nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 18.01.2020. u 18:00 Milan M. Mišković

Klimatske promene i svakodnevni život

(Фото EPA-EFE/Ida Guldbaek Arentsen)

Većina naučnika smatra da su klimatske promene posledica ljudskih aktivnosti i da nastaju emisijom štetnih gasova u atmosferu koji izazivaju efekat staklene bašte i globalno zagrevanje. Nova istraživanja klime 20. veka, kao i direktna osmatranja promena sadašnje klime, potvrdila su uticaj antropogenog faktora na globalno zagrevanje atmosfere, odnosno na porast temperature prizemnog sloja atmosfere, smanjenje mase snega i snežnog i ledenog pokrivača, i porast nivoa mora

Posmatrano u socijalno-ekološkom kontekstu postoji tesna veza  između klimatskih promena i svakodnevnog života. Svakodnevni život čini ono što ljudi stvarno rade, gradeći svoj život i društvo u kojem žive. Najveći deo svakodnevnog života čine aktivnosti koje se u određenom prostoru i vremenu ponavljaju iz dana u dan, najčešće u primarnim društvenim grupama, s posebnim značajem porodičnog života. One služe održanju biološkog, psihološkog i društvenog života ljudi.

Vezu između klimatskih promena i svakodnevnog života ne bi trebalo tražiti u nedostatku resursa već u njihovom rasipničkom trošenju u radu, porodici i dokolici. To se posebno odnosi na energetske resurse, jer su potrebe industrijskih društava za energijom glavni uzrok emisije štetnih gasova.  Savremeno društvo je visoko zavisno od nafte, ne samo u pogledu energije, već je ona prisutna i u najvećem broju proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu. Prema nekim procenama, oko devedeset odsto artikala u prodavnicama proizvedeno je korišćenjem nafte. U pravu je američki sociolog  Dž. Rifkin kada kaže da ne bi bila netačna konstatacija da je „hrana koju danas jedemo dobivena iz nafte umesto iz zemlje”.

Rasipnički odnos prema neobnovljivim resursima mora se sagledavati u kontekstu sve dublje socijalno-klasne polarizacije, kako unutar tako i između društava, savremenog globalizovanog sveta. Najvećeg iracionalnog potrošača predstavlja  superbogati „centar”, koji čini 12 do 15% svetskog stanovništva ali troši 90% svetskih izvora energije i sirovina. Zato je promena stilova života usmerena na obuzdavanje takvog rasipništva, pre svega u društvima razvijenog „centra”, od ključnog značaja za smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i ublažavanje dejstva klimatskih promena. Upravo industrijski visoko razvijene zemlje emituju najveći deo štetnih gasova u atmosferu, usled čega bi trebalo da prednjače u uvođenju društvenih reformi u skladu s klimatskim promenama. Međutim, zbog borbe različitih interesa najrazvijeniji deo sveta neće se lako odreći svojih privilegija, zato što prelazak na ekološki način proizvodnje pretpostavlja da upravo oni najviše treba da žrtvuju i izgube. Stoga se mora računati na njihov snažan otpor, o čemu svedoči i razočaravajući završetak nedavno održane dvadeset pete konferencije UN o klimatskim promenama u Madridu. Konferencija nije ispunila očekivanja jer nije došlo do konsenzusa oko ključnih pitanja, kao što je regulisanje globalnog tržišta ugljenika. Direktor neprofitne organizacije Unija zabrinutih naučnika A. Majer ocenio je da je na konferenciji došlo do potpunog nesklada „između onoga što nauka zahteva i onoga što donose klimatski pregovori u smislu značajnih akcija”.

Zaustavljanje ili bar ublažavanje dejstva klimatskih promena pretpostavlja smanjenje zavisnosti svakodnevnog života od fosilnih goriva i razvoj tehnologija obnovljivih izvora energije. U tom smislu, promene navika i stilova svakodnevnog života, koji se u uslovima masovne dostupnosti potrošnih dobara slobodno biraju i neprekidno menjaju, imaju bitan značaj, naročito ako su usmerene ka obuzdavanju rasipničkog odnosa prema energiji. Prestanak zavisnosti od fosilnih goriva i prelaz na obnovljive izvore energije zahteva odgovarajuću politiku podsticanja tehnoloških inovacija koje imaju veliki značaj u izboru i (re)konstruisanju stilova svakodnevnog života s niskom emisijom štetnih gasova. Uprkos brojnim i duboko ukorenjenim navikama što ih uglavnom stičemo u okviru porodičnog života i koje doprinose emisiji štetnih gasova, u interakciji sa tehnologijom praksa svakodnevnog života ljudi može se korenito menjati.

Budući da u svetu još ne postoje zadovoljavajuća sigurna tehnološka rešenja za korišćenje obnovljivih izvora energije, prioritet bi trebalo da bude štednja energije. U tom smislu će, na primer, izgradnja ekoloških stambenih zgrada i drugih objekata koji ne zagađuju životnu sredinu biti veoma značajna u smanjenju emisije štetnih gasova.

Prelazak na obnovljive izvore energije nije moguć bez odgovarajućih mera države odnosno vlade. Da bi obnovljivi izvori energije izdržali konkurenciju fosilnih goriva, potrebna je finansijska pomoć države. Zadatak vlade bio bi da najefikasnijim načinima podstiče tehnološke inovacije. U ozbiljnoj borbi protiv klimatskih promena bitna je i aktivnost ekoloških organizacija, posebno mladih aktivista, kako ne bi bila pređena granica zagrevanja planete u tridesetim godinama ovog veka.¶

Profesor sociologije u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari9
f7984
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Autor teksta
@Bratimir. Na strsni 33 u Knjizi „Klimatske promene i politika“ jednog od najpoznatijih savremenih sociologa Entoni Gidensa piše. „Pošto su skeptici u manjini, nalaze se u situaciji ne samo da sumnjaju u širok naučni konsenzus već i da naspram sebe imaju čitavu industriju koja na osnovu njega nastaje“.
Dragica A.
Tekst uvazenog profesora treba ozbiljno shvatiti. Nikad se nece potpuno "naucno dokazati" da je ljudska aktivnost uzrok klimatskih promena, sto ne znaci da sadasnje bahato ponasanje potrosackog drustva ne bi trebalo osuditi i videti kako da bar manje zagadjujemo zivotnu sredinu. Kupijte racionalnije, za pocetak.
Autor teksta
Treći izvor: Četvrti izveštaj o oceni promene klime (AR4), 2007/ IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4), 2007. 1. Извештај радне групе 1, IPCC: климатске промене 2007: физичке научне основе /IPCC FOURTH ASSESSMENT REPORT (AR4) Working Group I Contribution to the IPCC Fourth Assessment Report: Climate Change 2007: The Physical Science. www.hidmet.gov.rs/ciril/ipcc/planirana_izdanja_ipcc.php
Братимир
Уваженом аутору захваљујем на детаљима. Одговорићу вам другим путем, јер прво морам све ово да проучим. Још једном - хвала.
Gordana Jovanovic
Djelo Milutina MIlankovica nas uci da klima u najvecem stepenu zavisi od faktora koji se periodicno ponavljaju i vezani su za kretanje nase planete oko Sunca. Ti faktori su ekscentricitet Zemljine putanje, nagib njene ose i precesija Zemlje. To sve utice na osuncavanje a ono opet na kolicinu toplotne energije koja se na Zemlji apsorbuje. Ljudski faktor utice, ali po Milankovicu, ne presudno. Potrebno je jos mnogo naucnih analiza da se ustanovi sta je stvarni problem, ako uopste i postoji.
Џејми Шеј
Autor je Професор социологије у пензији! Molim da objasni kako sociologija kao nauka dokazuje "да су климатске промене последица људских активности". Unapred se zhavljujem.
Братимир
„Већина научника сматра да су климатске промене последица људских активности и да настају емисијом штетних гасова у атмосферу који изазивају ефекат стаклене баште и глобално загревање." Молим вас да објавите извор ове информације, јер у науци не важи шта „већина сматра", већ само оно што је недвосмислено доказано научном методом. Научно доказати хипотезу да се клима на Земљи мења због тога што људи сагоревају фосилна горива је немогућа мисија. Зато је то питање пребачено у домен политике.
Autor teksta
Ogromna tresetišta koja zauzimaju prostor od zapadnog Sibira preko severne Skandinavije, Kanade i Aljaske pokrivena su debelim slojem naizgled večitog snega, ali on počinje da kopni, što je pojava “koja zabrinjava čak i najstaloženije naučnike” (David King, Gabrielle Walker, The Hot Topic, Bloomsbury, London 2008, p. 80.).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja