utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:03

Kako je „Politika” prvi put prošetala Pančevom

Grad na Tamišu je novinarnicu „Politike” dobilo 20-ih godina prošlog veka, kada je udovica Dušana Anđelkovića, poginulog u Velikom ratu, dobila od države lokal i „dobrovoljačku zemlju"
Autor: Olga Jankovićsubota, 25.01.2020. u 21:00
Први колпортер „Политике” испред локала у којем је некада била трафика (Фото О. Јанковић)

Pančevo – Te 1904, Srbija je dobila liberalni Zakon o štampi, kojim postaje zvanično slobodna, zabrana je bila predviđena „samo za uvredu vladara i povredu javnog morala”, te se ista razmahala tako da je u Srbiji izlazilo oko 2.500 listova, a Beograđani čitali 13 naslova. Uz „Srpske novine”, „Dnevni list”, „Trgovinski glasnik”, Večernje novosti”, „Mali žurnal”, Beogradske novine”... i partijske – „Samouprava”, „Videlo”, „Pravda”, „Istok”, „Za Otadžbinu” i „Srpska zastava”, u ponedeljak, 12 januara po starom kalendaru (25. januar), oko 14 časova, kolporteri su prvi put izgovorili i „Politikino” ime u tiražu od 2.450 primeraka, na četiri strane, po ceni od pet para. Isto se dogodilo i u Pančevu, ali pola veka kasnije. Naravno, „Politikina” izdanja su preko Dunava stizala i mnogo ranije, ali se prvi put na pančevačkoj ulici pojavila, kada je osmogodišnji Dušan S. Anđelković rešio da „stvar”, to jest „Politiku” uzme u svoje ruke.

„Ja bih to nazvao dečjim nestašlukom. Naime, dok je deda kao i obično pravio pauzu za ručak, a to je i neko doba dana kada nema mnogo mušterija, čuvao sam njegovu radnju, zapravo „Politikinu” trafiku u Pančevu. Ne znam kako, dosetio sam se da uzmem svežanj novina i iznesem ih prvi put iz lokala. Naređao sam ih preko ruke i nudio ih prolaznicima. Ja sam i sad mali, a tada sam bio skroz mali i ljudima je to očigledno bilo jako simpatično, pa sam ubrzo rasprodao sve novine”, priča dr Dušan Anđelković. Karijera prvog, a nesuđenog kolportera „Politike” u varoši, odmah je pretrpela kritiku, jer se dedi nije dopala ova inicijativa, pa je preduzimljivi Dušan uz novac „zaradio” i grdnju. Iskusni „Politikin” prodavac bio je mišljenja da je „tako nuditi robu sramota i da se to tako nije radilo nikada u novinarnici koja postoji bezmalo četiri decenije”.

Pančevo je tu prvu „Politikinu” trafiku dobilo „Kako to biva kod nas uvek – sa nesrećama”, napominje naš sagovornik, čiji je rođeni deda, po kom je dobio ime, kao dobrovoljac poginuo u Prvom svetskom ratu. Kao i druge udovice i baka Jovanka je po svršetku rata od države dobila lokal i „dobrovoljačku zemlju”. Otvorila je trafiku koja se selila dva puta, da bi se skrasila u neposrednoj blizini Magistrata, današnjeg Narodnog muzeja, u kući čuvenog prote Vase Živkovića. Tih 20-ih godina prošlog veka, ona se i udaje za Radivoja Marinovića, koji je radeći pola veka kao „Politikin” prodavac, zaradio i penziju.

– Novinarnica Marinović radila je do 1966. godine u strogom centru. Bio je to uzan a dubok lokal. S leve strane od ulaza protezao se dugačak pult na kom su bile naslagane novine. Naravno, prva je bila „Politika”. Sledio je „Politikin Zabavnik” čiju prvu naslovnu stranu s Miki Mausom i danas pamtim, kao i NIN koji je bio današnjeg „Politikinog” formata, iz dva dela – prvi s političkim i ekonomskim temama i drugi „Izbor”, koji sam čitao još u osnovnoj školi. Bio je tu i naš „Pančevac” i druga vojvođanska štampa, pa i zagrebački „Vesnik u srijedu”. Asortiman robe je docnije pojačan lozovima i taksenim markama, koje je prodavala prva komšinica Olga, udovica uglednog pančevačkog trgovca Petra Ristića. Pamtim i da je lokal bio podeljen zavesom, na deo za odmor, u kom je bila okačena kanta sa slavinom da se operu ruke, kanabe, stočić i stolica da se gazda odmori, jer je od jutra pa sve do mraka radio.

– Sva štampa stizala je na jedno distributivno mesto u gradu, preko puta Korzoa, u glavnoj ulici. Deda je tu uzimao novine i odnosio ih u svoju radnju. Tu bi ih uredno naslagao jedne na drugu. Ne sećam se koliko, ali bilo je mnogo primeraka „Politike” sa ispisanim imenima pretplatnika, ali i onih namenjenih slobodnoj prodaji. Dedu pamtim kao čoveka kog nismo viđali, jer je u trafici ostajao do uveče, s pauzom za ručak, koji smo mu brat i ja donosili u posudama od kuće – prebira po sećanjima dr Anđelković koji je „od kad zna za sebe, redovan čitalac „Politike”, a i gde bi u Pančevu najstariji dnevni list u ovom delu sveta bio čitaniji nego u kući zvaničnog prodavca.

Zato su i u domu našeg sagovornika „Politika” i svi njeni naslovi bili redovno štivo. Neko od ukućana bi svakog dana išao po sveža izdanja. Kasnije, kaže Anđelković, pristizala je i „Ilustrovana Politika”, pa „Politika ekspres”, „Filmski žurnal”, „Duga” u boji. Na pitanje da li se išta promenilo – odgovara – ništa.

– Moj otac Svetislav bio je grafičar i štampar i odmah pored dedine trafike bila je njegova knjižara „Napredak”, tako da sam detinjstvo proveo među novinama i knjigama. I danas čitam „Politiku”, NIN, „Politikin Zabavnik”, za koji mislim da bi trebalo da bude udžbenik u školi. Odrastao sam na njemu, on mi je otvorio toliko sveta, naučio me radosti čitanja, radoznalosti. Vreme se menjalo, ali je„Politika” uvek bila zanimljiva, a danas je možda i bogatija... Iščitavam je od korice do korice, no sada počinjem otpozadi, od „penzionerskog fejsbuka”. Potom, najaktuelniji članci, pa pravim pauzu, a onda predveče završavam čitanje čitave novine... Hoću da kažem i nešto što je važno nama Pančevcima – za Pančevo je uvek bilo mesta u „Politici” – naglašava dr Dušan S. Anđelković, lekar u penziji.


Komentari2
701ff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

олга миленковић
обзиром да помињете људе по имену и моју породицу, лепо би било да дате тачне податке. Наиме, познати трговац у Панчеву је био Светозар Ристић, а не Петар Ристић, док је његова ћерка била Олга Миленковић рођ. Ристић, по којој ја носим име, а не његова жена као што ви наводите... А и несхватам чему помињање "комшинице Олге" а ни познатог трговца у Панчеву Светозара Ристића у контексту продавања вашег листа...
DR
Pozdrav kolegi iz Washington DC. Neka nam Novina "Politika" nikada ne požuti kao mnogi listovi u poslednjih petnaestsk godina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja