da kreira novi svet...
RosaLux
Svet će sam sebe da uništi zbog para!
Ivan Ivanovic
Spas je kao i uvek u ocuvanju porodice i vracanju tradicionalnim vrednostima. Kada to poredjate kako treba, koliko god novca da udje u kucu-bice dovoljno.
Vesa D
..iz ove se koze nemoze ali zato iz ove zemlje moze..
Vesa D
..tako je Predraze ..moze ..i ne /obavezno odvojeno / svakako odvojeno iz koze ide pravilno da ne moze..Ali ovo je rec narodnog srpskog jezika koja je starija od knjizevnog i u svakodnevnom izgovaranju prica se zajedno /nemoze/bez onoga ne moze .Zasto su gramaticki i knjizevno to sastavili kada se izlazi iz koze kao ne moze iako je to narodna stara dosetka i tako se mora i pisati prema vrednostima narodne zaostavstine ..te tako ostajem da se ipak moze pista i ..iz ove se koze nemoze..
Preporučujem 7
Predrag
Pre nego što odete iz zemlje, naučite bar da se "ne može" piše odvojeno.
Preporučujem 16
ramo iz pecalbe jos bez penzije otud ..
..kapitalisticki libralni/kaubojski/socijalizam ..pljackam koliko mi treba a za sutra i meni i pored mena eto samo da se ima ..tek toliko ..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja