utorak, 26.05.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:30
GODIŠNjICA SMRTI ĐORĐA VAJFERTA

Treba davati da bi se opet steklo

Hiljade Beograđana ispratile su ga 15. januara 1937. na poslednje putovanje u Pančevo, u grad u kome je rođen kao Nemac, a postao je, kako se govorilo, veći Srbin od mnogih Srba, ugledni industrijalac, bankar i iznad svega dobročinitelj
Autor: Olga Jankovićnedelja, 12.01.2020. u 14:44
Погребна поворка на испраћају Ђорђа Вајферта у Београду (Фото Књига „Ђорђе Вајферт – визионар и прегалац”)

Pančevo – Nad njegovim odrom poklonile su se najznačajnije ličnosti prestonice, među njima i namesnik knez Pavle. Na poslednje putovanje, 15. januara 1937. godine, ispratile su ga hiljade i hiljade Beograđana. „Politika” je pisala da se tužna povorka zaustavila pred Narodnom bankom, na kojoj je bio crni flor, a potom su posmrtni ostaci Đorđa Vajverta brodom prevezeni na drugu obalu Dunava, u rodno Pančevo, u kom je svet ugledao kao Nemac, a postao je, kako se govorilo, veći Srbin od mnogih Srba. Bio je čovek koji je promenio, unapredio i proslavio ovu zemlju, stekao ogromno bogatstvo i uvek se rukovodio maksimom koja je često citirana uz pomen njegovog imena: „Treba davati da bi se opet steklo”.

Životni put, koji je trajao 87 godina, započeo je u negdašnjoj ulici Johannes gasse u srcu varoši, treći ulaz kuće na broju 2 (danas Ulica Nikole Tesle). Ta prva adresa je novo otkriće, baš kao i podatak da se Georg, jedno od petoro dece Ignjaca i Marije Vajfert, zapravo rodilo 15. jula 1850, a ne mesec dana ranije, kako stoji u zvaničnoj biografiji. Da datum rođenja treba prepraviti, obelodanio je Nikola Vlajić, etnolog iz Pančeva, pozivajući se na podatak iz Knjige krštenih ovdašnje Rimokatoličke crkve.

Đorđe Vajfert (Foto Vikipedija)

S te adrese, posle završene gimnazije, kreće put Budimpešte i Bavarske da izučava trgovinu i pivarstvo. Vraća se obogaćen novim saznanjima, da ojača poslovanje porodične pivare. Iako je veći deo života poslom proveo u Beogradu, rodni grad i brojnu familiju redovno je obilazio. Pančevo mu se odužilo proglasivši ga za života prvim počasnim građaninom.

Danas ruševni kompleks najstarije pivare na Balkanu, koja je prve litre proizvela 1722. godine, podsetnik je kako se ovde prilježno radilo. Za sećanje i za uzor su i njegova brojna dobročinstva: pomagao je radnicima u svojim rudnicima, vojsci, katoličkoj i pravoslavnoj crkvi, a najviše mladoj srpskoj državi. Preduzetnici su od njega dobijali povoljne zajmove, davao je potporu siromašnima i ratnim invalidima, školovao siročad i bolesnu decu, potpomagao ženska i sportska udruženja… Vizionarstvo, humanizam, srčanost, upornost i strastvenost krasili su ga u svemu čega se latio. S pravom ga smatraju ocem modernog rudarstva u Srbiji, a jedan je i od osnivaa Narodne banke, čiji je guverner bio 26 godina.

(Foto: 3 -  Potpis: Vajfertov grob na Rimokatoličkom groblju u Pančevu (Foto: O. Janković)

Đorđe Vajfert je preminuo u svojoj vili u Beogradu 12. januara 1937, „posle kraćeg bolovanja”, kako je navedeno na parti (umrlici) Gradskog poglavarstva Grada Pančeva, „koje će sačuvati s ljubavlju u srcima svih građana trajnu uspomenu”.

Po opelu, praćen povorkom u kojoj je bilo više od 2.000 ljudi, sahranjen je uz najviše državne počasti u porodičnoj grobnici, odmah do ulaza u pančevačko Rimokatoličko groblje, pored oca Ignjaca i ostalih članova porodice.

Pančevci su pre nekoliko godina ponovo otkrili Vajferta. U dva njemu posvećena junska dana, nakratko oživi vreme pionirskih poduhvata pivara, poznatih u Evropi, rudarskih pregnuća o kojima se pričalo i van naših granica, bankarskih transakcija, značajnih ulaganja u nauku i umetnost i nesebičnih dobročinstava. Baš kako je to, opraštajući se nad Vajfertovim odrom od svog velikog konkurenta, ali i poštovanog prijatelja, iskazao čuveni industrijalac Ignjat Bajloni: „Izvukao si ovu zemlju iz balkanskog blata i za kratko vreme podigao i narod i državu. Tvoje delo je toliko veliko da ono više i nije tvoje. Ono pripada svima nama.”


Komentari8
fdb07
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

sasa
Da li je imao naslednike ?
Senior74
Jednostavno i prosto za shvatit i objasnit.Covek je stvarao i davao.Nije krao i otimao.Nije izigravao Boga bez morala i vere.Nije imao harem konkubina kao ovi danas.Jednostavno imao je veru,moral i covekoljublje,sto ovi danas nemaju,niti ce sledeci imati.
dipl. agronom
...Ali, zato u Pancevu ,vise nema pivare...??
deda dušan
Један монах из Хиландара ми је пре неко време ракоа следеће" Свако има свет у својој шаци. Кад будеш савлада особину ,да дајеш и да примаш" онда си савладао најважнији постулат живота.Ту технику је савлдао велики човек г.Фајферт. Данашња зграда Народне банке у Београду је поклон г. Фајферта.
Марко
Могли би многобројни данашњи богатуни и новопечени бизнисмени којима чини се пара никад доста и за њих су чак спремни преко туђих лешева да газе да се макар мало угледају на Вајферта јер осим својих препуних џепова за друштво и народ којем припадају нису баш ништа ни урадили ни оставили.
milan ćurić
Današnji bogatuni bi možda i pripomogli svoj narod i državu, ali ne mogu jer se stalno vuku po sudovima zbog raznih pronevera, utaja poreza, mita i korupcije. Verujem da oni i ne znaju ko je bio Đorđe Vajfert. Vidite koliko je njegov otac Ignjac voleo zemlju u kojoj je živeo, da je i svom sinu dao srpsko ime, Đorđe.
Preporučujem 20

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja