nedelja, 31.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.02.2020. u 18:00 Nikola Milovančev

Kojim putem do ugovora Srpske pravoslavne crkve i vlade Crne Gore

Moglo bi se iskoristiti iskustvo iz Hrvatske, način kako je tamo rešeno pitanje odnosa između SPC u Hrvatskoj i države. Reč je o pravnom aktu koji je široj srpskoj javnosti potpuno nepoznat
Последња страница уговора СПЦ и Републике Хрватске

Skupština Crne Gore je donela pravni akt koji je nazvan Zakon o slobodi vjeroispovjesti.  Od svih odredbi ovog zakona, najspornije su dve: ona o obavezi ponovnog registrovanja crkvene zajednice koja na tom prostoru bitiše 800 godina, kao i odlučivanje upravnih organa o vlasništvu nekretnina pravomoćno upisanih u registrima nekretnina. Dakle: da vlasnik mora ponovo da dokazuje svoje vlasništvo, i to da dokazuje čak ne ni u postupku pred sudom, već u vansudskom, upravnom postupku!

Iako bi tokom upotrebe ovog zakona (ako bi počeo da se primenjuje) moglo doći do uzurpacije imovine i drugih verskih zajednica, jasno je da se atak odnosi u prvom redu na imovinu Srpske pravoslavne crkve (SPC). Tužno ali istinito za takav zakon o „slobodama” stoji činjenica da se u Crnoj Gori čak ni fašističko-nacistički okupator nije drznuo da 1941–1945. osporava imovinu SPC i da ju „preispituje”.

Kojim putem treba ići da bi se rešio problem položaja Mitropolije crnogorsko-primorske i četiri druge eparhije SPC koje deluju u Crnoj Gori? Svakako bi prvi zadatak bio da se novousvojeni zakon povuče. Drugi korak bilo bi sklapanje ugovora između SPC i vlade Crne Gore. Tu bi se moglo iskoristiti iskustvo iz Hrvatske, način kako je tamo rešeno pitanje odnosa između SPC u Hrvatskoj i države. Reč je o pravnom aktu koji je široj srpskoj javnosti potpuno nepoznat, o Ugovoru između vlade Republike Hrvatske i SPC u Hrvatskoj o pitanjima od zajedničkog interesa, koji su 20. decembra 2002. potpisali tadašnji predsednik vlade Republike Hrvatske (RH) Ivica Račan i blaženopočivši mitropolit zagrebačko-ljubljanski g. Jovan Pavlović. Mitropolit Jovan je tom prilikom zastupao pet eparhija SPC, koje imaju sedište na području Republike Hrvatske; ovlašćenje za zastupanje interesa SPC i za potpis Ugovora on je dobio odlukom Svetog arhijerejskog sinoda SPC od 2. decembra 2002.

Šta je značajno u Ugovoru između RH i SPC u Hrvatskoj? Izneću nekoliko najvažnijih tačaka tog ugovora.

Ključno je pravno stanovište da je SPC imala pravni subjektivitet i pre stupanja na snagu novog hrvatskog Zakona o pravnom položaju vjerskih zajednica 2002. g. (član 2. Ugovora). Dakle: nikakvo novo registrovanje nije potrebno za SPC koja je u Hrvatskoj delovala i vekovima pre toga! Jasno je, da ni crnogorska vlast ne može da diktira odredbe u pogledu ponovnog registrovanja SPC u Crnoj Gori. Vrlo značajna je takođe odredba da je ukidanje i menjanje granica eparhija SPC u nadležnosti SPC a ne hrvatske države (član 3. Ugovora Vlade RH i SPC).

Navodim i nekoliko drugih članova spomenutog ugovora koji mogu biti zanimljivi za srpsku javnost:  verski brak sklopljen pred sveštenikom SPC ima status građanskog braka u Hrvatskoj (8. čl.); pravoslavne škole sa pravom javnosti (npr. Pravoslavna gimnazija „Katarina Kantakuzina Branković” u Zagrebu) imaju pravo na finansiranje od države, u skladu sa zakonima RH) – čl. 15.; Republika Hrvatska tim ugovorom vraća u vlasništvo SPC sve matične knjige i arhivsku građu oduzetu posle 1945. godine (čl. 16).

Važne su i odredbe o finansiranju pastirske delatnosti SPC: za dušebrižništvo pravoslavnih pripadnika vojske i policije, osoba u zatvorima, bolnicama i socijalnim ustanovama, izdvaja se mesečno deset bruto osnova plata javnih i državnih službenika (čl. 17. i 22); za svaku postojeću parohiju SPC iznad 1.500 vernika u gradu i iznad 500 vernika na selu, država izdvaja mesečno dve bruto plate javnih i državnih službenika (čl. 23).

Ugovor između Hrvatske i SPC je bio potpisan u vreme hrvatskog pristupanja Evropskoj uniji i objavljen je u „Narodnim novinama” RH, br. 196/2003. U tada postojećem organu Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, „Glasu svetih ravnoapostola Ćirila i Metodija” objavljen je kasnije, avgusta 2006. godine.

Citirane odredbe su ono što bi se moglo nazvati „evropskim standardima”. Što se tiče Srbije i Crne Gore, standardi su očito drugačiji, što potvrđuje i mišljenje tzv. Venecijanske komisije. Da li članovi te komisije išta znaju o istoriji SPC:  o Svetom Savi, prvim episkopijama SPC, bitisanju Pećke patrijaršije (sada SPC) na prostorima današnje Crne Gore? Ako ne veruju srpskim dokumentima, jesu li čitali vatikanske dokumente koje je 80-ih godina prošlog veka objavio dr. Marko Jačov? Znaju li, recimo, da 1702. kotorski biskup naziva cetinjskog vladiku „srpski episkop sa Cetinja” („Vescovo Serviano di Cetigne«) itd. Jesu li uopšte čuli za Paštroviće, znaju li gde oni žive, i da su Paštrovići zakonik cara Dušana upotrebljavali još vekovima kasnije, posle 14. veka? Ne treba imati iluzija: oni sprovode određenu politiku i njih istina ne interesuje jer je  cilj da se sprovede „pacifikacija” srpskog naroda, crkve i države (država).

Ne sumnjam da će pravoslavni vernici Crne Gore, koji su danas uzor istrajnosti, hrabrosti i slobodoljubivosti našeg naroda, uspeti da se oslobode takve „verske slobode”. Sporni zakon će biti opozvan. Zatim će biti potrebno da SPC i vlada Crna Gora sklope ugovor, na principima sličnim onima koji su sadržani u ugovoru između vlade Republike Hrvatske i SPC u Hrvatskoj iz 2002. godine.

Pravnik i istoričar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari2
5b7b4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojša Joveljić
Hmmm.... ako je taj ugovor bio tako dobar za SPC, zašto je čekala tri godina da ga objavi? Možda to ipak nije bio toliko dobar ugovor kao onaj koji je Vatikan uspio isposlovati sa Hrvatskom? Ili, ko zna šta je sve motivisalo SPC da pune tri godine skriva taj ”trijumfalni ugovor” od javnosti.
Petar,Zagreb.
Nema se šta dodati jer sve navedeno je istina. Kada sam pre dvadeset godina pokapao oca u Zagrebu sveštenik je bio iz Virovitice. Celu Donju Liku i Gorski Kotar do S.Moravica pokrivao je sveštenik iz Drežnice. Danas su parohije dobro popunjene sa sveštenicima, a crkve su punije nego u vreme komunizma. Kada je vreme slava u zavičaju oca,gde i ja slavim slavu, kuće su nam pune gostiju. Dolaze nam i rimokatolici i mladi i stariji,nekad ih je više od naših. Za bolje odnose treba biti istinit.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja