ponedeljak, 10.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 10.01.2020. u 12:17 ​Zorica Marinković
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Bogati se po kupusu prepoznaju

Pored osmeha i bankovnog računa koji odaju socijalni status, razlika između bogatih i siromašnih u Australiji može da se izmeri i po količini jedne sorte kupusa koja se nađe na tanjiru. Imućniji koji troše ogromne količine novca na organsku hranu a opsesija zdravom hranom zamenila je nekadašnju pomamu za teretanama
Фото Пиксабеј

Sidnejski Sarihils danas je bezbedna zona. Do osamdesetih godina, kada su se ovde naselili japijevci, mladi ambiciozni ljudi sa željom da uspeju, nisam se baš olako usuđivala da tuda kročim nogom.

Ali, od tada sve se promenilo. Sada slobodno šetam ulicama, između malih, slatkih kućica sa gvozdenim ogradama.

U glavnoj ulici Sarihilsa, Burk, danas postoji biciklistička staza kojom jurcaju  biciklisti sa pravom prvenstva, skoro kao brzi vozovi. Ko im se nađe na putu, loše mu se piše. Stvari su se stvarno mnogo izmenile.

Uoči Božića šetam od Kraun do Oksford ulice, skoro da nema saobraćaja. Agresivne svetleće reklame, zagrljeni parovi koji se po malo zanose, očigledno malo pripiti, drže se za ruke, samci zagledani u svoj svet sede u pabovima sa otvorenim prozorima. Iz njih trešti glasna muzika. Sve je lakše kad je čovek po malo pod dejstvom lakše se komunicira. Oksford je to.

Sarihils u Sidneju, promenio izgled i imidž (Foto Gugl)

Mladić, plave kose, odbačenih japanki sa nogu leži sklupčan leđima okrenut ulici u haustoru u koji verovatno niko skoro neće ući. Nedaleko od njega čudan trio; Aboridžinka, anglo i jedan neprepoznatljivog porekla. U pohabanoj odeći, bosi, sa razbacanim stvarima u plastičnim kesama oko njih. Nešto se ubeđuju, ili se meni bar tako čini. Valjda je to njihov način komunikacije. Možda prepričavaju milion puta ispričane priče. Ne vidim alkohol ili nešto slično u blizini. Dakle nisu pijani. Ipak, samo su u svom svetu.

Nastavljam dalje. Ispred mene iskače mlađa žena, veoma čudnog izgleda. Belkinja, one prozračne tanke kože što prilično brzo pocrveni na suncu. Na njoj nema tragova dnevnog svetla. Svađa se sama sa sobom. Priča nešto kroz neku melodiju a rukama pravi neartikulisane pokrete. Da li zamišlja da leti, pleše ili nešto drugo? Ko će to da zna. I ona je u svom svetu.

Prolaznici nezainteresovano mirno hodaju pored njih. Kao da se ništa neobično ne dešava. Izgleda da i nije neobično. Ovo su, ipak, uobičajene slike u velikom gradu koji guta svoju decu. Nekima život u njemu prija, neki se baš i nisu snašli. Svet je oduvek bio podeljen na „haves and the have nots” - one koji imaju i one koji nemaju.

Australija ubrzano raste, niču naselja i gradovi. Sve je pod konac i izgleda kao da svima teče med i mleko. Međutim, statistika pokazuje da stvari i nisu baš onakve kako na prvi pogled izgledaju.

Jedan od osmoro Australijanaca ima ružan osmeh. Jedan devetnaestogodišnji Australijanac uputio je pismo pomoćniku ministra finansija apelujući za pomoć. „Radim puno radno vreme i u isto vreme se školujem i nemam mogućnosti da platim popravku zuba mojim roditeljima.“ Tužno. Ali, tako je.

Ponekad osmeh na zavisi od debljine novčanika (Foto Piksabej)

U Srbiji smo navikli da se zvanična i nezvanična statistika drastično razlikuje. I ovde je slično. Prema zvaničnoj, prosečna primanja u Australiji su 85.000 dolara godišnje, ali ima i onih koji tvrde da je zapravo 55,000 dolara. Ima i onih sa primanjima od oko dvadeset hiljada dolara. Kod njih, se sve vidi u osmehu. Svakom osmom Australijancu u proseku u osmehu fali bar deset zuba.

Dok se oni sve više stide svog osmeha, u porastu je broj onih koji ponosno pokazuje svoje ispolirane porcelanske zube iz svojih privatnih aviona, helikoptera, „maseratija” i „poršea” i luksuznih milionskih vila.

Ali bogatstvo ili siromaštvo se ne ogleda samo u osmehu. I tradicionalni božićni poklon danas je na udaru. Svaki dvadeseti Australijanac više ne može da ga kupi.

Ma koliko čudno zvučalo, pored osmeha i bankovnog računa, koji odaju socijalni status, razlika između bogatih i siromašnih u Australiji može da se izmeri i po količini jedne sorte kupusa koja se nađe na tanjiru. Ne, nije stvar u kupusu, već u posvećenosti zdravoj ishrani.

Imućniji koji obično žive u bogatim predgrađima, troše ogromne količine novca na organsku hranu, za određene namirnice i uglavnom žive sličnim životnim stilom. Danas je opsesija zdravom hranom zamenila nekadašnju pomamu za fitnesima i teretanama koja je bila na nivou epidemije.

Foto Piksabej

Organic ili vegan? Danas je dominantan trend.

Kada se društvo podeli na klase, ma koliko male razlike bile, za očekivati je da se zna ko kojoj pripada. Ako bi pitali Australijanca da se izjasni kojoj klasi pripada, najčešći odgovor bi bio radničkoj klasi ili srednjoj klasi.

Međutim, u proteklim godinama, nabubrila je ona sačinjena od dobrostojećih skorojeviće tzv. „cashed-up bogans”. Jedna nova klasa među kojima postoji razlika prema tome čime se bave, kako govore i, najznačajnije, šta kupuje. 

 

Zorica Marinković, Sidnej, Australija

 

 

 

 

 

Pišite nam
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 

Komentari13
5c025
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владија Шарац
Прво, није Сарихилс него Сари Хилс (није Новисад него Нови Сад). Друго, за тридесет година у Аустралији, где сам радио са свим слојевима друштва, нисам приметио толику крезубост коју другарица Маринковић помиње, поготову јер се вода већ деценијама флуорише. Изузетак су хронични пијанци и наркомани.
zorica marinkovic
Vladija, prvo po srpskom pravopisu ispravno je NJujork (New York), po istom pravilu piše se i Sarihils. Drugo, u pripremi teksta rukovodila sam se zvaničnom statistiko, dopadalo se to vama ili ne. Istina je da se ljudi kreću u istim krugovima, i malo vide od onoga što se dešava i kako žive neki u drugim. Sem toga, Australija nije Sidnej, zemlja veličine cele Evrope i prostranstva u kom žive "nevidljivi" ljudi.
Александар
Па, у Аустралији има доста алкохоличара и наркомана, али да ли ћете да их видите зависи понајвише од тога где се крећете. Ја сам провео годину дана у Голд Коусту и Бризбејну и нека насеља су личила на гето.
Japijevac
Zasto si se plasila japija? Zar su mladi i ambiciozni opasni?
zorica marinkovic
Niste pažljivo čitali. Piše da do pojave japijevaca, kada se fizionomija grada promenila, itd. itd.
George Petrovic
Mada živim u Australiji skoro trideset godina ne nadjoh sebe u ovom tekstu. Zube sam pogubio još dok sam bio u Srbiji jer nisam mogao da molim prijatelje da mi nadju "vezu" da ih preko reda popravim. Ovde sam "platio i klatio". A da je skupo jeste, ali ne morate nikoga da molite. Država pokušava da pomogne, ali su redovi za čekanje veliki, pa mnoge "mrzi" da tamo odu. Vezano za ishranu očigledno je autoru bliska sva ta fama sa "organic". Većina naroda je iz te "srednje klase" i jede normalno!
Zoran
Gde god je socijala, sve je skupo. U Kanadi isto, bili 3 godine. Cim smo presli u SAD sve jeftinije. Kola, hrana, odeca...sve jeftinije. Jedino zdravstvo, ali nema cekanja, dok u Kanadi je zdravstvo "besplatno"(uzimaju od poreza), ali prosecno vreme cekanja na operaciju je oko 2, 3 meseca, kao i na snimanja razna. Pa onda vadis iz dzepa da bi se sto pre snimio ako imas rak. Poznato? Da, Srbija.
Nebojša Joveljić
Istina je da je prosječna godišnja zarada u Australiji oko $85000 ($94000 u Teritoriji glavnog grada, a $74000 u Tasmaniji), no to je zarada prije poreza, koja uključuje prekovremeni rad i bonuse, i odnosi se na radnike sa punim radnim vremenom kakvih je samo 68%. Kad se uključe i ostali, prosječna zarada pada na $62000. Puno bolji pokazatelj je srednja (medijan) zarada koja je oko $55000. Kad Bil Gejts udje u obični pab prosječna zarada prisutnih skače do neba dok se srednja skoro i ne mijenja.
Klaudije
Zdrava hrana to je buducnost. Živi bili pa videli, za samo desetak godina sa setom cemo se prisećati ovih današnjih vremena.
Ljubomir
Da, i sto je najtragicnije, ova strasna vremena zvacemo "stara DOBRA vremena".

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja