KATASTROFA U AUSTRALIJI: Sedmi kontinent već mesecima gori. Sezona požara počela je ove godine ranije nego obično, vatra se pojavila u septembru. Posebno su pogođene savezne države Viktorija i Južni Novi Vels na jugoistoku kontinenta.

Novi Južni Vels je, inače, svake godine na udaru vatre ali su požari obično kretali u decembru kada je najtopliji deo leta. Za razliku od ranijih godina, požari su se sada sasvim približili naseljenim područjima Australije gde živi najveći broj stanovnika kontinenta.

Prema najnovijim podacima u Australiji se vatrogasci trenutno bore sa oko 170 velikih požara u Viktoriji i Novom Južnom Velsu. Grube procene kažu da je vatra dosad uništila više od deset miliona hektara zemlje. Razmere ovogodišnjih požara u Australiji već nadmašuju razmere katastrofalnog požara u Kaliforniji 2018. godine a dvadeset puta su veće od onoga što se dogodilo u Amazoniji koja je gorela lane.

Samo u Novom Južnom Velsu potpuno je izgorelo 1.870 kuća a 753 delimično je oštećeno. Najmanje 26 ljudi stradalo je u vatrenoj stihiji ili od njenih posledica.

Šta je razlog za najveću vatrenu katastrofu u istoriji Australije? Stručnjaci na prvom mestu upiru prst u izuzetno visoke temperature od početka leta. Tako je 18. decembra 2019. godine izmerena prosečna temperatura 41,9 stepeni što je apsolutni rekord za period od kad se u Australiji meri temperatura. Širenju vatre ide naruku i jak vetar koji dostiže brzinu od 90 kilometara na čas. Policija tvrdi i da je deo požara izazvala ljudska ruka a neki piromani su u međuvremenu i uhapšeni.

Prognoze nisu nimalo ružičaste. Meteorolozi najavljuju da će izuzetno toplo vreme potrajati i narednih nedelje a prve ozbiljnije kiše koje bi znatno olakšale gašenje vatre očekuju se tek sredinom februara.

AMERIČKE KAZNE ZA NEPOSLUŠNE: Predsednik SAD Donald Tramp nastavlja da se „igra” sankcijama. Najnovija epizoda u krizi s Teheranom okončana je rečenicom predsednika SAD da će „odmah biti pooštrene sankcije protiv Irana”. Tramp nije naveo koje kazne sada očekuju Teheran, ali se analitičari slažu da je to izbegao s razlogom.

„Teško je pronaći šta bi još moglo da se učini na dodatnom slabljenju ekonomije Irana a što već nije urađeno u prethodne dve godine”, kaže za dnevnik „Vašington post” analitičar Lorens Vard.

Stručnjak za pitanje sankcija Adam Smit, koji se ranije, kao član administracije bavio sankcijama, podržava ovakvu ocenu: „Šrafovi sankcija mogli bi da budu još malo pritegnuti”, kaže Smit, „ali bi to moglo da ima samo simbolično značenje.”

Nemački nedeljnik „Špigl” pojašnjava da je posle dvogodišnjih sankcija iranska ekonomija „nokautirana”. „Bruto nacionalni proizvod je prošle godine smanjen za 5 odsto a MMF predviđa za ovu godinu dalji pad od 9,5 procenata”, navodi „Špigl”. „Iranska valuta je u slobodnom padu a inflacija se otrgla kontroli.”

Ovo naravno nije prvi put da SAD ekonomskim merama kažnjavaju neposlušne. Posebno su sankcije postale popularne u vreme vladavine Donalda Trampa koji je u predizbornoj kampanji obećavao naciji da Amerikanci neće više ratovati i da će povući vojnike s postojećih ratišta. Tramp je, na primer, odmah zapretio Bagdadu da će „dobiti neviđene sankcije” zbog drskog zahteva da američki vojnici odmah napuste Irak. Zbog turske intervencije u Siriji protiv Kurda predsednik SAD je zapretio turskom predsedniku Redžepu Erdoganu da će „uništiti  tursku ekonomiju”.

Američka ekonomska „pesnica” pogađa i neprijatelje i prijatelje. Na spisku neprijateljskih država koje su pod sankcijama su Severna Koreja, Kuba, Rusija, Venecuela, Iran a u poslednje vreme su na meti i kompanije, poput kineskog „Huaveja” ili firmi koje učestvuju u izgradnji gasovoda „Severni tok 2”... Zbog sve brojnijih američkih sankcija državama, kompanijama i pojedincima, Ričard Mepju, autor knjige „Umetnost sankcija”, zaključuje: „Izgleda da je ova američka vlada odlučila da sankcije budu zamena za njenu spoljnu politiku.”

ZBOGOM STARO ORUŽJE :Od 2024. godine Rusija neće više imati u svom naoružanju raketne sisteme iz vremena SSSR-a. U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, objavljenom krajem prošle godine, ističe se da je 2019. udeo novih raketnih sistema u naoružanju Rusije povećan na 76 odsto i da će kompletna modernizacija raketnih trupa biti okončana do 2024.

Od novih balističkih raketa u armiji Rusiji verovatno najviše pažnje izaziva ona s oznakom RS 28 „sarmat” koja je u sistemu NATO-a je dobila ime „satana 2”. Prema podacima koje navodi ruski portal Sputnjik reč je o raketi dugoj 35,5 metara koja ima domet od čak 18.000 kilometara. Moći će da nosi najmanje 15 nuklearnih bojevih glava sposobnih da se usmere na različite ciljeve.

Ruske raketne trupe su, inače, „kičma” takozvane nuklearne trijade – ovaj termin koristi se za definisanje tri mogućnosti za upotrebu atomskog oružja: balističkim raketama stacioniranim na kopnu, na podmornicama i na strateškim bombarderima.