ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:33
NE SAMO O POSLU: Dušan Mihalek

„Učitelj puta” s muzikom u duši

„Naš Izraelac” prvi je muzikolog u istoriji Vojvodine, pisac je i izdavač, i čovek koji je sa 60 godina upisao Fakultet za turizam
Autor: Biljana Bakovićsreda, 15.01.2020. u 12:09
Душан Михалек (Фото лична архива)

Sa kačketom u bojama srpske trobojke i u majici na kojoj piše „Hilandar” Dušan Mihalek dočekuje na aerodromu u Tel Avivu grupu iz Beograda i Novog Sada. Majica je, kaže, u čast putnika iz Srbije i, kao i svaki turistički vodič, ukazuje na ulogu svog kačketa kojeg grupa uvek mora da ima u vidokrugu. Dodaje da je to jedini takav u Jerusalimu kuda se grupa, inače, zaputila. Kaže i da je iz Novog Sada i da već tridesetak godina sa porodicom živi u Izraelu. Da je zavoleo tu zemlju, ali da ne zaboravlja onu iz koje je bio prinuđen da ode početkom devedesetih godina kada su počeli ratovi. Jevrejska država, u kojoj je našao utočište zahvaljujući poreklu svoje supruge, sada mu je dom.

To što ume vrlo plastično da dočara biblijske priče, da prilike u savremenom svetu objasni događajima i legendama iz jevrejske, hrišćanske i muslimanske prošlosti vezanim za Sveti grad i Svetu zemlju, i da ukaže na srpske i jevrejske veze kroz vekove, a da sve to začini i ličnim doživljajima i pričama o svojoj porodici, nikako nije sve od čega je satkan ovaj energični sedamdesetogodišnjak, deda desetoro unuka.

– Veseli sam penzioner, bivši muzikolog, a trenutno se bavim i turizmom – tako sebe predstavlja.

Dušan Mihalek je, međutim, i prvi muzikolog u istoriji Vojvodine, pisac i izdavač, i čovek koji je sa navršenih šest decenija života upisao Fakultet za turizam i za dve godine završio četvorogodišnji program položivši 70 ispita na hebrejskom jeziku. Tek onda je mogao da postane turistički vodič koji se u Izraelu zove „učitelj puta”.

– Ovde je uobičajeno da ljudi kad odu u penziju upišu fakultet ili da doktoriraju. Novine su pre oko godinu dana objavile slike najstarije i najmlađe studentkinje, najmlađa je krenula na fakultet sa 12 godina, a najstarija sa 88 – objašnjava Mihalek.

Himna za Maticu srpsku

„Naš Izraelac”, čijim venama teče, kako je pričao, srpska, nemačka, češka, rumunska, možda i rusinska, a verovatno i jevrejska krv, potiče iz muzičke porodice. Deda po majci mu je Branko Čenejac, kompozitor i horovođa, profesor karlovačke Bogoslovije. Otac Ivan bio je muzički pedagog, kao i majka Mirjana koja sa devedesetak godina putuje i živi punim plućima.

Dušan je završio gimnaziju u Novom Sadu, a u Beogradu je diplomirao i magistrirao muzikologiju kod profesora Nikole Hercigonje i Stane Đurić Klajn. U Izraelu je doktorirao. Od 1972. je bio glavni i odgovorni urednik Redakcije muzičkog programa Radio Novog Sada sve do 1991. kada odlazi u novu domovinu. Predavao je istoriju muzike na Akademiji u Prištini, učestvovao u osnivanju odeljenja za scenske umetnosti i muziku Matice srpske. Za 160. godišnjicu Matice, 1986. godine, komponovao je himnu na stihove Raše Popova.

„Prometej” iz Novog Sada izdao je 2018. njegovu knjigu „Muzika i reč”, za koju mu je Udruženje kompozitora Srbije pre tri meseca dodelilo nagradu „Pavle Stefanović”, a Izraelska skupština (Kneset) dodelila mu je 2017. godine priznanje za razvoj srpsko-izraelskih veza. Četvoro njegove dece odraslo je u Izraelu, tu zasnovalo porodice, ali jako vole Srbiju i kad god mogu idu tamo.

U Judejskoj pustinji

Spasao kompozitore od zaborava

Početak „drugog života”, od kada se doselio u Tel Aviv (a „trećim životom” naziva ovaj otkad je promenio profesiju) nije bio baš lak. Šest meseci su dobijali stipendiju i učili jezik, onda je morao da nađe posao da bi prehranio porodicu. Radio je i kao čistač. Onda je 1993. izabran za direktora Izraelskog muzičkog centra u Tel Avivu (u žestokoj konkurenciji, treba naglasiti, jer se u Izraelu veoma ceni ova umetnost i puno je dobrih muzičara) i tu bio do 2005. Za to vreme je mnoge srpske i jugoslovenske kompozitore približio izraelskim ljubiteljima muzike.

Ponosan je i na to što je uspeo da otrgne od zaborava bitne stvari iz srpske, jugoslovenske i jevrejske prošlosti.

– Pronašao sam i objavio prvu srpsku liturgiju od Frančeska Sinika. On je 1840. godine za bogate Srbe u Trstu napisao horsku liturgiju koja se i dan-danas izvodi u crkvi Sv. Spiridona u Trstu. To mi je posebno značajno zbog dede Branka, on je šezdesetih godina otrgao od zaborava karlovačko pojanje – kaže Dušan koji je posle finansirao izdavanje tih notnih zapisa.

U Izraelu je „naleteo” i na dela kompozitora i muzičara koji su bili žrtve Holokausta, pa onda potpuno zaboravljeni, recimo Rikarda Švarca i Eriha Eliše Samlaića... Objavio ih, pravio koncerte, snimio njihova dela i tako ih spasao od zaborava.

Mihalek najviše voli avangardnu muziku, posebno sovjetskih autora. Nekima od njih je pomogao u vreme kada su u SSSR-u bili zabranjeni tako što je krijumčario njihove note i predavao ih prijateljima u Evropi i Americi. Voli i da putuje i to „na mesta gde ima lepih muzeja i koncerata i, što je još bitnije, dobrih ljudi”.

– Otkad sam u penziji pola godine provedem na putu. Deca odrasla, unuci odrasli, „babi” baš i nisam jako potreban, tako da sam slobodan, i dok sam pokretljiv trudim se da što više putujem – kaže Mihalek.

Sa mamom u šumi Kralja Petra Karađorđevića ispod Nazareta.

Kako je „pomogao” rođenju 70 dece

Jedna od neodoljivih priča Dušana Mihaleka jeste ona o efikasnosti molitve pred čuvenim Zidom plača. Počeo je molitvom koju je ostavio na papiriću u Zidu, da snaja Svetlana, od mlađeg sina, najzad zatrudni. Radosnu vest javili su mu nakon nekoliko meseci, a dan kasnije da će i druga snaja, i ona se zove Svetlana, dobiti bebu. Posle su prijatelji i poznanici počeli da traže od njega da ostavi molitvu u Zidu za njih ili njihovu decu. Tako je „pomogao” rođenju oko 70 dece! „Prosto neverovatno. Nisam sujeveran, ne verujem baš puno u čuda, ali za ovo se već ne može reći da je koincidencija”, kaže Mihalek.

Važni ljudi

– Jako su mi bitni ljudi koji su mi pomagali i od kojih sam mnogo naučio ovde u Izraelu. Pre svega Ženi Lebl, koja je bila novinarka „Politike”, a zbog vica o beloj ljubičici od 100 kila (aluzija na Tita) prošla golgotu na Golom otoku. Zatim, Cvi Loker, rodom iz Novog Sada, koji je bio ambasador Izraela u Jugoslaviji. Pa onda Franja Ofner, takođe iz Novog Sada, koji je pokrenuo 27. mart (ono „Bolje rat, nego pakt”) pa se do kraja života grizao da li su to dobro uradili, pisao za mnoge svetske novine, izdao knjige zajedno sa Helmutom Kolom, Ronaldom Reganom i Margaret Tačer... A iz gimnazijskih dana u najlepšem sećanju su mi ostali profesori Ljubomir Lukić (autor emisija „Od našeg dopisnika”) i istoričar dr Lazar Rakić.

Priča o Joški i patrijarhu Pavlu

Mihalek se bavi i uvozom drveta, a njegov ortak Jozef Žamboki je, kaže, veoma zanimljiva ličnost. Njega i sestru je sa Starog sajmišta spasao Pal Žamboki, Mađar iz Kanjiže, koji je u logoru radio kao prevodilac, a plaćali su ga odelima ubijenih. Joškina mati je zamolila tog Mađara da joj spasi decu, da ih stavi ispod tih odela. Joška je u znak zahvalnosti uzeo njegovo prezime.

Posle je Joška postao prvi dizajner drveta u Beogradu, a devedesetih je uspevao da izbegne embargo i doprema izraelsku robu u Srbiju: hranu, lekove, parafin za sveće za Srpsku pravoslavnu crkvu. Onda 1996. godine Muzej žrtava Holokausta Jad Vašem u Izraelu dodeli šest priznanja „Pravednik među narodima” ljudima iz Srbije koji su spasavali Jevreje tokom rata. U ime Muzeja medalje je u Srbiju odneo Joška Žamboki. Dan uoči svečanosti u Jevrejskoj opštini Beograda on ode u Patrijaršiju i kaže portiru da mu je želja da patrijarh prisustvuje ovom događaju. Patrijarh Pavle je tada i primio Žambokija i dugo razgovarao s njim, a sutradan se pojavio u Jevrejskoj opštini. A oni zatečeni, jer, kažu, nijedan patrijarh u 20. veku nije ih posetio. Hor „Braća Baruh” otpevao je u njegovu čast Očenaš, patrijarh Pavle je ostao do kraja proslave, a na koktelu je, od svih đakonija, izabrao jedno kuvano jaje, isekao ga i pojeo – četvrtinu. To mu je bilo dovoljno.Potpisi ispod slika:

 


Komentari0
81204
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja