subota, 22.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:43
RAZGOVOR NEDELjE: DALIBOR KAVARIĆ, pravni zastupnik Eparhije crnogorsko-primorske

Patrijarh Irinej u Crnoj Gori nije gost, nego domaćin

Autor: Novica Đurićnedelja, 26.01.2020. u 23:30
Далибор Каварић (Фото - приватна архива)

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Ustavom naše crkve propisane su nadležnosti svih crkvenih organa, dok je shodno članu 5 Ustava SPC propisano da su eparhije pravna lica. Međutim, ovako važne ugovore bez ikakve sumnje treba da potpiše patrijarh, jedan ili svi nadležni episkopi, po ovlašćenju Svetoga sinoda, kako bi ugovor bio punovažan. Apsolutno nije ustavno da pojedini episkopi, bilo koje episkopije, gde god da se nalazi naša crkva u svetu, bez ovlašćenja i bez odluke Svetoga sinoda potpisuju bilo kakve ugovore s državama, koji bi ugovori na dugoročan način opredelili budućnost naše Crkve i njeno jedinstvo i dugoročnu stabilnost, rekao je u razgovoru za „Politiku” advokat Dalibor Kavarić, član Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, odgovarajući na pitanje ko je nadležan da potpiše eventualni ugovor u ime Srpske pravoslavne crkve i države Crne Gore, ako bi došlo do povlačenja spornoga Zakon o slobodi veroispovesti.

„Mi u Crnoj Gori”, nastavio je Kavarić, „nemamo dileme da je patrijarh srpski, na tronu svetih srpskih patrijaraha, naslednik Svetoga Save, osnivača i prvog arhiepiskopa Žičke arhiepiskopije od 1219. godine, pa do danas, koji je (Sveti Sava) ujedno i osnivač episkopije naše crkve u Crnoj Gori koja je najpre preko Zetske episkopije, kao jedne od devet naših svetih episkopija, kasnije kao Zetska mitropolija, zatim Mitropolija cetinjska i sadašnja Mitropolija crnogorsko-primorska, jedna od eparhija naše crkve koja deluje u Crnoj Gori.

Zbog toga nema sumnje da patrijarh srpski u Crnoj Gori nije gost, već domaćin i pastir stada slovesnoga, kao prvi među jednakima, kojega poštujemo kao glavu naše svete crkve u Crnoj Gori, u koje ime i mi, kao i naši preci, i kao i svi naši sveti crnogorski mitropoliti; celivamo njegovu svetu desnicu i molimo njegov arhipastirski blagoslov, ostajući verni našoj majci Crkvi, sve do smrti.”

Pojedini provladini pravnici i njeni eksperti iz regiona tvrde da Mitropolija crnogorsko-primorska nije registrovana, da nema legitimaciju i da su pojedine crkve, kao u Rogamima, upisane na mitropolita, a ne na MCP.

Netačne su tvrdnje da Mitropolija crnogorsko-primorska nije registrovana u Crnoj Gori, kao što je netačno i to da nema procesno-pravnu legitimaciju. U prilog netačnosti takvih navoda, iako je reč o javnoj evidenciji, mi smo morali više puta tim „ekspertima” dostavljati izvode iz centralne državne statistike Crne Gore. Posebno je frapantno da se pravni subjektivitet Mitropolije dovodi u pitanje uprkos činjenici da je Mitropolija crnogorsko-primorska sada evidentirana kao vlasnik hramova i drugih nekretnina, da je bila i da još uvek jeste stranka u desetinama postupaka, sporova, notarskih ugovora i drugih pravnih situacija, a što svakako ne bi bilo moguće kada Crnogorsko-primorska mitropolija ne bi bila pravno lice i kada ne bi imala stranačku „legitimaciju”.

Još jedan primer obmanjivanja jasnosti od pojedinih apologeta tzv. Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica srećemo u konkretnim slučajevima. Na primer, crkva u mestu Rogamima u blizini Podgorice je upisana u listu nepokretnosti br. 171 KO Rogami. Tačno je da je u „B” listu, očiglednom omaškom, upisan kao vlasnik „Pravoslavni Mitropolit Crnogorsko Primorski” a ne Mitropolija crnogorsko-primorska kao pravno lice. Ova činjenica se u javnosti prikazuje na manipulativan i obmanjujući način, jer u istom listu nepokretnosti („B” listu), iako je upisan PIB Mitropolije crnogorsko-primorske (02246414) a ne JMBG mitropolita Amfilohija kao fizičkog lica, želi se prikazati kao da je „mitropolit crkvu uknjižio na sebe”.

Naime, kriterijum identifikacije vlasnika nepokretnosti je PIB broj za pravna lica a JMBG broj za fizička, dok se svi ostali podaci apsolutno upodobljavaju tom broju. U prilog ovome ide i činjenica da je organ uprave u postupku kao stranku prepoznao Mitropoliju crnogorsko-primorsku, da svi pozivi, kao i rešenja u postupku glase na ime Mitropolije.

Premijer Crne Gore Duško Marković je javno saopštio da je „manastir Ostrog u vlasništvu Srpske patrijaršije i to tako više ne može biti”. Da li je to zaista tako?

To je apsolutna neistina. Više puta sam javno demantovao takvu notornu netačnost. Neverovatno je da lice na tako odgovornoj poziciji, kakva je premijer jedne vlade, može da iznese takve neistine i da kratkoročno obmane javnost. U prilog tome koliko je istinit taj navod jedino što mogu jeste da pokažem izvod iz statistike u kome je evidentiran manastir Ostrog. Za one koji nisu pravnici da pojasnim da je državna statistika zbirka svih registara i evidencija u kojoj su evidentirana sva postojeća pravna i fizička lica u jednoj državi. Dakle, manastir Ostrog je domaće pravno lice registrovano pred državnim organima Crne Gore s posebnim atributima pravnoga lica koje propisuje Zakon za pravna lica i ima sedište u Crnoj Gori.

Nedavno se u javnosti pojavila informacija da je unazad nekoliko godina Eparhija budimljansko-nikšićka izgubila spor o imovini u Strazburu. O čemu je reč?

Nikad kraja lažima spin majstora, u svrhu diskreditacije Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori i njenih eparhija kako bi se njeno delovanje u Crnoj Gori u potpunosti suzbilo i minimalizovalo. Jedna od tih zlonamerno i izvitopereno predstavljenih je i činjenica da je Crkva (na čijoj se strani umešala i država Srbija) izgubila spor u Strazburu i da je pitanje imovine završeno. Naime, tačna informacija je da su jedna od eparhija SPC u Crnog Gori i pojedini manastiri vodili spor u Strazburu, koji je okončan tako što je predstavka proglašena nedopuštenom (procesna kategorija) i nesporno negativno okončan za tu eparhiju, ali se manipulativno predstavlja kao da je celo pitanje crkvene imovine „rešeno”.

Tačno je da je odbijen zahtev da država Crna Gora vrati imovinu oduzetu od Crkve i da donese zakon o restituciji imovine Crkvi, s obzirom na to da je postojećim Zakonom o restituciji imovine drugim fizičkim i pravnim licima navedeno da će se u odnosu na Crkvu doneti poseban zakon. Ovom prilikom Sud u Strazburu je odbio tužbu eparhije jer je smatrao da Sud nije nadležan da obaveže državu kada će vremenski to uraditi, ali istovremeno ne sporeći da je imovina Crkvi oduzeta i da je treba vratiti. Podsećam da Zakon o restituciji oduzete imovine Crkvi vlada nikada nije predložila, ali je zato Skupština donela Zakon o slobodi veroispovesti kojim planira da otme Crkvi i ono što je ostalo neoteto, uključujući i same hramove, crkve i manastire.

Zašto su za MCP i pravnu struku najsporniji članovi 62, 63 i 64 zakona koji su „smešteni u odeljku o prelaznim i završnim odredbama i da li se time htela sakriti namera i omalovažiti jedna od najvažnijih pravnih oblasti svojina i svojinsko-pravni odnosi?

To je zato što bi, prema članovima 62, 63 i 64 spornog zakona, verski objekti i zemljište koje koristi SPC na teritoriji Crne Gore, a za koje se smatra ili utvrdi da su izgrađeni ili pribavljeni iz javnih prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918. godine, kao i verski objekti koji su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica, kao kulturna baština Crne Gore, postali državna svojina. Propisano je da se u pogledu postojanja dokaza o navedenim činjenicama primenjuju dokazna sredstva i pravila dokazivanja u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i supsidijarno Zakonom o parničnom postupku.

Pri ovome je organ uprave, nadležan za poslove imovine, dužan da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona, popiše verske objekte i zemljište koji su u smislu člana 62 zakona državna svojina i podnese zahtev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar. Nakon toga organ uprave nadležan za poslove katastra dužan je da upis izvrši u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva. Potom, kada rešenje postane pravosnažno, a to je nakon odluke Upravnog suda, izvršio bi se upis prava državne svojine na crkvama, manastirima, konacima, zemljištu…

Zakonom država je propisala da je na Crkvi teret dokazivanja vlasništva nad imovinom stečenom pre 1918. godine?

Navedenim članovima (62, 63 i 64) propisuje se da se „imovinski spor države s verskom zajednicom (čitajte sa Srpskom pravoslavnom crkvom jer svi drugi verski subjekti su rešili svoj status) ne rešava primenom istih pravnih pravila i procedura koji važe za sve druge imovinske sporove u Crnoj Gori” iako su ta pravila i procedure već kodifikovane u domaćim i međunarodnim propisima. Znači, smešno ali istinito: tim članovima je propisano da se imovinski spor koji je u isključivoj nadležnosti suda vodi u upravnom postupku po pravilima parničnog postupka.

Po tome, SPC i Mitropolija crnogorsko-primorska kao upisani vlasnik dolaze u procesno inferioran položaj, odnosno naša Crkva, iako upisani vlasnik prava svojine sa svim garancijama toga prava, došla bi u situaciju da dokazuje notorne, utvrđene i apsolutne činjenice upisane u važeću evidenciju. Navedeno je protivno imperativnom principu o teretu dokazivanja da stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret. Na ovaj način se krše sistemska i ustavna određenja, potcenjuje upisani vlasnik i ugrožava njegova pravna sigurnost.

Podnošenje žalbe Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti ne odlaže primenu zakona koji MCP u celosti ili delovima osporava. Kako sačuvati božje kuće i gde je onda rešenje?

Izrada inicijative za ocenu ustavnosti je u toku. Iskreno, ne očekujem ništa dobro od Ustavnog suda jer je pod kontrolom izvršne vlasti, zato što je projekat ovoga zakona usmeren protiv Srpske pravoslavne crkve kao jedine kanonske i taj projekat podrazumeva da su sve društvene i pravosudne poluge upregnute u tom pravcu obračuna s Crkvom, njenog razbaštinjenja i uništenja.

Crkva poručuje da neće pregovarati s Vladom Crne Gore dok ne povuče zakon.

Naša Crkva nije sugerisala formu povlačenja spornog zakona iz pravnog sistema Crne Gore, a to je svakako moguće učiniti u formi zakona o izmenama i dopunama zakona ili zakona o stavljanju van snage zakona, u kom slučaju bi bio donesen novi zakon koji bi na ustavan i društveno prihvatljiv način regulisao spornu materiju. Nervoza Vlade Crne Gore i da se priča o potpisivanju ugovora Crkve s državom je sračunata na novu prevaru Crkve, kako bi Crkva iz pozicije straha za već stečena prava, dovođenjem u podređen i neravnopravan položaj, morala prihvatiti sva necrkvena i neustavna rešenja koja joj se pokušavaju nametnuti. Nećemo pristati na to, po cenu da nas više ne bude, jer pristanak na to je ujedno ravan duhovnom i moralnom nestanku.


Komentari18
5639e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sara
Vladimir@ To sto Vi trazite poseduje SPC. Ja jedino znam da je Ostrog osnovan u 17 veku, osnivac je Sveti Vasilije Ostroski.On je Hercegovacki svetac, kuca u kojoj je rodjen i danas postoji.Znam da je ta kuca veoma posecena, mislim da o njoj brine SPC...
Bgd
Blagota@ SPC nije nista uzurpirala, ona je stvorila te svetinje u Crnoj Gori, ta crkva je osnovala Crnu Goru.Sasvim je normalno da poglavar te crkve nije gost nego domacin te kuce.....
Velimir
Da li poštovani g.Kavarić, autor teksta, ili neko treći može da malo detaljnije razjasni "Ostrog je domaće pravno lice..."; u kom smislu pravno lice, ko mu je osnivač, u koji registar pravnih lica je upisan? Hvala.
Trifun
"Zakon o slobodi vjeroispovesti.." je realizacija programa DPSa,Milove vladajuce partija u CG,naslednice komunistickog SKCG.U kontinuitetu vlada CG od sloma YU i SKJ...Na 8.kongresu DPS,pre par meseci,kao prioritetni nacionalni cilj je postavljeno "obnavljanje autokefalne CPC",radi potvrde"nacionalnog identiteta"!?Kako moze vladajuca partija,levicarska/naslednica komunista,da se mesa u pitanja crkve?U savremenim,sekularnim drzavama crkva i drzava su odvojene.Milo pokusava isto sto je radio Broz
Komunistkinja
I ne SAMO Milo: SVI današnji “vlastodrści” Balkana su ideološki naslednici komunizma SFRJ i svi su na vlast došli sa idejom-vodiljom da VLADAJU baš KAO i Tito! Samo im za to nedostaje Titov format!
Preporučujem 0
Milosav Popadic
Svedska je 2009 nacionalizovala veliko podrucje bogato rudama, sumom, divljaci i riibom, koje je od vajkada sluzilo Samima za ispasu irvasa. Sami su tuzilidrzavu i Vrhovni sud Svedske je 2020 presudio u korist Sama, koji nisu imali tapije, ali su od pamtivijeka koristili kao svoje.. To sto su od pamtivijeka zivjeli na tom prostoru bio je doovoljan razlog da Vrhovni sud vrati taj prostor Sanima .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja