sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 01.02.2020. u 19:00 Ljubiša Mitić

Uz Prolom i Lukovsku, „Planinka” kupila i Kuršumlijsku banju

Извор топле воде, фотографисан у лето 2019. (Фото Љ. Митић)

Kuršumlija – Kuršumlijsko preduzeće A. D. „Planinka”, u čijem vlasništvu su Prolom i Lukovska banja, fabrika „Prolom voda”, kao i park prirode Đavolja varoš, postaće vlasnik i Kuršumlijske banje. Ovu odluku je donela komisija Direkcije za imovinu Republike Srbije, a ukupna cena kompleksa „Žubor” u Kuršumlijskoj banji je 1.415.836 evra. Banjski kompleks „Žubor” u Kuršumlijskoj banji, pored istoimenog hotela čija je površina veća od 16.000 kvadratnih metara, čini i više ugostiteljskih objekata, među kojima su vila „Milica” i restoran „Prepolac”, a predmet prodaje činilo je i 95.900 kvadratnih metara zemljišta.

– Naši ljudi su već obišli Kuršumlijsku banju i u narednom periodu započećemo investiciono ulaganje, kako bi čitav prostor oživeo i sredio se za turiste. Prema prvim procenama, potrebno je uložiti oko 10 do 12 miliona evra, a kompletni radovi bi mogli da se završe do kraja 2020. Ili početkom 2021. godine – kažu nadležni u „Planinci”.

Kućica za termalni izvor u Kuršumlijskoj Banji nije bila predmet prodaje, već će način korišćenja termalnog izvora biti regulisan po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a naknada u skladu sa Zakonom za korišćenje javnih dobara.

Iako je od 2006. godine, kada je zatvorena, potpuno prepuštena zubu vremena, Kuršumlijska banja je osamdesetih, pa i devedesetih godina važila za najuređenije banjsko lečilište na Balkanu a rehabilitacioni centar „Žubor” je upošljavao oko 130 radnika, dok je godišnje je ovu banju posećivalo više od 10.000 gostiju. U samoj banji, pored nekada najsavremenije opremljenog medicinskog bloka za lečenje reumatskih bolesti i bolesti lokomotornog sistema, postoji više termalnih izvora čija toplota dostiže 64 stepena. S tih izvora zagrevala se čitava banja, što je predstavljalo veliku uštedu posebno u zimskom periodu. Kuršumlijska banja je jedna od poznatijih iz vremena stare Jugoslavije, a zatvorena je već skoro 14 godina. Delimično RHC „Žubor” bio je u vlasništvu PIO fonda, koji je potraživao 14, 5 miliona evra od „Žubora”. U međuvremenu je i Poreska uprava zatražila 44 miliona dinara neisplaćenog poreza za 2003. i 2004. godinu, kada je MUP Srbije koristio „Žubor”. Epilog zatvaranja jedinog hotela u banji je masovno iseljavanje stanovništva s ovog rubnog područja kuršumlijske opštine, koja se graniči duž 102 kilometara s administrativnom linijom Kosova i Metohije. Malobrojni meštani Kuršumlijske Banje kažu da godinama lepotu ovog kraja kao da niko ne želi da vidi. Dok je hotel „Žubor” radio, dolazili su turisti, ljudi na rehabilitaciju, radila je prodavnica, škola kraj je bio živ. U okolini Kuršumlije, u prečniku od 15 kilometara nalaze se tri banje: Prolom, Lukovska i Kuršumlijska. Za razliku od poslednje, koje je otvorena 1982. godine, a zatvorena tokom 2006. godine, Prolom i Lukovska banja su sve popularnije. One posluju u okviru A. D. „Planinke” iz Kuršumlije i neprestano bogate svoje medicinske i turističke potencijale.

Inače, A. D. „Planinka” je krajem prošle godine na ime bespovratne pomoći od države dobila 1,6 miliona evra za izgradnju hotela „Bela Jela” u Lukovskoj banji. Ovo preduzeće dobiće po Ugovoru sredstva iz državnog budžeta u dve tranše, prvu u 2020. od preko 996.000 i drugu od preko 640.000 evra tokom 2021. godine. Projektom je planirano da investicija izgradnje hotela košta oko 8 miliona evra. U Ugovoru o dodeli sredstava za izgradnju hotela i proširenja kapaciteta Lukovske banje, a u okviru kapaciteta Specijalne bolnice za rehabilitaciju Prolom banja, između ostalog piše da se korisnik pomoći obavezuje da do kraja 2020. godine uposli 70 novih radnika na neodređeno vreme.

Duga tradicija

Zlatno doba Kuršumlijske Banje započelo je 1922. godine, kada je ukazom Aleksandra Karađorđevića dat status banjskog mesta. Sve do 1941. godine Kuršumlijska Banja bila je jedna od vodećih u Srbiji i važila za mesto za održavanje značajnih manifestacija. Shvatajući značaj lekovitosti banjske vode, vlasti su i nakon Drugog svetskog rata nastavile da ulažu u njen razvoj. Do osamdesetih godina prošlog veka u izgradnju modernog Rehabilitacionog centra i hotela „Žubor” uloženo je tada više od 17 miliona nemačkih maraka. Termalni izvor vode leči reumatizam, ginekološka oboljenja i neplodnost, a povoljno utiče i na neurološka oboljenja.

Komentari7
476d0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

peric miroslav
Nekada je su tri autobusa na dan iz kursumlije isla za kursumlijsku banju,leti je bio bazen u banji na otvorenom,kafana,samoposluga tako se tad zvala radnja itd...sad nema vise nista autobus ide samo cetvrtkom a sela oko iznad banje su pusta.ako ima i nesto ljudi to je veoma mali broj mozda 10 ili 15 vise ne.u srecna vremena sam kao mali provodio letnje i zimske raspuste u selu krtok iznad kursumlijske banje ,leti smo isli na bazen i brali sumske jagode a zimi smo se sankali.
Алмукантарат
Интересантан сам знати... како сте могли написати да се све три бање налазе у пречнику од 15 километара? Растојање Пролом Бања - Луковска бања је 54 км, а ваздушном линијом 32 км.
Muradin Rebronja
Sjajna prilika da se okrene novi list balkanskog "turizma" i sindikalno-pansionskog poslovanja, gde vam uzmu pare za smeštaj i "ishranu" a onda smišljaju način kako da vam zakinu, gde god mogu, kako bi njima ostalo što više. Čak se i u ugostiteljskim školama proučava taj "izum", kako od uprženog šecera napraviti "čaj" a od cigure belu kafu? Prilika da se hotel podeli na dva osnovna profitna centra, smeštaj i ishrana. U ishrani najmanje dva restorana, dva profitna centra, sa najboljom hranom.
Митра
Планика је пример како и домаће фирме могу успешно да послују. надам се да ће Куршумлијска Бања заблистати као и Луковска, прелеп је то крај и мало му треба да од заосталог постане „Швајцарска” у коју ће се људи враћати
Radmila Mišić
@Muradin Rebronja:Pogledajte na fajsbuku strane Lukovske i Prolom banje pa onda razmatrajte o "sirotinji" koju država dotira. Uzgred, i mađarska država dotira pomoću bonova domaći turizam. Što se tiče švajcarskog nivoa, sigurno je da ga te banje još nisu dostigle ali u reportaži o Davosu, hrvatski novinari su opisali kako u tom "de luxe" mestu možete ručati i za 500eu ali i za 20eu hamburger iz supermarketa-čak su postavljene i stolice ispred supermarketa.
Muradin Rebronja
Jedno je švajcarska priroda a drugo su švajvarski standardi proizvoda i usluge. U Švajcarsku idu najbogatiji ljudi sveta a u Lukovsku Banju sirotinja koju dotira država nekakvim vaučerima.
RobinHoodisGood
Lepo, jos kada bi fabrika vode Milan Toplica iz Prokuplja ponovo proradila...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja