petak, 28.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:55

Vazduh zagađen, struja skupa a auto još skuplji

Mogu li Srbi da sebi priušte elektro-automobile? Od 34.000 prodatih novih vozila, više od 50 odsto je kupljeno na kredit ili lizing, a električna vozila koštaju oko 20.000 evra
Autor: Višnja Aranđelovićsubota, 25.01.2020. u 22:00
Лимузине, али и возила која не загађују околину поприлично коштају - Фото А.Васиљевић

Automobili na struju u garaži i centralno grejanje u stanu, formula su na koju računaju predstavnici države u borbi za čistiji vazduh. Građani ove mere vide kao utopijske, primenjive samo u daleko bogatijim zemljama od Srbije. Toj tezi u prilog govore i prošlogodišnji podaci: kupljeno je svega 34.000 novih i 140.000 polovnih automobila, za koje su građani u proseku izdvajali oko 5.000 evra. Imaju li ovaj podatak na umu članovi vladine radne grupe koji najavljuju da će zagađenje vazduha smanjiti tako što će finansijski pomoći građane u kupovini hibridnih i električnih vozila, čija cena u slučaju jeftinijeg modela iznosi više od 20.000 evra?

– Ekonomska moć naših građana je slaba. Od svih prodatih novih automobila, više od 50 odsto je kupljeno na kredit ili lizing. Broj onih koji kupuju nove automobile u opadanju je. Čak 70 odsto uvezenih polovnih vozila starije je od deset godina. A prosečna starost srpskog voznog parka jeste između 15 i 17 godina. Čini mi se da je ideja da Srbija vozi električne ili hibridne automobile ipak demagoška  – objašnjava za „Politiku” Dejan Stojaković, koji je već mnogo godina zaposlen u auto-industriji.
Naš sagovornik ima drugo rešenje: subvencije treba dati onim građanima koji u svoje četvorotočkaše žele da ugrade plin. Stojaković predlaže da se eko-takse, koje auto-kuće moraju da plate pri uvozu svakog novog automobila, preusmere na građane.

– One iznose 12.000 dinara po toni vozila, dok se ta obaveza ne odnosi na stare automobile. Ugradnja plina košta između 700 i 1.000 evra, pa bi država mogla da novac koji dobije od eko-taksi preusmeri i građane podstakne da ugrađuju plin – ističe Stojaković i dodaje da je jedno rešenje i što brža zabrana uvoza vozila s oznakom motora „evro 3”.

Kako ova vozila ne mogu preko noći da nestanu sa ulica, a gotovo jednako je nemoguće da građani preko noći pronađu novac za skupa vozila na struju, dobar primer stiže iz komšiluka. Naime, Rumunija je od 2005. do 2008. sprovodila program zamene automobila starijih od 12 godina novim. Rezultat ove akcije nije bilo samo smanjenje prosečne starosti automobila (sa 13 na 10,7 godina), već je zabeležen pad ukupnih emisija ugljen-dioksida i azotnih oksida kada je reč o drumskom saobraćaju.

Za ovaj program bilo je potrebno izdvojiti oko 15 miliona evra. Dobra vest je da Rumunija ima duplo više automobila od nas, pa to znači da bi rešenje našeg problema bilo jeftinije.

Osim vozača starih vozila, na crnoj listi su i oni koji u svojim domovima imaju kotlarnice. Da li će zimu da prebrode ložeći drva, ugalj ili možda gume, teško je kontrolisati. Podaci pokazuju da se skoro 60 odsto domaćinstava u Srbiji greje na čvrsto gorivo. Zato se još sa hitnog sastanka koji je prošle nedelje sazvala premijerka Ana Brnabić čula ideja da će podržati sve one koji bi da se priključe na sistem centralnog grejanja. Pomoć su tada obećali i onima koji odluče da ih greju gradske toplane.

Ali čak i kada bi većina domaćinstava odlučila da zatvori svoje kotlarnice, ostaje činjenica da jedan broj toplana i dalje dobija toplotnu energiju korišćenjem „prljavijih” fosilnih goriva, uglja i mazuta, da je infrastruktura stara u proseku oko 25 godina i kao takva nedovoljno efikasna, i to i u pogledu proizvodnje toplotne energije i u distributivnoj mreži, gde beleži znatne gubitke. A za osavremenjavanje sistema, tako da bude prihvatljiv iz ugla zaštite vazduha, potrebne su investicije od oko 550 miliona evra. Za završetak gasifikacije pak, prema Strategiji razvoja energije, treba izdvojiti milijardu evra iz republičkog budžeta i iz kase „Srbijagasa”. Rok je 2030.

– Oko 77 odsto toplana koristi prirodan gas, 13 odsto mazut, a deset procenata ugalj. Postoje mesta, poput Pirota, u kojima ne postoje uslovi da se stvori gasovodna mreža, ali očekuje se da će to promeniti „Turski tok” – kaže direktor Udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović.
Koliko prosečno domaćinstvo košta priključak na gradsku toplanu, ističe, nemoguće je reći jer zavisi od više faktora – veličine objekta, energetske efikasnosti…

Ali navodi da osim priključka, treba platiti i projekat, opremu, stručni nadzor… Nezadovoljni odzivom građana, pojedine toplane u Srbiji prepolovile su cenu priključka, a mnoge od njih su na sebe preuzele troškove izgradnje. Ipak, ekonomski stručnjaci napominju da je ključ uspeha najpre u izmeni sistema naplate, što bi značilo da se umesto nepravičnog obračuna po kvadratu stana, iznos na računu određuje po utrošku.


Komentari36
67968
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Draskone
Ne zanosimo se. Elektromobil je itekako veliki zagađivač. Naime on u startu bez pređenih kilometra, ako računamo izgradnju i razgradnju baterije od 200 do 500kg težine , zagađuje kao neki malolitražni benzinac ili dizel sa pređenih 200 do 300 000 km. Ovo zvuči kao jeres, ali je tako. Da ne računamo sagorelo gorivo za proizvodnju struje, i udar na elektroprivrede celog sveta ka i elektro mrežu. Nekii brzi punjači baterija su jaki kao osam električnih peći od 5 kw, pa kućno punjenje nije moguće...
Marko Ivanovic
Problem zagađenja je lako rešiti samo da se hoće i to ovako pod 1 uvesti na tehničkom pregledu merenje izduvnih gasova za sva vozila i naplaćivati dodatno ko prelazi granicu dozvoljenog pod dva to isto uraditi i za fabrike, toplane, termoelektrane, kućna lozista i takodje naplaćivati ko prelazi granicu. Prosto ali da li to žele naši političari?
Ivo
Cini se da je kupovina dobrog polovnog automobila i ugradnja plina za Srbiju najekonomicniji nacin da se brzo popravi situacija. Drzavo izvoli subvencirati ateste i ugradnju bezbednih sistema plina. Upola manje zagadjenja je veliki korak napred. Bogatasi treba da kupuju elektricne/hibrid aute a ne dzipove; treba da budu primer i da daju svoj doprinos zdravijoj Srbiji a ne da budu glavni zagadjivaci. U medjuvremenu da se radi na izolaciji stanova i kulturi stednje energije.
Denis
Beograd nema takvo zagađenje leti iako se isti broj automobila vozi. Veći problem je grejanje na drva. Velika većina stanovništva po velikim naseljima se greje na drva i ugalj. Zimi od dima iz dimnjaka ne može da se diše. Mislim da bi sa stanovišta zagađenja bilo daleko korisnije da vlada stimuliše ugradnju energetski efikasnih sistema grejanja (toplotne pumpe) . Ljudi to ne ugrađuju, iako je jeftinije nego grejanje na drva, zbog visoke cene (4-7 hiljada evra za pumpu).
slamkamenac
Denise, ja se slazem da je uzrok zagadjenja oni koji se greju na drva i gume. To stoga sto imaju zastarele peci koje sagorevanje vrse na niskoj temperaturi pa veliki deo drvnih gasova ne sagori i odlazi kao dim. Resenje je zamena sa modernijim pecima sa tehnologijom dogorevanja ili grejanjem na pelet. Toplotne pumpe su skupe, a kada je jako hladno nisu bas efikasne. sa stanovista CO2 emisije su kao da se grejete na ugalj, zbog niskog stepena iskoriscenja pri proizvodnji struje.
Preporučujem 0
mile
Cekaj prvo taksisti da dobiju obedjanih 8 hiljada za bele automobile, pa onda mozda dodju na red i ostali gradjani. Ipak su to taksisti zasluzili svojim ponasanjem ulicarskim, siledzijskim voznjama i iskakanjem u makazice. A i porez se rexovno izmiruje, i to pausalni, a zaradjuju 2-3 prosecne plate
Preporučujem 27
Богдан
Сећам се не тако далеког времена иза нас кад је огроман број људи похрлио да уграђује гас који је био знатно повољнији у односу на остала горива, али не задуго, чим се "осетило" да се буџет мање пуни увеле се акцизе на гас па атести који су без потребе на 5 год. и све се то довело до неисплативости+ гомила перипетија око атеста и дозвола. Једноставно је , држава нема одакле да пуни буџет јер ништа не пороизводимо, имамо само сервисе који су трошак, и акцизно-пореску економији пуњења буџета.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja