četvrtak, 27.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:51

Ekonomija po meri vlasti

Autor: Vojislav Guzinasubota, 18.01.2020. u 18:00
(Срђан Печеничић)

Reklo bi se, na prvi pogled, da su čelnici vlasti u pravu kad tvrde da smo na putu ekonomskog oporavka. Kud ćeš bolje, od jakog dinara, suficita budžeta, prosečne plate od 500 evra, pada javnog duga sa 70 na 52,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), stotine kilometara novih puteva, sve većeg priliva stranih direktnih investicija i rasta BDP-a. Vlast ih, razumljivo, neprekidno ističe, a hvale ih, iz njima znanih razloga, i zapadni faktori (Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, i dr.)

Nažalost, postignuto mnogo više upozorava nego što obećava.

Jak dinar je, prvenstveno, rezultat, nazovi, ekonomske i razvojne politike, sa dve međusobno uslovljene posledice. Jedna je, bezmalo, iseljenje radno i zdravstveno najvitalnijeg dela populacije, a druga, sve veća vrednost stranih direktnih investicija. Po oba osnova stiže veliki devizni priliv, bogom dan za jačanje dinara, pa i mirovanje cena, pa šta košta da košta.

Naravno, nije tu politiku započela ova vlast, već je samo nastavila, još energičnije. Obrnemo li sistem i politiku ka smanjenju broja „gastarbajtera” i smanjenju stranih a povećanju domaćih privatnih investicija, dinar bi sigurno pao, ali bi porasle šanse za održiv rast.

U državama sa nejakom ekonomijom kakva je naša, vlast se, po pravilu, suočava sa budžetskim rashodima iznad budžetskih prihoda. Zbog visokih ulaganja u infrastrukturne investicije bez kojih je rast ekonomije nezamisliv (neretko su bile i spas posustalih ekonomija), deficit budžeta je skoro zakonita pojava. a iskorišćenost deficita u razvojne svrhe predstavlja dokaz znanja kreatora budžetske i ukupne ekonomske politike.

Da imamo stanju primerenu razvojnu politiku, jedan od prioriteta bi morao biti i povratak života u demografski i privredno zapuštena, ali obnovljiva, područja Srbije. To bi zahtevalo dodatnu regionalnu i lokalnu infrastrukturu i dobro osmišljene razvojne podsticaje, pa bi budžetski deficit od dva do tri odsto BDP-a delovao i razumnije i primerenije stanju srpske ekonomije od budžetskog suficita.

Jeste da su plate blizu najavljivanih 500 evra, ali uz brži rast plata u javnom sektoru i dalji rast ekonomske nejednakosti, koja daleko premašuje evropski prosek. S postojećim rasporedom potrošačkog kapaciteta, ma koliko ga popravljale doznake i primanja iz sive ekonomije, domaća potrošnja neće bitnije pogurati proizvodnju i rast BDP-a, pogotovo pri uvozu koji ozbiljno upozorava.

Pad javnog duga u odnosu na BDP, u uslovima većih promena kursa (dinar-evro, dinar-dolar, dolar-evro), jeste, uglavnom, rezultat upoređivanja neuporedivih vrednosti. Ako pada evro u odnosu na dinar, raste i BDP iskazan u evrima. Raste i javni dug, ali samo dug u ostalim valutama (dinar, dolar i dr.) koji se preračunava u evro, dok javni dug u evrima, na koji otpada 44 odsto javnog duga, ne raste. Trenutni javni dug u iznosu  od 24,120 milijardi evra samo je za 700 miliona evra manji od maksimalnog s kraja 2016. godine i ozbiljna je brana novog zaduživanja, ma koliko da je neophodno. Jedina vredna činjenica u vezi javnog duga, jeste realizovana delimična otplata odnosno zamena skupog dolarskog duga jeftinijim dugom u evrima i dinarima, iako godišnji troškovi kamata na javni dug i dalje iznose blizu milijardu evra.

Visok priliv stranih direktnih investicija bio bi dobar u sprezi sa visokim rastom domaćih privatnih investicija i kada bi rezultat stranih direktnih investicija bio transfer novih tehnologija, novih tehnoloških i upravljačkih znanja i kvalitetnija zaposlenost. Ništa od toga. Uostalom, to im i nije bila preporuka, niti motiv dolaska, već poziv – dođite, niko vam neće ponuditi više od nas. Posledice u pogledu promene vlasničke strukture imovine, proizvodnje, ostvarene dobiti i deviza od izvoza, bolje ćemo shvatiti kada odliv deviza po tom osnovu, premaši priliv deviza od novih stranih investicija, a to sigurno sledi.

Rast BDP-a postao je sam sebi cilj. Rast ima smisla ako je spojen sa kvalitativnim razvojem ekonomije, koji podrazumeva rast produktivnosti, veću zastupljenost znanja i skupljeg živog rada u stvaranju BDP-a, sadržajniji i kvalitetniji život građana. Ovaj rast se zasniva na ekstenzivnom povećanju proizvodnih i uslužnih kapaciteta, uglavnom, niskim tehnologijama, na jeftinoj radnoj snazi i visokom uvoznom sadržaju, što mu bitno smanjuje održivost i otpornost na spoljne udare.

Dakle, ovi rezultati mogu biti dobri izborni aduti, ali ne i osnova za stvarni razvoj ekonomije.

Ekonomista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari4
44a14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
....hvala autoru i Politici na ovoj vrednoj i postenoj analizi ... ali ko ce ovo da procita i primeni u stvarnom zivotu .. to je pitanje ...
Боба
Добра и добронамерна анализа. Проблем је нажалост у томе што већина тешко може да разуме економске аргументе који стоје иза овога. Народу треба објашњавати мало једноставније - да неће бити добра све док економска и свака друга политика буде имала предност над очигледним проблемима као што је одлазак младих, бела куга, загађење околине и недостатак перспективе ван великих градова. Полако то постаје јасно тренутној политичкој елити која међутим нема снаге да промени политику која их је лансирала.
софи
Изванредно. Као и увек. Све ће доћи на наплату. Заблуда је да се економска политика води поглавито ниским курсом евра. Овај курс је административан и није реалан тржишни.
Nikola Jevremović
Hvala! Da ne bude posle da nije bilo ljudi koji su na vreme upozoravali. Na primer, rast od 4% BDP-a je ove godine ostvaren rastom gradjevinarstva od preko 20%, dok je industrijski rast negativan -1%. Ako neko misli da ćemo se razvijati od zgrada koje se prave od novca za čije poreklo niko ne pita, grdno se vara. To ni mnogo veći od nas nisu uspeli.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja