četvrtak, 20.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:07

Makron privremeno popustio oko penzija

Vlada nudi sindikatima da odluka o podizanju životne dobi za penzionisanje sa 62 na 64 godine stupi na snagu 2027.
Autor: Jelena Stevanovićutorak, 14.01.2020. u 19:19
Сукоб демонстраната и полиције у Паризу (Фото: EPA/Yoan Valat)

Suočena sa haosom na ulicama, francuska vlada je privremeno odustala od reforme koja predviđa da se u penziju umesto sa 62 odlazi sa 64 godine.

U subotu, dok je policija suzavcem rasterivala demonstrante na pariskih trgova, premijer Eduar Filip je pozvao sindikate na pregovore, da bi do kraja aprila pronašli drugo rešenje za stabilizaciju penzionog sistema. To je cilj predsednika Emanuela Makrona, koji smatra da je penzioni sistem neodrživ jer će do 2025. napraviti deficit od 17 milijardi evra. Penziona reforma jedna je u nizu promena koje Makron želi da uvede u francusku državu blagostanja, smatrajući je previše darežljivom i kočničarem biznisa.

Kad je Jelisejska palata najavila reforme, građani su počeli da protestuju i u subotu je bio 38. dan demonstracija i sukoba sa snagama reda. Štrajk u transportu je mnogim Francuzima i turistima pokvario božićne praznike, što je takođe bio udarac za Jelisej.

Umereni sindikat CFDT pozdravlja premijerov gest, ističući da je vlada pokazala da je spremna na kompromis, prenosi Rojters. Ipak, radikalniji CGT traži da se povuče zakon u celini, a ne samo član o penzionisanju sa 62 godine i podseća da je Filip jedino ponudio da se starosna granica produži 2027. umesto da se postepeno produžava od 2022. Iz vlade stiže upozorenje da će sprovesti zakon kako je i planirala ako ne postigne dogovor sa sindikalcima.

Reforma predviđa i pojednostavljivanje sistema tako što bi se 42 programa za odlazak u penziju zamenila jednim. Zamišljeno je da zaposleni skupljaju poene na osnovu kojih bi im se izračunavala penzija i da se za isti posao dobija isti broj bodova bez obzira na mesto prebivališta, što danas nije slučaj zbog povlastica Parižanima. Makron je predvideo i da se visina penzije više neće određivati na osnovu proseka plata u godinama kad je zaposleni najviše zarađivao.

Dok su Francuzi ponosni na to što idu u penziju pre vršnjaka u drugim razvijenim zemljama, Makron ne želi da se više na penzije izdvaja suma u vrednosti 14 odsto bruto društvenog proizvoda.

Ono što je za bivšeg bankara neodrživ sistem, za mnoge je najbolji penzioni sistem na svetu jer se u Francuskoj sa rizikom od siromaštva suočava sedam odsto starijih stanovnika, a u Velikoj Britaniji 19 odsto, piše „Gardijan”. I sajt Frans 24 se pita da li je „neodrživ penzioni sistem zaista neodrživ” s obzirom na to da na penzije danas odlazi manje novca nego ranije i da će se trend nastaviti jer se, i pored dužeg životnog veka, smanjuje broj stanovnika.

Prvo je izbila „pobuna” među radnicima na železnici, koji uživaju brojne beneficije, pa mašinovođa može da ode u penziju i sa 52 godine. Kasnije su im se pridružili lekari i medicinske sestre, nastavnici, radnici u pošti i drugim državnim preduzećima. Proširio se socijalni bunt koji su 2018. započeli demonstranti poznati kao „žuti prsluci”, izražavajući nezadovoljstvo smanjivanjem socijalnih davanja.

Makron, poznat i kao „predsednik bogatih”, radi na ukidanju francuske države blagostanja, koja je po njemu prevaziđena i ne odgovara uslovima života i rada u 21. veku. Već je smanjio nadoknadu za nezaposlene, olakšao kompanijama da otpuštaju radnike i smanjio poreze za najbogatije. Time je razgnevio „žute prsluke”, koji poručuju da vlada traži od običnih ljudi da podnesu žrtve dok pomaže najbogatijima.

Za Makrona nema sumnje da društvo mora da se menja jer socijalna pomoć nije delotvorna: „Toliko se novca sliva u socijalni sistem, a ljudi su i dalje siromašni. Nema izlaza. Oni koji su rođeni siromašni ostaju siromašni.”

Šef Jelisejske palate želi da se što više ljudi zaposli umesto da prima nadoknadu sa biroa. Njegov cilj je da Francusku učini boljim mestom za biznis, što je i zahtev poslovne elite koja žali što dosad nije imala domaću verziju Margaret Tačer i Donalda Regana.

Dok pojedini poslodavci ističu da su radnici previše zaštićeni i da domaće kompanije zbog toga nisu konkurentne, levica podseća da je Francuska šesta najjača ekonomija na svetu. Dividende u Francuskoj su 2018. bile veće nego bilo gde drugde u kontinentalnoj Evropi.


Komentari8
8a01c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vera
@Penzioner u najavi: godine radnog staza se ne spominju jer one mogu samo da uticu da se neko penzionise ranije, sto iskljucuje sve ljude koji su studirali jer je za njih nemoguce da postignu te cifre pre punog termina (44 godine staza u Belgiji). Penzija za zapadu znaci da svako ko dostigne navedene godine zivota ima prava na panziju, a njena visina zavisi od godina staza.
Vera
Razmazena nacija. Clanak kaze da su "Francuzi ponosni sto idu u penziju pre svojih vrsnjaka u drugim razvijenim zemljama" - nisam sigurna sta je to cime se treba ponositi? Kako odrzati standard (za koji se itekako bore) i raditi manje? U Belgiji je za punu penziju potrebno 66 godina zivota, od 2030 je to 67 godina, Holandjani odavno moraju da rade to 67. godine.
paris
vera@Niko, se normalan u Francuskoj ne ponosi odlaskom u penziju pre svojih vrsnjaka, u ostalim zemljama EU. Francuska se ponosi svojim stilom zivota i organizacijom ocuvanja tradicije i kulture. Svaka zemlja je specificna , i razlicito organizovana. Pa tako ne mozemo porediti duzinu staza npr, zaposlenih u cuvenoj " Pariskoj Operi": koja se pridruzila strajku sa advokatima, lekarima, profesorima itd/ sa Belgijskim pozoristem .
Preporučujem 2
Penzioner u najavi
Koliko godina radnog staza, ne godina zivota, je potrebnu u Belgiji i Holandiji da se ode u punu penziju?
Preporučujem 3
Penzioner u najavi
Ovo je vec ko zna koji po redu clanak o francuskim penzijama, a da autorka ne daje kljucnu informaciju, a to je: koliko godina radnog staza, je potrebno da neki Francuz dobije punu penziju? Siguran sam da je taj broj manji od 45 g. koliko je potrebno nama u Srbiji. Sve u svemu, mnogo smo "bolji" od Francuske, jer oni rade do 62g., a mi do 65g. zivota i u obracun im se uzimaju zarade najboljih godina, a nama i najgore i najbolje zajedno. Podsecam da je Srbija 4 g. besprizorno krala svoje penzione
mondijalizacija je za bogate
Dule@ O cemu Vi pisete, strajkuju radnici, koji pocinju da rade posle zanata/17god/ i to uglavnom teze poslove i sa malim platama. Zivot u Francuskoj je veoma skup, i od socijalne pomoci i biroa za zaposljavanje/u koji svaki radnik odvaja dok radi/ se ne moze normalno ziveti. Svako ko to ima, pokusava da nadje posao, ali su velike kompanije izmestile svoje fabrike u jeftinija trzista radne snage, dok su im smanjene dazbine. Razmazeni glumci i retki pojedinci nisu prestavnici naroda.
Jelena
Sramno je da država krvavo zarađene penzije oduzima da bi delila izdržavanje migrantima koji ničim nisu doprineli francuskom društvu, dok ništa ne oduzima od bogataša koji zarađuju od ratova i pljačke zemalja iz kojih ovi migranti beže. Penzioneri su svoja prava stekli i niko nema pravo da im bilo šta oduzima. Trošak francuskih ratova snose radnici, a zaradu od pljačke u tim zemljama zadržavaju bogataši.
Дуле
Како то мислиш? Зар нису управо они који много зарађују бесни на француску државу која их "дере" са порезима? Зар није управо Депардје баш због тога узео руско држављанство? Него, мени се све чини да би француски Пера, Мика, Жика највише волели да остане овако како је - да и даље возикају моторчиће, љуште пиво, џабалебаре и живе од обилне социјалне помоћи - док им Макрон поручује да не може више тако и да ће их натерати да се прихвате неког посла.
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja