ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:54
BALKANSKI EVERGRIN

Đetići u Trampovoj oluji

Ništa ne prija kao miris nafte i dolara, te postaje jasnija sudbina bivših jugosa koji su se zatekli u iračkoj pustinji
Autor: Aleksandar Apostolovskiponedeljak, 13.01.2020. u 19:00

Dvojica junačina voze se u blindiranom vozilu već nekoliko časova, prevodilac gleda u mobilni telefon, potom u staru mapu, uzalud tražeći bazu NATO-a. Crnogorski štabni oficiri postaju nervozni jer imaju osećaj da se vrte ukrug i da su laka meta, iako su ih na brifingu u Podgorici ubeđivali kako će njihova misija u Iraku biti savetodavna i da će biti bezbedni kao u penthausima na Vračaru koje su kupili njihovi đedovi od ruskih para.

– Ima li đe Amerikanaca, nijesam kafu popio od jutros – pita oficir prevodioca koji i dalje istražuje putanju kojom će dvojicu đetića dovesti na dogovoreno komandno mesto. Parlament u Podgorici dugo je raspravljao da li će Crna Gora, slanjem dvojice Ramba, doneti konačnu prevagu koalicionih snaga u iračkom pesku. Podrazumevalo se da neće puzati po terenu, već će, kô direktori, svojim strateškim odlukama u komandnom centru NATO-a, odrediti dalju sudbinu nesrećne zemlje.

Naravno da je do Mila Đukanovića stigla vest kako je, posle raketiranja baza Al Asad i Ebril, kao odmazda Iranske revolucionarne garde zbog ubistva generala Solejmanija, odmah zbrisao slovenački kontingent. Pragmatični Slovenci odmah prvi hvataju maglu kad zagusti, a za njima kreću i Hrvati. Tako je bilo i kada se raspadala Jugoslavija, tako je i sada. Hrvatska je u sklopu misije u Iraku imala sedam vojnika, ali odluka o evakuaciji doneta je upravo kada je trebalo da se izvrši smena, pa se u Iraku zateklo ukupno 14 hrvatskih časnika.

D. Stojanović

Šta je s Makedoncima? U vojnim bazama desetine njih pečalbare za američku kompaniju KBR, partnera američke megakorporacije „Halibarton” koja se bavi naftnim biznisom i vojno-inženjerijskim projektima za narudžbine Pentagona u raznim tačkama sveta, pa kada su Ameri skinuli najpre statuu Sadama Huseina, a potom i originalnog Sadama stavili na vešala, lako su zaboravili na neprijatne istine kojima su uspaljivali sopstveno javno mnjenje, pravdajući razaranje Iraka.

„Ništa ne prija tako kao miris napalma u zoru”, čuvena je replika legendarnog američkog glumca Roberta Duvala, koji u Kopolinom klasiku „Apokalipsa danas” igra poremećenog, ali harizmatičnog pukovnika helikopterske jedinice koji naređuje jutarnji napad na priobalno selo Vijetkongovaca, kako bi konačno pronašao idealnu plažu za surfovanje. Šetajući kroz sprženo selo i raskomadane leševe, nezaboravni Duval je omamljen psihozom rata koja vodi do kapije pakla. Ali Kopola se ulenjio, a stvarne slike užasa postaju nepoželjne za osetljive duše Amerikanaca, pa se današnje slike bombardovanja emituju kao tinejdžerske video-igrice. Iz agencijskih vesti šturo je saopšteno da su Makedonci, uglavnom iz Kumanova, proživeli unutrašnje nemire, ali su herojski ostali da rade i šalju pare kući. Pa kud puklo da puklo!

Ništa ne prija kao miris nafte i dolara, te postaje nešto jasnija sudbina bivših jugosa koji su se zatekli u žarištu iračkog sukoba. Bazu Al Asad u zapadnom Iraku, od 1981. do 1987. godine, gradile su jugoslovenske kompanije, a u okviru kompleksa za 5.000 ljudi, s aerodromom i kasarnama, džamijom, otvorenim i zatvorenim bazenom i sportskom dvoranom, pa bioskopom, bibliotekom i osnovnom i srednjom školom – bolnica se podrazumeva, izgrađeno je i neprobojno sklonište za bombardere. Tu bazu su, posle američke invazije na Irak, posećivali Džordž Buš i Kondoliza Rajs, Donald Tramp i Majk Pompeo. I, naravno, Čak Noris. Valjda je Čak došao da pesnicom probije bunker!

Kad se neko pita zašto se raspala Jugoslavija možda se jedan od odgovora krije u bazi koju su pre nekoliko dana raketirali Iranci. Bosovi iz Vašingtona nisu bili blesavi da dozvole nekim jugosima da uzimaju stotine miliona dolara od neprilagođenog Sadama. Rešili su se i jednih, i ovog drugog.

Šezdesetih godina, u prvoj misiji „plavih šlemova” na Bliskom istoku, posle izraelsko-arapskog rata, vojni kontingent nesvrstane Jugoslavije činio je srž mirovnih snaga. Nije ih bilo dvojica ili sedmoro u okupacionim trupama, već je jugo-bataljon bio sastavljen od 1.100 vojnika, stacioniranih na Sinajskom poluostrvu, kao jedinica za učvršćivanje primirja. Stomatolog dr Anđelko Bašić kaže mi kako su naše snage imale i fudbalski tim  koji je na turniru, pred 25.000 gledalaca na stadionu u Gazi, u finalu pobedio selekciju Brazila s 5:2. Doktor Bašić bio je kapiten i pamti kako je brazilski pukovnik, selektor njihovog kontingenta, demonstrativno napustio stadion.

Jugo-bataljon imao je osam prevodilaca, a jedan je bio Drago Milatović, najmlađi brat potonjeg predsednika Predsedništva SR Crne Gore Veljka Milatovića, jednog od političkih mentora Mila Đukanovića. Sećanje dr Bašića samo je balkanski evergrin o jugo-bataljonu, dragocen tek da ga pevušimo kad popijemo koju čašicu više i sadašnje momke koje vode posvađana plemena podsetimo ko smo i šta smo bili. Naravno da će Milo ubediti svoje poslanike da glasaju za odlazak dvojice oficira da treniraju iračke snage u misiji NATO-a, na šta ga je podsetio i Edvard Džozef, profesor vašingtonskog Univerziteta Džon Hopkins.

Džozef je neobičan akademski radnik. U tekstu za „Forin polisi” napisao je da je ubistvo Olivera Ivanovića možda baš ono što je Kosovu bilo potrebno, što je izazvalo zgražavanje ne samo u Srbiji. Ali profesor Džozef ima i svoje drugo lice. Baveći se terenskim radom u najosetljivijim tačkama sveta, ne samo u Bosni i na Kosovu, već i u Iraku, Avganistanu, Pakistanu i na Haitiju, promovisao je istinu nekadašnje državne sekretarke Hilari Klinton.

Zato će nekoliko junaka uskoro lutati Irakom. Ali ovo je Trampova oluja u kojoj se može dogoditi priča dostojna velikog filma: u pustinju stižu dvojica Crnogoraca u mundirima, tražeći NATO koji je u međuvremenu otišao!


Komentari9
b0595
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pera Detlic
Бритко перо одличан текст, али ако је земља Северна Македонија, печалбари су ваљда Северномакедонци?
Aleksandar Mihailović
Siguran sam da će na području gde su prošetala dva Montegrini oficira u Iraku nastati mir. Neviđena taktika NATO pakta, sklanjaju bazu i šalju dva oficira umesto čitavog kontingenta, i to sa Zapadnog Balkana, kršni momci kao njihov otac nacije, koje će oni koji bi i napadali bazu doživljavati kao Terminatore, a sa njima šale nema. Biće srećni da ih nije došao još koji. Bruka za bivšu braću sa severa koji su kukavički pobegli sa mesta gde zuje avioni, rakete i zavijaju sirene.
Решетар
Дубоки наклон, шта друго!
ЖЖЖ МАЛОВИЋ
Добро је ово само требао је да напише Монтенегрини а не Црногорци Срби. Велика је то разлика. Размислите мало. Увриједио је праве Црногорце.
Sreten Bozic -Wongar
Hrvati su 1941 pod zastavom Nacisticke Nemacke poslali odred vojnika na Staljingrad tod komandom podpukovnika Marka Mesica ( strica Stipe meseca ) Rusi su Marka zarobili, presvukli u Rusku uniformu i poslavi na front.Istakao se kasnijena na Zapadnoj Moravi blizu G. Milanovca gde je poginulo oko 200o vojnika . Bio sam tada pastir na padinama Rudnika odakle se danima cula bitka . Nemci su se odatke povukli prema Sarajevu.
Мирослав
Molim Vas objasnite mi gde je to mesto, lokacija "na Zapadnoj Moravi blizu G.Milanovca". Reka Zapadna Morava (do tog rata, reka Moravica-golijska) u preljinskom polju (ili konjevićkom) prihvata reku Dičinu (danas se Dičina uliva u Čemernicu, pre tog rata Čemernica se ulivala u Dičinu i sa Moravicom činila granicu između Dragačeva i Šumadije) i nastavlja prema Kraljevu. Put kroz Brđane prokopan posle rata, do tada se preko Lunjevice i Trepče išlo ili preko Pranjana. Od G.M. do Morave ima 20 km.
Preporučujem 13

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja