utorak, 25.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:16

U startap firme uložena 143 miliona evra

Autor: Marijana Avakumovićpetak, 24.01.2020. u 20:00
(Фото Дигитална Србија)

Srbija je po uspešnim startap firmama među vodećim državama u jugoistočnoj Evropi – od „Nordeusove” video-igre sa 200 miliona igrača širom sveta, do bioinformatičke platforme „Seven bridžiz”, koja je ključni softverski alat za lečenje raka i drugih genetskih bolesti.

Trenutno u Beogradu i Novom Sadu posluje između 200 i 400 startap firmi, što je u skladu sa prosekom za ovu fazu razvoja i slično je broju startapa u gradovima u regionu, kao što su Varšava i Bukurešt, dok je taj broj dvostruko veći od broja startapa u Budimpešti.

Iako ekosistem Beograd i Novi Sad ima znatno niži BDP i najmanji broj IT stručnjaka na 1.000 stanovnika ipak uspeva da održi korak sa iznosom investicija, brojem startapa i prodaja, ovo je navedeno u prvom Startap skeneru, koji je nastao u saradnji Inicijativa „Digitalna Srbija” i „Startap džinoma” iz San Franciska. Domaći startapi su u poslednjih deset godina prikupili više od 143 miliona evra investicija, a više od 80 odsto novca otišlo je u samo dve kompanije. Približno 122 miliona evra prikupila su samo dva startapa. Ovo ukazuje da je skoro 97 odsto startapa dobilo samo 21 milion evra. Dodatno, 45 odsto njih nije dobilo nikakvu spoljnu finansijsku podršku u proteklih 10 godina i potpuno su samostalno pokrenuli svoj razvoj i rast.

Dalja analiza distribucije prikupljenog 21 miliona evra pokazuje da su najviši iznos investicija dobili startapi koji kreiraju softverska rešenja (4,58 miliona evra), blokčejn i kripto startapi (3,76 miliona evra), kao i startapi koji imaju proizvode koji su povezani sa sportom (3,68 miliona evra).

Kako se navodi u izveštaju, svi izneti podaci potvrđeni su kroz istraživanje koje je uradio „Startap džinom” za startap ekosistem Beograda i Novog Sada. Njihovi podaci otkrivaju da startapi iz Beograda i Novog Sada u ranoj fazi dobiju gotovo 90 odsto manje novca od globalnog proseka za ekosisteme u istoj fazi – prosečna vrednost ulaganja u startape u ranoj fazi iznosi 20.000 evra.

Poređenja radi, startapi u Velikoj Britaniji prošle godine su prikupili 6,95 milijardi evra. Ovo je skoro 5.000 puta više od ukupne sume koju su startapi u Srbiji uspeli da prikupe u periodu od 10 godina.

„Izazov pribavljanja novca postaje još vidljiviji ako znamo da više od 50 odsto domaćih startapa nije privuklo nikakva ulaganja i u potpunosti se finansira iz sopstvenih sredstava”, ističe se u izveštaju.

Autori izveštaja zaključuju da je u rešavanju ovog problema ključna uloga države, koja mora da kreira podsticaje i regulatorno okruženje koje će povećati broj domaćih i stranih investitora.

Primarni klijenti srpskih startapa najčešće su preduzeća (57 odsto), dok 41 odsto njih prodaje direktno krajnjim korisnicima. U poređenju s globalnim prosekom, više domaćih startapa je okrenuto inostranim tržištima – samo 22 odsto startapa je orijentisano na tržišta Srbije (11 odsto) i bivše Jugoslavije (11 odsto). Najveći broj je fokusiran na SAD (37 odsto) i Evropu (26 odsto, dok šest odsto startapa definiše svoje tržište kao „globalno”. Od preostalih, pet odsto startapa je fokusirano na tržište Velike Britanije, dok su Ujedinjeni Arapski Emirati, Kanada i Azija u fokusu kod jedan odsto startapa. Zanimljivo je da Azija, koja je sve primamljivija za globalne startape, nije interesantna za srpske, uprkos činjenici da neke od država sa tog kontinenta, kao što su Kina, Rusija i Turska, imaju dobre ekonomske i političke odnose sa Srbijom.


Komentari11
9c5c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Angel Investor
Ovi što srbuju po komentarima ne razumeju da u Beogradu ima IT firmi po kojima su plate običnih radnika koji znaju znanje od €2,500 do €4,000. Pa vi slobodno nastavite dalje sa svojim omiljenim disciplinama ispravljanja jezičkih krivih Drina, tripovanja socijalizma kao najboljeg ustrojstva sveta i opšteg neinformisanog kukanja po Internetu dok frižider kod kuće bleji prazan...
Марко
Паре и инвестиције које се помињу у овом чланку су од иностраних инвестиционих фондова и немају везе са нашом државом. Интересантно је како људи воле да се праве паметни без да разумеју материју о којој се прича.
Марко
За све језичке чистунце питање - коју српску реч једнозначно употребити за следећи опис: Фирма из ИТ индустрије основана на бази идеје за развојем софтверског производа у року од неколико година (до 5) са циљем да буде продата, најчешће уз инвестицију у раној фази од наменских (венчур) инвестиционих фондова, користећи врло интензиван итеративан метод развоја производа, и најчешће уз запошљавање младе и врло посвећене ускостручне радне снаге.
KaoObicno
Meni lose deluje cinjenica da je 90% novca otislo u samo 2 firme. Drugo, te 2 firme vec imaju trziste na kom je konkurencija manja, nikoga ne obucavaju, pri zaposljavanju previse cinculiraju, traze mnogo vise nego njihove kolege u inostranstvu - a onda takvim genijalcima treba drzava da pomaze sa cak 120 000 000 evra narodnih para?? Postoje i neki "startIT centri" u Bg i NS koji navodno sluze kao pomoc IT pocetnicima a u stvari postoje samo radi sebe ( selfiranje za IG npr)
арх. Митар Митровић
шта је то старт ап?
Dzordzevich
U širem smislu - to je malograđanski poriv da upotrebom stranih izraza ili suvišnih uskostručnih izraza ostave "svetski" i "moždaniji" utisak na lakoverne ili nešto prikriju od klijenata. U ovom članku se "startap" odnosi na privilegovane početničke firme ( koje to inače nisu) na državnim jaslama koje bi navodno trebale da budu od koristi društvu ali su ponajviše od koristi sebi samima. Ideja nije loša ali je raspodela sredstava kriminalna
Preporučujem 18

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja