sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:00

Hladnoća opasna za srčane bolesnike

Da bi se spasli većih problema, lekari savetuju ovim pacijentima da krvni pritisak mere dva puta nedeljno, da lagano izlaze iz tople sobe na mraz i to, ako je moguće, tek oko podneva
Autor: Danijela Davidov-Kesarponedeljak, 13.01.2020. u 20:20
Јануарски дани на новосадским улицама (Фото Бета)

Hladno vreme utiče na povećanje krvnog pritiska, a kada temperatura padne samo dva stepena, povećava se broj infarkta srca za dva odsto u periodu od 14 dana od kada je došlo do zahlađenja. Samo u Beogradu se beleži veći broj srčanih udara od novembra do marta, kada su najhladniji dani, mrazevi, magla, zagađenost vazduha.

Jedno svetsko istraživanje pokazalo je da ljudi imaju od 26 do 36 odsto veće šanse da izgube život zbog infarkta, srčane slabosti i drugih kardiovaskularnih bolesti u zimskom periodu u odnosu na letnji, bez obzira na to u kakvom klimatskom području žive.

Kako ističe dr Radmila Šehić, iz beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, posebno se beleže srčani udari kod mladih i sredovečnih ljudi koji nisu ni znali da imaju oštećenje krvnih sudova, što je dodatno „isprovocirano” hladnim vremenom i fizičkim naporom. Naša sagovornica naglašava da statistika pokazuje da se u vreme oštrih zima pacijentima sa srčanim problemima češće događa infarkt srca nego u letnjem periodu i da to poslednjih godina posebno dolazi do izražaja.

– Hladnoća skuplja krvne sudove, pa se podiže krvni pritisak. Uz to, na primer, čovek izađe i nešto čisti po dvorištu ili nosi neki teret, što ne prija krvnim sudovima, obustavlja se dotok krvi u srčani mišić i dolazi do infarkta srca. To se ne dešava baš tako iznenada, jer ljudi neko vreme pre nego što se to dogodi ignorišu bol u grudima ili svojevrsno „paljenje” u predelu vilice. Pre neki dan u ambulanti Hitne pomoći zabeležili smo četiri infarkta srca kod pacijenata koji su odmah odvedeni u operacionu salu bolnica. Primetili smo da svi oni puše cigarete, što je dodatni faktor rizika, kao i stres – kaže dr Šehić.

Kada zima uhvati maha, srčani bolesnici to najviše osećaju, posebno oni koji imaju dijagnozu angine pektoris, pa im se javlja stezanje i bol u grudima. Zato, smatra kardiolog profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, oboleli od kardiovaskularnih bolesti nikako ne smeju naglo iz tople sobe da izlaze napolje, već je bitno da nekoliko minuta najpre stoje u predsoblju gde je malo hladnije, a zatim u dvorištu još dva-tri minuta, kako bi se organizam prilagodio na hladnoću.

– Kada počnu da hodaju, treba da naprave desetak koraka i da malo zastanu, pa onda normalno da nastave pešačenje. Osobe koje nemaju obaveze i ne idu na posao, a imaju tegobe s pritiskom ili nekim drugim srčanim oboljenjem, mogu da izađu napolje tek između 12 i 14 sati jer je tada za njih najidealnija dnevna temperatura. Tako organizam neće da pretrpi šok. Veoma je važno da se ne bave na hladnoći teškim fizičkim poslovima. Pre nego što izađu da obave obaveze, pacijenti moraju da popiju propisanu terapiju. Treba voditi računa i o jačini vetra, jer to ne prija ovoj grupi bolesnika zato što osećaju da je desetak stepeni hladnije nego što stvarno jeste – pojašnjava dr Hadži-Tanović.

Ovaj kardiolog podseća da krvni pritisak ima promenljivu vrednost i da varira u toku dana, posebno kada se menja barometarski pritisak. Ljudi greše kada iz straha mere pritisak na svakih pet minuta, pa usled tog stresa on još više poraste. Pravilo je da se on meri dva puta nedeljno i to oko podneva, a nikako kada osoba ujutru ustane jer je tada gotovo svakom čoveku pritisak povišen zbog stresa koji u organizmu izaziva buđenje iz sna.

– Dešava se da oni koji stalno mere pritisak dolaze u ordinaciju kada im se konstatuje da imaju vrednosti više od 180/100. Kada se smire, on se normalizuje. Najviše su u riziku osobe koje nikada ne mere pritisak i ne znaju da im je povišen, zbog čega, recimo, treba obratiti pažnju na glavobolje jer organizam može tako da odreaguje. Kada je lepo vreme, treba šetati, a kada nije, treba voditi računa o lekovima koje pacijenti uzimaju sa ciljem da se rašire krvni sudovi i obori pritisak. Ali neće lek odmah da deluje, već mora da prođe ponekad i sat vremena kako bi došlo do njegovog dejstva. Pacijenti nekada pet minuta posle ispijene terapije smatraju da ona nije dobra, pa uzmu dvostruku dozu, što nije dobro. Jednom propisana doza lekova se menja u zavisnosti od godina, promene vremena, stresa – dodaje naš sagovornik.

On podseća i da je Srbija među tri vodeće zemlje po broju obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti i da s godinama kod građana raste krvni pritisak zbog napredovanja procesa ateroskleroze. Iako je bilo dosta polemika u javnosti da je sada normalan krvni pritisak onaj od 130/90, naš sagovornik napominje da stariji kardiolozi ipak više veruju ranijim tumačenjima da je idealan onaj od 140/90. A da bi ljudi znali da li imaju tegobe i da li nekome ko ni ne sanja preti srčani udar ili šlog, važno je ići da redovne godišnje kontrole kod kardiologa.

– Automobil se odveze na tehnički pregled jednom godišnje, a čovek često ima izgovor da nema vremena za kardiologa. Takav stav treba promeniti jer nije normalno da neko više ulaže u auto nego u sopstveno zdravlje. Posle dvadesete godine, kardiologa treba posetiti jednom godišnje, nakon 40. godine dva puta, a posle 60. čak na svaka tri meseca. Ukoliko neko u porodici ima članove koji su imali šlog ili infarkt srca, ti pregledi moraju da budu i češći – zaključuje dr Hadži-Tanović.

Da bi srce bilo zdravije, od nutricioniste treba potražiti dijetu kako bi se umanjio višak kilograma koje „srce ne voli”, šetati u vreme kada lekar to odredi, baviti se fizičkim aktivnostima za koje doktor proceni da su najoptimalnije i napraviti odstupnicu od stresnih situacija.


Komentari0
5de86
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja