sreda, 23.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 26.01.2020. u 14:49 Marina Vulićević

Srbija treba da sanja Srbiju budućnosti

Hteo sam da napišem ličnu i univerzalnu priču, onu koju bi prihvatio neki mladi Srbin, ali i Parižanin, kao i Berlinac, i kojom bih podsetio generacije mojih roditelja, ali i dece, da smo svi mi Evropljani, kaže Gijom Klosa
Гијом Клоса (Фото Архипелаг)

Ništa se veliko ne postiže bez oduševljenja, bez strastvene vere u ideju, a to može da posvedoči i Gijom Klosa, počasni predsednik organizacije Evropa nova – evropskog istraživačkog centra sa sedištem u Parizu, bivši direktor Evropske radiodifuzne unije, specijalni savetnik ministra zaduženog za francusko predsedavanje Savetom EU, koji je i autor knjige eseja „Jedna evropska mladost”, o ličnom iskustvu i evropskim idealima pripadnika generacije sedamdesetih. Pred ljudima rođenim šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka sada stoji odgovornost iznalaženja novih i kreativnih puteva Evropske unije, naglasio je Klosa u pomenutoj knjizi, objavljenoj u „Arhipelagu”, u prevodu i sa pogovorom Duška Lopandića.

– Rođen sam u vreme krize 1973. godine, pripadam generaciji sedamdesetih, koja svedoči o padu Berlinskog zida, raspadu Jugoslavije, 11. septembru, revolucionarnom dolasku interneta– rekao je Gijom Klosa, u razgovoru sa novinarima u prostorijama „Arhipelaga”. Tada je otkrio i detalj da je podstrek za ovo delo dobio od svog izdavača Bernara Grasea, koji je objavio i knjigu „Jučerašnji svet. Sećanja jednog Evropejca” Štefana Cvajga, a čije su upečatljive reči: „Ovo nije samo moja sudbina o kojoj pričam, koliko je sudbina cele jedne posebne generacije koju je usud opteretio kao malo koju tokom istorije.”

– Hteo sam da napišem ličnu i univerzalnu priču, onu koju bi prihvatio neki mladi Srbin, ali i Parižanin, kao i Berlinac, i kojom bih podsetio generacije mojih roditelja, ali i dece, na to da smo svi mi Evropljani, da imamo mnogo više zajedničkog, nego različitog. Da posedujemo slobodu i mogućnost da zamislimo nešto novo. Najvažniji događaj za moju generaciju bio je pad Berlinskog zida. Pred njom je izazov da od Evrope napravi ekološku sredinu, da omogući građanima više demokratije i slobode, da stvori mogućnost za svakog čoveka da može da izabere sopstveni put – naglasio je Klosa.

Na pitanje „Politike” o tome kako da ova generacija sedamdesetih izvede potrebne promene ka priključenju Srbije Evropskoj uniji, posle ratova i sankcija iz devedesetih godina, koji su doveli do povratka na nacionalne i verske sukobe iz Drugog svetskog rata, umesto da po padu Berlinskog zida čitav region Balkana ide u pravcu priključenja Evropi, Klosa je izrazio mišljenje da je program studentske razmene „Erazmus” prioritet za čitav evropski kontinent i da u njemu treba da učestvuju učenici i izvan zemalja članica EU.

– U program bi bili uključeni i učenici od deset do četrnaest godina, kojima bi bio omogućen boravak od nedelju dana u nekoj inostranoj školi, tako da bi se od najmlađeg uzrasta razvijale navike u vezi sa drugim i drugačijim. „Erazmus”, koji bi uključivao i profesore i roditelje, brzo bi promenio stanje duha. Predstavnicima EU, kao i vašoj ministarki za evropske integracije, kao prioritet sam naglasio ovu ideju. Ako želimo da integracija Balkana u Evropsku uniju uspe, treba svakome omogućiti evropska iskustva, a došao je trenutak da mladi Balkana to iskoriste do maksimuma – rekao je Klosa, dodajući takođe za naš list i to da Srbija pre svega treba da definiše kakva zemlja želi da bude u budućnosti, za deset, dvadeset godina, kada je reč o pridruživanju EU.

– Srbija ima mnogo potencijala, ima naučnike i stručnjake, ima upečatljivu i snažnu kulturu koja podseća na ponos Francuza, poseduje kritički duh, ali ostaje i neraspoložena prema kritikama. Srbija treba da sanja Srbiju sutrašnjice, kao što Evropa treba da sanja svoju budućnost. Pridruživanje evropskoj porodici je kao jedan brak, treba prvo imati želju da se živi zajedno, zajedničke projekte koje treba sprovesti. Kada se na ta pitanja nađu odgovori, biće lakše.

Moje je ubeđenje da je Evropa napravila previd kada je priključila samo Hrvatsku, umesto da je radila na simultanoj integraciji svih država bivše Jugoslavije – odgovorio je za „Politiku” Gijom Klosa, naglašavajući da će se evropske institucije proširenjem EU baviti na konferenciji, koja će biti održana u Dubrovniku 9. maja.

Odgovarajući na druga novinarska pitanja, Klosa je potvrdio ideje koje je izneo i u svojoj knjizi, a to je da Evropska unija treba da bude jedan transnacionalni demokratski prostor kulturne i političke komunikacije, gde je važno osnažiti učešće civilnog društva. Prioriteti Evropske komisije su, po njegovim rečima, više ulaganja u oblasti obrazovanja, reforma pravosuđa i više ravnopravnosti u poreskoj politici. Gijom Klosa je ukazao i na to da iako se uglavnom mislilo da će populističke snage imati dominaciju posle evropskih izbora, ipak su pobedile evropske liste, što ohrabruje na dalje reforme, čak i na jedan „Erazmus” program i za političare, koji su nedovoljno živeli u inostranstvu.

Iznoseći svoja ubeđenja, Klosa je primetio da ako jedan vođa hoće da bude državnik, mora da bude sposoban da razmišlja kao građanin, a da građani, da bi učestvovali u demokratiji, treba više da razmišljaju kao političari. Na novinarska pitanja o stvaranju socijalnih država u EU i povodom toga šta se može učiniti u slučaju naglog odliva radne snage iz Srbije i zemalja njenog regiona u Nemačku i druge zemlje EU, Klosa je naglasio prioritet odgovornog kapitalizma.

Prema njegovom sudu, posle Bregzita, moguće je vratiti se na doba finansijske solidarnosti, pre hiperliberalnog modela zapadne ekonomije na kojoj je insistirala upravo Velika Britanija, a koja je profitirala od odliva radne snage.

 

Komentari6
55330
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Odlican clanak ! Pozdrav Gijomu, vizionaru i prijatelju EVROPE - gnezda mira i prosperiteta
zoran stokic
Oko 15 god imamo IMITACIJU kulture, obrazovanja,., jer je ovde sve postalo "politika" – DRUŠTVO je svedeno na samo JEDNU DINEMZIJU (duboka država priznaje samo njen "patriotizam" po obrascu vladike N. Velimirovića i Miloševićevih ratova i ratnih ciljeva - svako ko misli drugačije je "neprijatelj" i oduzeta mu je mogućnost da bude u javnosti - bilo gde!). Život nije moguće prevati, uspešna društva (bez kojih nema uspešne države) je premreženo takoreći BESKONAČNIM BROJEM DIMENZIJA (mišljenja).
Milosav Popadic
Na godisnjicu oslobodjenja Ausvica, medija u EU ne pominju ko je oslobodio logorase. Crvena armija je taboo u EU. Sve sto je nepocudno postaje taboo. Pa sad cemu covjek da se nada?
Пера Писар
Гомила истрошених фраза, као некад "социјалистички самоуправни социјализам" или "братство-јединство свих наших народа и народности". А да господин проучи мало дела Едварда Кардеља?
035
Баш тако замишљам шанера који хоће да нам ували европске крпице од пре двадесет година ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja