petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 07:14

Otkud antibiotik u srpskom medu

Korišćenjem ovih lekova pčelari sebi čine zlo jer se ni za jedno oboljenje pčela danas ne preporučuje njihova upotreba, kaže za „Politiku” dr Nada Plavša, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
Autor: Jelica Antelj, Ivana Albunovićsreda, 08.01.2020. u 22:55
(Фото Пиксабеј)

Potrošači iz Srbije još nisu dobili precizne odgovore koji je domaći proizvođač plasirao med sa ostacima antibiotika na tržište Evropske unije, niti šta će dalje biti sa isporukom bagremovog meda koji je pronađen u Norveškoj.

Podsetimo, nedavno je objavljeno da je u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku pronađen zabranjeni antibiotik, pa će med biti vraćen izvozniku koji će navodno pretrpeti štetu od oko 100.000 evra, objavio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

U medu je utvrđeno prisustvo 0,98 mikrograma metronidazola po kilogramu, objavila je ova organizacija, pozivajući se na rezultate objavljene na portalu Evropske komisije RASFF. To je sistem za brzo upozoravanje na nebezbednu hranu.

Ovo udruženje ocenilo je da tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji neće izvesti med. Inače ova organizacija je i ranije upozoravala da će pčelari upropastiti tržište ako na vreme ne shvate ozbiljnost situacije o pitanju antibiotika. Čak 22 odsto svetske proizvodnje meda zagađeno je antibioticima koji se uklanjaju sa tržišta.

U lečenju pčela nije dozvoljena upotreba antibiotika. Ipak pčelarstvo i proizvodnja meda, prema mišljenju stručnjaka, suočavaju se sa brojnim izazovima, pa tako i sa sve češćom upotrebom antibiotika kako bi se sprečile infekcije pčela uzrokovane patogenim mikroorganizmima. Ostaci ovih lekova mogu se naći u medu i 315 dana posle njegovog izvrcavanja, a u prerađenom polenu prisustvo se detektuje za šest godina.

– Korišćenjem ovih lekova pčelari sebi čine zlo, jer se ni za jedno oboljenje pčela danas ne preporučuje njihova upotreba – kaže za „Politiku” dr Nada Plavša, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Prema njenim rečima, antibiotici takođe mogu da dospeju u med i usled prskanja voća. Kako kaže, dešava se to i u drugim zemljama i pored stalnih edukacija pčelara i čestih kontrola.

– To će se nažalost događati sve dok postoji mogućnost da pčelari sami mogu da dođu do antibiotika i da ga upotrebe – ističe naša sagovornica.

Evropska unija se osim sa ovim problemima suočava i sa falsifikatima meda. Evropski parlament još 2014. usvojio je izveštaj o prevarama sa hranom u kome je med identifikovan kao jedan od 10 proizvoda gde su malverzacije najčešće. Tada je postavljen i plan kontrola koji podrazumeva detaljne provere uzoraka, prvenstveno sigurnosti i porekla meda, kao i da li on sadrži dodate šećere, što ukazuje da je reč o falsifikatu.

Na ovome se posebno insistira, jer su ranije analize sa tržišta EU pokazale da 14 odsto uzoraka meda sadrži dodate šećere. Ipak navodi se da još nije moguće sa sigurnošću reći koji su delovi lanca snabdevanja najviše podložni prevarama. Ipak utvrđeno je da se mahinacijama ne služe samo uvoznici meda u EU već i oni koji ga proizvode i prodaju u državama članicama.

Zbog toga u nadzoru koji podrazumeva prikupljanje i objavljivanje informacija, na osnovu laboratorijskih analiza meda sa tržišta, učestvuju sve države članice kao i Norveška i Švajcarska. Uzorkovanje se sprovodi na osnovu metodologije za koju je preporuku dala Evropska komisija i to na različitim tačkama lanca snabdevanja. Uzorci se uzimaju na graničnim punktovima, od distributera, proizvođača i u maloprodaji. Posebno se vodi računa da analizama podjednako bude podvrgnut med koji se proizvodi na teritoriji Evropske unije, kao i onaj koji dolazi iz uvoza.

EU je još ranije direktivom definisala šta je med i kakav proizvod se može staviti na tržište. Ta definicija je u skladu sa međunarodnim standardima za med. Ona tačno propisuje i zahteve za deklarisanje i bez ispunjavanja tih normi on ne može biti distribuiran na evropsko tržište. Obaveza je da geografsko poreklo bude istaknuto na etiketi. Ako med potiče iz više zemalja takođe mora da bude naznačeno da je reč o mešavini.


Komentari7
0b130
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ana
Norveska nije EU.
Рајна Богдановић
Уколико храна која се извози, у чију је исправност посвећено много више пажње, није исправна, можемо само замислити какву храну једемо у Србији. Реално, нико не контролише производњу житарица, воћа, поврћа, млека, меса и др. у Србији, и нико нема могућност да провери шта једе. Свако место би морало да има заштитара који одређује, саветује и контролише шта се и како користи за заштиту, а свака општина јавну лабораторију за контролу, што би држава плаћала.
Dr. Nevenka Acimovic
Malo verujem u ovu analizu, gde je pronadjen antibiotik u medu, mislim da se nasi proizvodi tendenciozno ne izvoze u EU, nase voce, povrce, meso i td. Samo kod nas se vrsi vakcinacija prasica, vakcina teladi od kao neke kozne bolesti. Sta mi svasta konzumiramo ? Mislim da nista od toga nije slucajno. A sto se tice antibiotika to vam je promena klime, koja se plasira svim informativnim sredstvima. Ili zabrana pusenja na javnim mestima, a legalizacija droge. Ja sam pcelar.
Preporučujem 6
pčelar
Dok u Savezu sede ljudi kojima je lični interes važniji od opšteg dešavaće se ovakve stvari. Uzeti novac od članarine za predavanja, uglavnom bez prave fabule i podići ruku kad treba. Predsednik Saveza nas vodi u svetlu budućnost poput nekih na čelu države, već duže vreme. Kad ćemo stići tamo...?
Marko Markovic
Takvi pčelarski "lijekovi", porijeklom iz Srbije su čak prodavani ilegalno ispod pulta u hrvatskim agrarijama. Međutim lijek za patogene bakterije kod pčela, kojeg koriste BIO proizvođači meda, košta 2.000 eura. Na žalost, teško je danas doći do pravog i zdravog meda, jer nije poznato u kojim proizvodima završavaju ogromne količine fruktozno-glukoznog sirupa (štetnog za jetru, i potencijalnog uzročnika dijabetesa kod djece) koje se uvoze iz Kine.
Dr vet.
Zašto nije sprovedena istraga? Nije pao sa neba. Da li je pčelar davao ili je komtaminiran kod skupljanja? Organizacija pčelara je "stručna" da tumači količinu rezidua? Njima je bitno da uzmu novac jer ga oni neće jesti. Ješće tuđa deca. U Srbiji ne postoji kontrola upotrebe antibiotika. Nema evidencije za upotrebu kod životinja kao ni upotreba pesticida u poljoprivredi. Tokle god je tako, ješćemo zatrovanu hranu jer je novac na prvom mestu. Ne postoji sistem u državi da to reguliše!
@Dr vet
Potpuno ste u pravu. Samo pogledajte sta pise: "Савез пчеларских организација Србије...Ово удружење оценило је да тако мала количина никоме не може нашкодити, осим пчеларима који неће извести мед" Sramota za udruzenje!!! Pa zar misle da su Norvezani i EU neznalice u pogledu bezbednosti antibiotika?!! Ovom izjavom otvaraju put prodaje ovog meda u Srbiji, gde ce biti vracen.
Preporučujem 47

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja