Zlatnim koncem protkana odeća plenila je pažnju turista koji su, u potrazi za unikatnim rukotvorinama, špartali nekadašnjom Robnom kućom „Beograd” u Knez Mihailovoj ulici.

U tom prostoru smeštena je prodajna izložba „Katapult”. Na štandovima, nalik starinskim škrinjama, izlagači prodaju završene i dovršavaju započete artikle, demonstrirajući posetiocima lepotu tradicionalnog rukorada.

– Ceo život drugujem s iglom, vešta sam u necanju i svim drugim ručnim radovima. Posao je težak, nisam sigurna ima li među mladima zainteresovanih da ovim veštinama ovladaju – kaže Milena Petrović (80), rodom Slavonka, koja je u svom kutku „Katapulta” izložila stolnjak od konoplje, necane zavese, srmom vezene kapute, heklane miljee, jastučiće, libade...

Kaže da i danas ima kupaca zainteresovanih za ručno rađene zavese od plafona do poda, stolnjake od svilenog konca s dva lica i resama, štofane kapute i ogrtače. Porudžbine joj stižu i iz Amerike, uglavnom se traže narodne nošnje.

Za one koji su skloniji modernoj stilskoj odeći, supružnici Aleksandra i Aleksandar Pešalj iz Vrbasa imali su originalnu ponudu. Asimetrični krojevi, suknja-pantalone, tunike, mantil-haljine i još mnogo toga iz kreativne radionice ovo dvoje kreatora, poznatih i po ručnoj izradi kožnih tašni, idealnim poklonom u ove dane darivanja.

Prazničnim duhom odiše i okićeni stočić Đurđice Popović (70). Ova penzionerka dosetila se da hekla lampione za jelku. Od belog konca napravila je jedinstvene kuglice s različitim mustrama. Njen „patent” su i heklani anđelčići i zvonca, pokazatelj da kreativnost godine ne broji.

Potvrda toga je i štand na kome je Maša Nikolić izložila ogrlice od svile koje izrađuje njena baka Ljubov Mihajlovna, lektorka u penziji, kojoj je 90 leta. Dva puta godišnje dolazi u Srbiju iz Sankt Peterburga.

– Ne prestaje da nas iznenađuje, puna je ideja. Slika, pravi figure, radi dekupaž i ko zna šta će joj sledeće pasti na um – s ponosom priča Maša, koja pomaže majci Nataliji u dizajniranju nakita od poludragog kamenja.

Na drugom kraju prostranog partera nekadašnje robne kuće pogled privlače platnene torbe sa šarolikim motivima. Od somotskih pantalona, farmerica i recikliranih materijala šije ih i vešto ukrašava Mirjana Radović (60). Ova penzionisana ekonomistkinja kaže da joj je šivenje terapija u lečenju Parkinsonove bolesti.

– Po savetu lekara počela sam da se bavim krojenjem i šivenjem i zaista se osećam bolje. Podršku mi daju prijatelji i troje dece – ističe ova vedra žena, koja svoje rukotvorine rado poklanja. Doživljava to kao razmenu dobre energije. A to je vrednije od svakog novca.