četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:33

Narod jači od nenarodnog zakona

​Ključno je to da organ uprave u narednih godinu dana ima pravo da utvrdi koji su to verski objekti i zemljište državni, a potom i odluči kome će ih predati u državinu, na korišćenje i raspolaganje
Autor: Slobodan Orlovićnedelja, 19.01.2020. u 18:00
Протест у Подгорици (Фото EPA-EFE/Boris Pejovic)

Srpska pravoslavna crkva (SPC) najvažnija je preostala „pansrpska” institucija koja živi u državama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije i okuplja Srbe (uz Maticu srpsku, Partizan, Zvezdu). Ali prednovogodišnje usvajanje crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica (Zakon, Sl. list CG, br. 74/19 od 30. decembra) moglo bi biti korak ka ostvarenju „plana” da se tom simbolu vaskolikog srpstva „stane za vrat”, postepenim svođenjem njenog delovanja samo na teritoriju Srbije. Ovaj zakon, kojim se nacionalizuje crkvena imovina, mogao bi predstavljati prvi korak ka tom cilju.

Zakon je izazvao silu negodovanja u više crnogorskih gradova, koja ne jenjava, kao i proteste i molebane u gradovima Srbije i Srpske. Pravoslavno sveštenstvo i narod iskazuju bojazan da će država na temelju ovakvog zakona ubrzo otpočeti s pravnim i fizičkim zaposedanjem pravoslavnih svetinja (manastira i crkava) SPC u Crnoj Gori za račun neke druge, možda crnogorske crkve. Ima li u zakonu osnova za takvu strepnju?

Ispočetka, zakon uobičajeno garantuje slobodu veroispovesti, zabranjuje diskriminaciju, odvaja crkvu od države, sadrži garancije autonomije verskih zajednica, prava vernika, uređuje položaj verskih škola, ali sadrži i odredbe u kojima se mogu prepoznati neki dalji, politički ciljevi.

Prvo, verska zajednica (ili njen deo) koja deluje u Crnoj Gori, a kojoj je sedište u inostranstvu (poput SPC), mora da se registruje da bi uživala prava koja garantuje zakon (podnosi prijavu za upis u registar) i da bi stekla status pravnog lica. Odluka ministarstva o registraciji je konstitutivna (dakle može biti i odbijajuća) i zavisi od ispunjenosti zakonom propisanih uslova (vid. čl. 18–34 i 61 zakona). Ovde je pravno problematično to što se nanovo odlučuje o pravnom statusu mitropolije i eparhije SPC u Crnoj Gori, koje su već prijavljene i evidentirane po ranijem zakonu (Zakon o položaju verskih zajednica iz 1977). Time se negira već stečeno statusno pravo i krši načelo pravne sigurnosti.

Najveći problem u vezi s ovim zakonom su njegove „Prelazne i završne odredbe” (vid. čl. 62–64) koje se grade na 1. decembru 1918. To je nesporno dan stvaranja Kraljevstva SHS, ali ne i prestanka postojanja Kraljevine Crne Gore (Crnogorska vojska je kapitulirala u januaru 1916. pa su zbog toga potonji legitimitet crnogorske vlade u egzilu i međunarodnopravni subjektivitet Kraljevine Crne Gore upitni, a po pitanju prestanka te države ne može se zaobići ni Podgorička skupština koja je izglasala ujedinjenje s Kraljevinom Srbijom 26. novembra 1918). Taj datum (a ne neki drugi, raniji – recimo dolazak na vlast Skenderbega Crnojevića 1513) uzet je kao ugaoni kamen izgradnje verskih objekata. Za sve crkve i manastire izgrađene pre tog 1. decembra 1918. „ulaganjima građana” ili „putem javnih prihoda države”, kao i za verske objekte koji su „pribavljeni iz javnih prihoda države” ili su bili u državnoj svojini do tog datuma, verske zajednice moraju da dokažu (po pravilima upravnog i parničnog postupka) svoje pravo svojine (bez obzira na to da li su upisani kao nosioci svojinskog prava ili ne – sic!). Teret dokazivanja je na verskim zajednicama i ako pred organom uprave ne dokažu postojanje prava svojine verski objekti će, kao kulturna baština Crne Gore, postati državna svojina. Po upisu svog prava svojine država će dati pravo korišćenja (državinu) nekoj registrovanoj verskoj zajednici, a to ne mora biti Mitropolija crnogorsko-primorska ili Eparhija budimljansko-nikšićka, iako po bar stogodišnjem održaju nesporno imaju pravo svojine. Šta su to „ulaganja građana” ili izgradnja „putem javnih prihoda države” prilikom podizanja, na primer Cetinjskog manastira 1484, ne da se ni zamisliti. Ključno je to da organ uprave u narednih godinu dana ima pravo da utvrdi koji su to verski objekti i zemljište državni, a potom i odluči kome će ih predati u državinu, na korišćenje i raspolaganje.

S obzirom na stavove vlasti u Crnoj Gori o SPC (promotor je „ruskog imperijalizma, velikosrpskog nacionalizma i agresivnog svetosavlja”, M. Đukanović), za ostanak naših svetinja u našim rukama mora da se pobrine srpski narod. Nasuprot nadanju crnogorske vlasti, njega je ovaj zakon ponovo ujedinio pa ako ostane odlučan i beskompromisan, zakon će pasti. A time će se preduprediti slični pokušaji koji bi mogli uslediti u, recimo, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili u Metohiji s Kosovom.

Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari2
47b45
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ustav o slobodi
Prvi pravi komentar crnogorskog zakona o slobodi! Nedostaje mi samo komentar same te sintagme pošto znam da je samo povodom neuspelog izjašnjavanja Nemaca o Versajskom ugovoru bilo reči o takozvanom zakonu o slobodi. I pošto se ustavom zagarantovana sloboda veroispovesti spornim zakonom pretvara u svoju suprotnost.
Hamurabije
Neka zivi Srpstvo i Sloga!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja