nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
KONZILIJUM

Posle pedesete veći rizik od nastanka šloga

Rana rehabilitacija onih koji su doživeli moždani udar važna je za sprečavanje nastanka mišićne atrofije i deformiteta zglobova koji nastaju kao posledica ležanja
(Фото Пиксабеј)

Šlog je treći na listi uzroka smrti, ali i prvi razlog zbog čega ljudi trajno ostaju invalidi. Učestalost šloga u Srbiji u odnosu na ukupnu populaciju iznosi 2,36 odsto sa smrtnošću od 42,2 odsto. Posle pedesete godine rizik od nastanka moždanog udara se udvostručuje svakih 10 godina. Simptomi šloga su isti za sve tipove ovog oboljenja, ali razlika postoji u njegovom trajanju i težini. Moždani udar se najčešće ispoljava iskrivljenošću jedne polovine lica, problemima s govorom, trnjenjem, slabošću ili oduzetošću polovine tela. Tada dolazi i do otežanog hoda ili nemogućnosti da se čovek pomera, glavobolje i gubitka svesti.

Dr Ljubica Nikčević (Foto: M. Veličković)

Docent dr Ljubica Nikčević, načelnik Službe za fizikalnu medicinu i ranu rehabilitaciju Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava”, ističe da je šlog vodeći uzrok smrti u našoj zemlji u ženskoj populaciji i da je odgovaran za 20,8 odsto svih smrtnih ishoda, ali i drugi po učestalosti kod muškaraca (u 15,5 odsto slučajeva).

– Promena načina života uz stalni stres povećava rizik od nastanka moždanog udara i doprinosi daleko češćoj pojavi svih faktora rizika. Povišen krvni pritisak dovodi do tri puta većeg rizika od nastanka moždanog udara. Šećerna bolest, bolesti srca sa srčanim aritmijama, oboljenja srčanog mišića i zalistaka, povišene masnoće u krvi, gojaznost kao i način života, kao što su pušenje cigareta, konzumiranje alkoholnih pića i fizička neaktivnost, takođe su faktori rizika – kaže dr Nikčević.

Kod osoba koje su doživele šlog slabost ruke ili noge polovine tela mogu biti različitog stepena. Osoba tada može da bude nespretna, da doživi da joj iz ruku ispadaju predmeti, da joj zapinje stopalo o pod, ali takođe može da odjednom doživi težak stepen oduzetosti ruke i noge koje padaju na podlogu. U slučaju moždanog udara može doći i do naglog gubitka vida na jednom oku ili u polovini vidnog polja. Kada osoba preživi, porodica obolele osobe uglavnom ima jedno pitanje za lekare: Posle koliko vremena treba početi s ranom rehabilitacijom i šta ona podrazumeva?

– Ona počinje već narednog dana ukoliko je pacijent stabilan u slučaju ishemije. Primena savremenih metoda lečenja, kao što su trombolitička i antihipertenzivna terapija, značajno je doprinela smanjenju trombembolijskih komplikacija i reinsulta i omogućila sprovođenje metoda rane rehabilitacije kod sve većeg broja pacijenata. Gotovo da ne postoji bolest koja na jednom mestu objedinjuje, s istim stepenom značajnosti, prevenciju, rano otkrivanje, lečenje i rehabilitaciju, kao što je slučaj s moždanim udarom. Primenom metoda rane rehabilitacije dodatno se smanjuje rizik od nastanka trombembolijskih komplikacija čime se znatno smanjuje smrtnost – pojašnjava dr Nikčević.

Rana rehabilitacija pacijenta počinje kada se utvrdi da je pacijent kardiološki i neurološki stabilan, nakon urađene dijagnostike, odnosno narednog dana posle moždanog udara u slučaju ishemije. Rana rehabilitacija je važna za sprečavanje nastanka mišićne atrofije, kontraktura i deformiteta zglobova koji nastaju kao posledica produženog mirovanja, odnosno ležanja. Time se postiže značajno smanjenje invaliditeta.

– Rana rehabilitacija obuhvata negu, funkcionalno osposobljavanje i kineziterapiju. Po završenom lečenju i ranoj rehabilitaciji, za pacijente koji su zavisni od tuđe nege i pomoći, šalje se predlog za produženu rehabilitaciju, to jest banjsko lečenje. Produžena rehabilitacija sprovodi se u specijalizovanim centrima i obuhvata nastavak funkcionalnog osposobljavanja pacijenata. U Srbiji se rana rehabilitacija nakon moždanog udara sprovodi po protokolima koji se primenjuju kao svuda u svetu. Rehabilitacija osobe koja je preživela šlog traje ceo život jer se sve menja iz korena. Oboleli mora da radi vežbe koje je naučio tokom rehabilitacije svakodnevno, kao i da se pridržava svih saveta i uputstava lekara – kaže naša sagovornica koja se nedavno vratila sa Svetskog kongresa fizikalne medicine i rehabilitacije koji je održan u Japanu, a gde je stručne radove imao veliki broj stručnjaka iz Srbije. Rad naše sagovornice bio je posvećen upravo efektima rane rehabilitacije na funkcionalni oporavak pacijenata nakon moždanog udara, mereno funkcionalnom „Rankin skalom”.

Komеntari6
499aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan
Posle citanja ovog clanka i komentara,dobio sam od googla reklamu za krematorijum.
Jordan
Doktorka je nabrojala kao uzrok sve što joj je palo napamet. Jedan je uzrok, zakrčenje krvnih sudova ali je problem kako to lečiti
Finoki
Doktorka je upravo navela šta dovodi.do "zakrečenja" arterija. A postoji i embolija, koja je čest uzrok šloga, a nije zakrečenje.
Milijarda Klisura
Zakrčene su ulice, krvni sudovi su zakrečeni!
Simo
Prvo zakazete kod lekara opste prakse, u najboljem slucaju za sledecu nedelju, pa onda vam lekar zakaze kod specijaliste za otprilike 3 meseca, onda odete na pregled pa vam kazu da je lekar spec. na godisnjem odmoru i zakazu vam za sledeci mesec ili mozda dva. Pa onda kada napokon stignete na red za pregled lekar vas uputi na rehabilitaciju, na koju cekate prvi sledeci termin za oko 6 meseci. Toliko o ranoj rehabilitaciji u Srbiji.
stanislav sr
I šta sada?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja