sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:14

Zašto je dozvoljen uvoz pšenice

Četiri meseca uvoz žita i poboljšivača biće potpuno oslobođen carine od 18 odsto, kolika je tarifa za uvoz iz zemalja EU
Autor: Ivana Albunovićutorak, 21.01.2020. u 22:55
Kвалитетна пшеница је скупља, да ли ће се произвођачи „отимати да је купују” (Фото А. Васиљевић)

Na zahtev proizvođača brašna i konditorske industrije, koji tvrde da na našem tržištu nema dovoljno kvalitetnog žita, Vlada Srbije odobrila je bescarinski uvoz merkantilne pšenice. Kako saznajemo, uredba, koja će ostati na snazi do 30. aprila, ne predviđa kvote za uvoz poboljšivača i kvalitetne pšenice kojom će se domaća industrija verovatno snabdevati iz Hrvatske i Mađarske.

Neki od predstavnika pekarske industrije i proizvođača slatkiša već su se izjasnili da za sada imaju dovoljno zaliha, a da će se za uvoz opredeliti samo ako im to bude isplativo ili kvalitetne sirovine ne bude na domaćem tržištu. Međutim, po nezvaničnim informacijama, neki od najvećih proizvođača i te kako su sa nestrpljenjem očekivali ovakav korak države. Posebno konditori koji su imali problema sa izvozom zbog nekvalitetnih sirovina.

– Procenjeno je da možda neće biti kvalitetne pšenice, tako da je država donela ovakvu uredbu. Četiri meseca uvoz će biti potpuno oslobođen carine od 18 odsto, kolika je tarifa za uvoz iz zemalja EU – rekao je za „Politiku” Zdravko Šajatović, direktor „Žitounije”. Kako je naglasio, kvalitetna pšenica je skuplja, tako da ne misli da će se proizvođači „otimati da je kupuju”. Verovatno samo oni najveći, koji imaju tržište. Ne veruje da će to biti neke velike količine.

– Bitno je da imaju izbora i to se zove tržišna ekonomija. Ostalo je demagogija, govoriti da smo proizveli 2,5 miliona tona, a uvozimo pšenicu. Ne verujem da će se uvesti više od 1,5 odsto ukupne domaće proizvodnje pšenice. Koga će to ugroziti? A izvoznicima će pomoći – ističe Šajatović.

Sličnu inicijativu u septembru 2018. pokrenula je upravo „Žitounija”, koja okuplja industrijske mlinove, pekare i fabrike testenina, čije su članice dominantni izvoznici brašna i testenina. Od vlade je tada zatraženo da se privremeno dozvoli bescarinski uvoz merkantilne pšenice-poboljšivača. Te godine na domaćem tržištu zbog loših vremenskih uslova velike količine pšenice prodate su kao stočna hrana jer su bile lošijeg kvaliteta.

Iako ovaj zahtev tada nije usvojen, namera mlinara bila je da uvezu oko 40.000 tona pšenice iz Mađarske i mešajući je sa domaćom poboljšaju kvalitet namenskog brašna za izvoz, kao i za proizvodnju finog peciva. Na taj korak, kako su rekli, bili su primorani „kako ne bi izgubili izvoz domaćeg namenskog brašna u zemlje iz okruženja”.

Ovom predlogu usprotivili su se neki od predstavnika struke, smatrajući da država ne sme da se odrekne carine da bi udovoljila grupi proizvođača i izvoznika, već da treba merama da postiče sejanje kvalitetnog sertifikovanog zrna u Srbiji.

– Vreme je pokazalo da smo, nažalost, bili u pravu– kaže Šajatović komentarišući to što takva inicijativa iz 2018. nije prihvaćena i dodaje: – Iz posla su nas dobrim delom izbacili bosanski mlinovi. Namensko brašno za proizvodnju bureka ili kora je za oko 100 evra po toni skuplje od onog tipa 500. Bez najkvalitetnije pšenice ne možete da ga proizvedete niti da izvozite. Mlinari iz Bosne sve vreme bez carine uvoze kvalitetnu pšenicu i poboljšivače, pretežno iz Mađarske, i danas imaju bolje brašno nego mi.

Prema informacijama iz „Žitounije”, pre tri godine srpski izvoz brašna je bio rekordnih 256.000 tona, a u 2019. je pao na 144.000 tona. Najviše smo izgubili zbog nemogućnosti plasmana brašna na Kosovo (uvođenje taksa), ali delimično i zbog manjeg izvoza na druga okolna tržišta. Srbija trenutno brašno najviše izvozi u Makedoniju, Crnu Goru i BiH.

– Uvoz kvalitetne pšenice neće ugroziti domaće poljoprivredne proizvođače niti uticati na to da dođe do poskupljenja namenskog brašna.

Mislim da je ministarstvo poljoprivrede ovog puta napravilo realnu procenu. Carine će biti vraćene u maju, što je sasvim pristojan rok zbog pripreme za prijem robe iz nove žetve – smatra Zdravko Šajatović.


Komentari16
eb6d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav sarcanski
Problem je sto se proizvodnja kvalitetne psenice ne stimulise dovoljno, pa se seje veliki deo semena "sa tavana". Drzava jos nije propisala i osposobila mlinare za razvrstavanje psenice po kvalitetu, kao sto je to slucaj u Madjarskoj i Hrvatskoj. Za rezultat imamo kvalitet psenice za stocnu ishranu. Nesposobnost nadleznih za poljoprivredu je dostigla razmere katastrofe, a njima pripada i veliki deo "zasluga" za praznjenje sela!
Sara
Nasa Vojvodina vise nije zitnica Evrope? Pretekli su je Hrvati i Madjari?
Живко(пиши ћирилицом)
Демагогија је изјава да је увоз неопходан и увозници су спремни на свакојаке лажи да би оправдали увоз.Са најквалитетнијим земљиштем на свету и способним произвођачима и прерађивачима,ето сад нам се пласирају и такве небулозе.Што да заради наш сељак(нека он цркне..),важно је да зараде разни мешетари са јаким политичким везама.Зато нам омладина бежи одавде,јер је овде неиздрживо за способне и паметне! Не морате ово да пустите кроз сито, али ја сам нажалост у праву.....
MILE
E, ovo je prava BRUKA, pa zar je moguće da se u Srbiji nemože proizvesti kvalitetna pšenica,to je laž i to velika laž i pitam se gde su sada agronomi da brane struku i šta na to sve kažu proizvođači semenske robe. Bože me sačuvaj ko se sve bavi ovim poslom,pa nam danas tvrde da trebaju poboljšivače,jer eto brašno ne valja,u Srbiji je mogući problem semena,a tu vlada loša situacija,ali bez obzira ipak je ovo tragično. Neponovilo se!
Боро
А да се и нама грађанима дозволи увоз политичара и економоста? Ови домаћи нису баш неког квалитета!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja