sreda, 23.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 24.01.2020. u 13:42

Doktorat kao kruna obrazovanja

Владислав Рибникар (Фотодокументација „Политике”)

Vladislav F. Ribnikar, kao jedan od najboljih velikoškolaca svoje generacije, odlazi na Sorbonu o trošku svoga oca, vračarskog lekara, na dalje usavršavanje, da stekne krunu svoga obrazovanja. Kao svršeni velikoškolac on takođe izlazi i kao potporučnik sa vojnim znanjima i veštinama, stečenim za vreme četvorogodišnje vojne nastave, zavedene na Velikoj školi 1886/87. godine.

Sa položenim „lisansom” iz svetske književnosti, kao dvadesetpetogodišnjak, spreman da se lati svoje profesorske dužnosti, vraća se na Veliku školu, koja je upravo doživljavala uspon i preuređenje, sa mogućnostima da dostigne visok evropski nivo nastave. Na Velikoj školi je tada, sa otvaranjem novih katedri, pokrenuto i pitanje stranih jezika, naročito nemačkog i ruskog. Mladi Ribnikar želi da se dalje usavršava na strani i moli od Ministarstva prosvete trogodišnju državnu stipendiju da bi na kakvom ozbiljnom fakultetu stekao doktorat iz nemačkog jezika. Treba naglasiti da su to godine kada su u Nemačkoj postojali fakulteti na kojima su se sticali doktorati sa najmanjom ocenom „honores rite” i to su bile čuvene diplome za Orijent.

U tadašnjim dnevnim listovima kružila je istinogovorljiva anegdota, kako kondukter opominje putnike da se voz u Hajdelbergu zadržava pet minuta i, ako bi neko imao da položi doktorski ispit, neka požuri. Razume se, kondukter je uslužan samo prema strancima, jer Nemci u toj varoši moraju malo duže da se zadrže, i to zbog polaganja državnog ispita, jer za njih ne važi ono parče pergamenta na kome je udaren doktorski pečat. To je bio ukras namenjen Orijentalcima.

Iz Berlina se Vladislav vraća bez doktorata, ali sa idejom da pokrene novi građanski političko-informativni dnevni list „Politika”. Pre 105 godina, kao trećepozivci on i brat mu Darko odlaze na Cer i polažu život na oltar otadžbine, a mogli su da se ne odazovu na zvuk ratne trube. Vitezovi na peru, napuštaju redakciju i pero zamenjuju puškom i sabljom na srpskom odbrambenom bojištu, kao komandiri u srpskoj vojsci. Kapetan Vladislav Ribnikar, na braniku otadžbine, u svome puku i svojoj četi, ne položivši doktorat u Berlinu, jer su ga odvukle žurnalističke sile, polaže doktorat na raskrvavljenim rožanjskim položajima. Branio je i odbranio svoju tezu prvog strašnog i krvavog septembra 1914. godine, prvog školskog dana svake dolazeće generacije.

Svako jutro, kad sanjiva Srbija još na prvu jutarnju kafu, toplu rakiju i prostodušnu reč miriše, na kioscima nas dočeka naša dugoveka „Politika”, taj živi doktorat nesuđenog profesora nemačkog jezika i književnosti, kraljevske Velike škole i potonjeg Beogradskog

univerziteta. Sa stečenim znanjima iz Berlina, razumeo je govor nemačkih haubica, stekavši tako doktorat u krvavim rovovima ratne nemani, na ponos naše cele nacije. Ostavivši neizbrisiv trag u srpskom novinarstvu, otišao je u slavu srpskih vitezova iz klasičnog doba.

Od 1904. godine sva srpska jutra imaju neugasle zenice braće Ribnikar. Potomstvo ih nikada neće zaboraviti. Večna im slava, čast i hvala! Srećan ti rođendan, „Politiko”!

Posle višedecenijskog gluvog duhovnog bespuća od raspada Jugoslavije naovamo, da li će u Srbiji biti ukinuti petominutni vozovi za sticanje sramnih i šupljih fakultetskih i doktorskih diploma?

Nada Krnjaić Cekić,
Beograd

Komentari6
28302
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr. Ing. Sokol Kostic
Za nas koji stvarno nista ne znamo o nemackim skolama na kraju XIX i pocetku XXveka, molim vas objasnite kako se bukvalno prevodi „honores rite” i zasto su to bile diplome za orjent
Gde je to kada i zašto iščezlo ?
Kada će se kvadrat sa imenima članova pšorodice Ribnikar i njihovim činovima vratiti na naslovnu stranu sajta Politike ?
milic
Mislim da se Dr i ostale obrazovne titule dodeljuju prerano.Visoka i najvisa obrazovanja bi,po mojoj neukosti,morala zaraditi titule,tek kada kroz praksu u struci dokazu i pokazu stecena visoka obrazovanja.Tada bi pitanje opravdanog dobijanja titule bilo apsolutno nepotrbno.
Живко
Свака част, и за тему и за текст. Слажем се у потпуности. Нажалост, данас су у моди папири и потврде, а не људи. У моди су доктори без наука, капитуланти и дезертери. Јањичарство прогласише за нешто позитивно ...
Zoki
Mislim da je poruka i namera autora zapravo u poslednjoj recenici a sve prethodno , iako kvalitetnije i vrednije od same poruke - deluje mi kao kamuflaža. Što se mene tiče, ne postoje ni sramne ni cenjene diplome nego ljudi koji jesu kvalitetni ili nisu a to sa papirima i školama najmanje ima veze. To je nešto što se uči u porodičnom domu, u detinjstvu. Ljudi koji traže da se slepo veruje u (njihov) papir a da se njihovo (ne)znanje i (ne)poštenje ne proveravaju - najdrskiji su falsifikatori.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja