subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 19.01.2020. u 13:37

Nećemo povući zakon, Vučiću otvoren poziv da dođe u Crnu Goru

Мило Ђукановић (Фото Танјуг)

PODGORICA – Crna Gora neće povući zakon o slobodi veroispovesti, poručuje predsednik Crne Gore Milo Đukanović u ekskluzivnom intervju za Tanjug, i ističe da masovni protesti zbog ovog zakona, koje vidi kao u suštini političke, mada „obučene” u crkveno ruho, sa naglašenim prosrpskim predznakom, ne mogu ugroziti vlast, niti politiku koju vlast vodi.

„Da smo smatrali da taj zakon treba da bude povučen, sigurno ga ne bismo donosili. Sve argumente koje smo čuli protiv tog zakona, čuli smo u prethodne četiri godine”, kaže Đukanović.

Ovo je važan period emancipacije Crne Gore napominje, u kome treba stvoriti sve institucionalne pretpostavke za dalji državni i duhovni razvoj crnogorskog društva, pa i obnovu, kako kaže, autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.

Na pitanje Tanjuga - ako nema povlačenja zakona, koji je izazvao proteste i veliko nezadovoljstvo vernika SPC i građana srpske nacionalnosti, koji su taj zakon doživeli kao nepoštovanje njihove volje, a time i prava - na koju vrstu dijaloga vlada Crne Gore poziva SPC, Đukanović kaže: „Na razgovor kako implementirati taj zakon”.

Predsednik Crne Gore, u razgovoru u kojem je nabrojao, kako on to vidi, sve istorijske, pravne i političke razloge koji su opredelili vlast Crne Gore na ovakav potez, te odbacio argumente protivnika Zakona, ističe da je na sceni mnogo manipulacija, a osnovna je, kaže, ta da je ovaj zakon legitimisao nameru države da otme imovinu SPC u Crnoj Gori:

„Reč je o brutalnoj izmišljotini i zameni teza”, kaže Đukanović i navodi da je imovina SPC zapravo imovina države Crne Gore, a da je uzurpirana u periodu od 1986. do 2000.

O tome, tvrdi, svedoče „neupitne istorijske činjenice”.

Zakon, dodaje, neće ugroziti verske slobode srpskog naroda u Crnoj Gori, niti će im uskratiti pravo da koriste crkve i manastire, koje je i do sada koristila Srpska pravoslavna crkva.

Potrudiće se, kaže, da sa ciljevima ovakve svoje politike objektivno upoznaju svakog građanina Crne Gore. „A oni, naravno, imaju demokratsko pravo da se zalažu za svoja uverenja, uključujući proteste i okupljanja u organizaciji crkve”.

Crnogorski predsednik navodi da mu je „žao što je deo srpskog nacionalnog korpusa u Crnoj Gori zaveden upornom, veoma grubom, a u suštini inferiornom političkom manipulacijom lidera prosrpskih partija”, nezadovoljnih, kako kaže, što su 30 godina kontinuirano doživljavali izborne i političke poraze.

Oni, kaže Đukanović, svesni svoje nekonkurentnosti traže „alternativni teren političkog delovanja, izmišljajući ugroženost srpskog naroda u Crnoj Gori i namećući se kao njegovi tobožnji zaštitnici”.

Na pitanje kako vidi optužbe jednog dela crnogorske vlasti na račun Beogada, pa i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da stoje iza pokušaja da se uzdrma politička scena Crne Gore, odnosno da li predsedniku Srbije zamera što podržava prava Srpske pravoslavne crkve, a time i volju, odnosno prava srpskog naroda u Crnoj Gori, Đukanović kaže da Beograd nije uzdrmao Crnu Goru.

„Od strane državnih zvaničnika Crne Gore nije bilo nikakvih uvredljivih tonova, niti neprijateljskih poruka. Dakle, nema nikakvog uznemirenja, niti osećaja nestabilnosti, mi samo obavljamo svoje državno političke odgovornosti”, ocenjuje Đukanović.

„Razumem, naravno, zainteresovanost predsednika Vučića”, dodaje, da „isprati ostvarivanje prava građana srpske nacionalnosti u CG i u drugim susednim državama i njegovu zainteresovanost za položaj SPC na prostorima drugih država, gde ona deluje”.

„Ali, naše upozorenje uvek je bilo neskriveno i vrlo direktno - da se ta politika mora voditi veoma suptilno”, ističe Đukanović i napominje da je još u svežem sećanju 1990. godina i tadašnji pokušaj da se uređuju prava građana srpske nacionalnosti u, kako on tvrdi, drugim državama u regionu.

„Kako se to završilo, mogli smo da vidimo”, poručuje uz konstataciju:

„Neodmereno, nedovoljno pažljivo bavljenje tim pitanjima, sa pozivom na brigu o pravima Srba gde god da oni žive može odvesti u neprimereni paternalizam i opasno ugrožavanje suvereniteta drugih država u našem regionu”.

Upitan na čiju adresu je upućeno to upozorenje, Đukanović odgovara: „Svima koji tako postupaju”.

„Bili smo u prilici ovih dana da pročitamo određene izjave visokih beogradskih zvaničnika, uključujući i predsednika Vučića. On je govorio o svom legitimnom pravu da vodi računa o položaju građana srpske nacionalnosti, budući da ih ima oko 28 odsto u Crnoj Gori. Naravno, razumijem njegovu zainteresovanost za položaj srpske manjine u CG. Ali, u elaboraciji takve politike govorio je i o Srbima u Crnoj Gori kao deelu jedinstvenog srpskog nacionalnog korpusa, koji bi trebao slediti zajednički nacionalni interes, koji se, opet logično, definiše u Srbiji. A, odmah nakon toga smo mogli da čujemo i nezadovoljstvo zastupljenošću Srba u državnim organima Crne Gore”, primećuje Đukanović.

On međutim ističe da građani Crne Gore, bilo koje nacionalnosti da su, treba da slede i poštuju, nacionalne interese Crne Gore, a ne drugih država.

„Jer, nacionalni interesi drugih država, makar i susednih, mogu biti vrlo suprostavljeni našim nacionalnim interesima”, ističe Đukanović i podseća na, kako kaže, „obnovu nezavisnosti Crne Gore, kao nacionalni interes, koji je bio suprotan nacionalnom interesu države Srbije. Takođe, interes Crne Gore da bude članica NATO, bio je suprotan nacionalnom interesu države Srbije”.

Zato nije realno očekivati od Crne Gore, jasan je Đukanović u definisanju prava, da širi prostor za rad u državnim organima građanima koji pristaju da po političkom pozivu deluju suprotno nacionalnim interesima Crne Gore.

Na direktno pitanje ima li dovoljno Srba u organima Crne Gore, Đukanović odgovara da vlast nema viziju da „uređuje Crnu Goru kao konfederaciju nacionalnih zajednica”, i da se pažljivo vodi računa o tome da državni organi budu konstituisani na bazi izborne volje građana i kriterijuma profesionalnosti.

Na pitanje da li zna da predsednik Vučić u Srbiji trpi kritike da je preblago reagovao na ponašanje Crne Gore povodom usvajanja zakona, i kad je reč o položaju Srba, te da se čuju opaske da on, Đukanović, ratuje sa delom srpskog naroda, kao i sa Srbijom, a da za to nije dobio adekvatan odgovor, što se tumači i prijateljskim odnosima sa predsednikom Vučićem, Đukanović konstatuje da i sam prolazi kroz takve situacije

Te zamerke, naime, vidi kao reakciju nacionalista i ljudi retrogradnog mišljenja „sa ove ili one strane”. „Oni su često iskazivali nezadovoljstvo politikom koju vodim , ali nikada nisam osećao potrebu da se sa nacionalistima nadmećem u demonstraciji lojalnosti državi”. Preporučuje to kaže, svakome, uključujući i Vučića.

„A šta misle velikosrpski nacionalisti i kako bi oni želeli da uređuju odnose sa Crnom Gorom, to smo imali priliku da vidimo - pir pokušaja paljenja crnogorske zastave u Beogradu, poziv na linč crnogorskog ambasadora, kao i poziv ministra spoljnih poslova Srbije na prebrojanjvanje Crnogoraca u Srbiji koji podržavaju politiku Mila Đukanovića”, ocenjuje predsednik Crne Gore.

On dodaje da je reč „o retrogradnim političkim pojavama koje pripadaju prošlosti”, te da veruje da „ljudi koji su dobili legitimitet većinske javnosti u Srbiji i Crnoj Gori, moraju da se ponašaju odgovorno prema zajedničkom istorijskom nasleđu i projekciji zajedničke evorpske budućnosti”.

Kada je reč o projekciji zajedničke evropske budućnosti, Đukanović primedbu Tanjuga da je rezervom prema ideji malog Šengena pokazao nedovoljnu solidarnost, uz argumentaciju da je Crna Gora daleko odmakla u procesu pregovora sa Evropom, kaže da to nije tačno.

Ističe da je argumentacija Crne Gore bila da ova inicijativa tretira pitanja slobode protoka ljudi, roba, kapitala i usluga, koja su već od 2011. obuhvaćena raznim drugim regionalnm inicijativama, u kojima učestvuju i Crna Gora i Srbija i Albanija i Severna Makedonija i druge države regiona.

„Naše je pitanje bilo - čemu sada stvaranje još jedne regionalne inicijative, praćeno podsećanjem da je svaka inicijativa za regionalnu saradnju, što se nas tiče, kucanje na otvorena vrata”, objašnjava Đukanović.

Komentari58
59445
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav
Ako Milo treba Vučića, neka dođe u Beograd, što bi Vučić išao kod njega? Milo bi da uvuče Vučića u svoju prljavu igru, sam je zakuhao prljavu igru sa SPC i Srbima u CG, pa neka sam razmisli kao ih rešiti. Sve skupa je ružno i tužno, uspelo mu je podeliti narod u CG, zavadi pa vladaj. Našao je Milo i vanjske neprijatelje i to u Srbima, sramaota.
KONSTITUISANjE SRBSKE NACIJE
Da podsetimo Mila i njegove reformatore: 20 Maja 1220. na Spasovdan u Žiči, Sveti Sava je konstituisao samostalnu crkvu, državu, krunu, dinastiju, ustav, pismo,.. u koju je ušla i Zetska episkopija, a sve uz saglasnost carigradskog Cara i Patrijarha. Tako je nastala SRBSKA NACIJA , koja je pre toga bila podeljena na plemena, rodove i narode. Ko danas, posle 800 godina, to neće da prizna je satanista i dobiće zasluženu kaznu od Boga i Svetog Save.
Паун
Кад је тешко, Вучић!
др Милан Лекић
Ђукановићев Закон о слободи вероисповести је параван иза кога се бије тежак бој за "компромис"? Ђукановић нуди "политички дијалог са Вучићем" у Подгорици. Председник Србије предлаже "дијалог Ђукановића са СПЦ у Београду". Митрополија СПЦ у ЦГ (МСПЦЦГ) "тражи неутралност Београда"? О чему се ради? О скривеном циљу! Захтева се од СПЦ, не дијалог о спорном закону, бећ директно - томос о аутокефалији МСПЦЦГ или компромисна "аутономија", која би постала "Православна црква у ЦГ", а то је крај СПЦ.
aleksandar lukovic
nesvidja mi se Milova izjava,bojim se da se Amfilohije ne otcepi pa kao kec iz rukava....pa da opet budemo izigrani kao 9 marta ....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja