nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 22.01.2020. u 21:00 Jovana Rabrenović

Dužnici napuštaju države regiona, krediti ostaju

Banke pokrivene hipotekama, menicama, osiguranjima, a vreme će pokazati da li će tražiti još neko sredstvo i da li će dužnike juriti po belom svetu
Банкари се боре на сваки начин против ненаплативих зајмова (Фото А. Васиљевић)

Sve više ljudi u potrazi za poslom napušta region, što posebno pogađa tržište rada. Međutim, problem se proširio i na bankarski sektor. Oni koji odlaze imaju kredite, a banku neretko ne obaveštavaju o svojim planovima, što nameće pitanje naplate potraživanja. Direktor Udruženja banaka u Bosni i Hercegovini Berislav Kutle pre nekoliko dana je ukazao na ovaj problem. Krediti su osigurani preko osiguravajućih društava, međutim, osiguravajuća društva ne osiguravaju slučaj kad neko jednostavno prestane da plaća obavezu i onda banke njihov dug moraju da naplate iz svojih izvora. Zato traže načine za još neku garanciju vraćanja.

Prema rečima Kutlea, kako prenose mediji, neophodan je, pre svega, internacionalni rad.

– Potrebno je raditi na povezivanju BiH s drugim državama, pogotovo s Nemačkom i Irskom, kako bi se moglo doći do mesta prebivališta onoga ko je podigao kredit i otišao, te mu nametnuti obavezu vraćanja – rekao je Kutle.

Da li će i naši bankari juriti dužnike po belom svetu – pokazaće vreme. Mnogi koji odlaze na rad ili sada već i trajniji život u inostranstvu na to su se odlučili upravo zato što s postojećim zaradama nisu mogli da izdrže teret prezaduženosti, najčešće stambenih kredita. Međutim, to što neko ode iz zemlje ne znači da prestaje da plaća tu obavezu. Naprotiv, od većih zarada u stranoj zemlji neki to nastavljaju da čine, a ima i slučajeva da se s bankom „raskusuraju”.

Što se tiče Srbije, udeo nenaplativih kredita je na rekordno niskom nivou – manje od pet odsto svih odobrenih zajmova, tačno 4,7 odsto prema poslednjim dostupnim podacima. Kako ljudi i odavde odlaze, videćemo da li će banke posegnuti za još nekim sredstvom obezbeđenja.

U zavisnosti od visine pozajmice različiti su stepeni osiguranja za banku. Najviši stepen izvesnosti naplate je u slučaju stambenih zajmova, kada banka ima hipoteku sve dok dužnik isplati i poslednju ratu, a u slučaju da prestane da je plaća Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita nastavlja da isplaćuje njegovu obavezu banci do prodaje nekretnine.

Zaloga na nepokretnosti, odnosno hipoteka, ne postoji samo u slučaju stambenog zajma, već i kada neko hoće veći iznos, za koji banci nije dovoljna menica. Kada neko pozajmljuje od banke desetine hiljada evra mora da računa da će banka tražiti hipoteku na neku dužnikovu nekretninu.

Gotovinski i refinansirajući krediti „pokriveni” su menicama, jer je reč o iznosima manje vrednosti, mahom od tri do pet hiljada evra, koliko u proseku iznose takvi zajmovi kod nas. Dodatno, zaduženja kod banaka – krediti, kreditne kartice, dozvoljeni minus – osigurani su kod osiguravajućih kuća. Za zaposlene to je mahom osiguranje u slučaju da neko ostane bez posla i tada banci osiguravajuća kuća namiruje dug po svim zaduženjima, a kod penzionera to je osiguranje za slučaj smrti.

Baš zato što su menice u slučaju gotovinskih zajmova slabiji vid obezbeđenja bankari se pravdaju da rizik moraju da uračunaju u kamatu. I da je baš to razlog što je sada, kada je referentna kamata Narodne banke na rekordno niskom nivou od 2,25 odsto, prosečna kamata na gotovinske zajmove 9,6 odsto.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je kamatna marža rezultat rizika koje banka preuzima usled nepredviđenih događaja. Što se tiče menice kao sredstva obezbeđenja, blanko avalirana menica na račun korisnika znači da banka može da se naplati i od budućih prihoda dužnika, bilo gde i bilo kad da ih on ostvaruje, kaže Grubišić.

Izvesno je da će se bankari na svaki način boriti protiv nenaplativih zajmova, jer su oni, između ostalog, razlog viših kamata. Jer, ono što ne zarade na jednom klijentu prihoduju od drugog. Sem toga, zbog loših zajmova centralna banka im blokira sredstva za rezervacije, tako da im ne ostaje za kreditiranje, što im je osnovni izvor prihoda.

Komеntari14
76ab2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

darko
Bankari prestanite da lažete . Kakav to rizik povećan vi imate u Srbiji? Lažete nas 20 godina da kamate ne mogu biti niže jer je veliki rizik , kakav bre rizik? Dato vam je celo tržište jer je DOS pogasio naše velike banke , kada niste hteli da spustite kamate bar na približni nivo kao na zapadu onda je država ušla i vama faktički nadoknadila razliku do vaše ogromne kamate( stambeni krediti) inače ovde ne bi cigla jedna bila izgradjena . Vi ste pljačkaši i to je 2008 dokazala empirijski .
Kosta C
Banke ne gube ništa,jer su klijente već pre toga dobro izmuzle visokim kamatama i raznim dodatnim troškovima.Imaju hipoteku,prodaće kuće dužnika i jedino što će izgubiti je to što će imati nešto dodatnih troškova oko prodaje nekretnina i što duže nisu muzli klijente.
nikola andric
Predzeca pravna lica prestaju da postoje posle stecaja. Stecaji za fizicka lica nisu zakonski uredjeni. Fizicka lica ostaju duznici do smrti. Tek tada prestaje njihov ''pravni subjekt''. Naslednici mogu da odbiju nadsledstvo i time ne priznaju dugove nasledstva. Kad bi se stecajevi mogli resiti na svacije zadovoljstvo nebi postojao kapitalizam. ''Kreditna ekonomija'' samo po sebi dovodi do akumulacije dugova o kojoj Marks nista nije tvrdio. Njega je vise interesovala ''akumulacija kapitala''.
Radmila Mišić
Štednja je postala besmislena zbog niske ili nulte kamate.Kreditiranje je postalo besmisleno jer se krediti više ne podižu radi rešenja nekog egzistencijalnog problema već (prema reklami) radi kupovine nove baštenske garniture, novog tipa pametnog telefona, zimovanja, letovanja itd. Nad sudbinom banaka ne treba plakati, da im je loše, zatvorile bi filijale. Na Orbana u Mađarskoj kukaju još više ali ne mrdaju iz Mađarske-žao im da ostave i nas i Mađare bez kartica i ostalih usluga.
perica
Postali su kasta zelenaska koju delom i drzava stiti. Borice se oni da naplate a boricemo se i mi protiv njive ekonomske sile, korupcije, monopola, organizovanog nasilja nad duznicima. Ni jedan detalj vise necu propustiti da ih ne tuzim a dzak i nepristojan sam odavno, isto koliko i oni prema meni. Dok im novac ne polozis sve moze, nakon toga nastaje gomila zatezanja. Moju ustedjevinu vise nikad nece videti, uplacujem samo koliko je neophodno.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja