ponedeljak, 06.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 08.01.2020. u 19:30 Jasna Petrović-Stojanović

Vukovar kao poreski raj nije isplativ za srpske milionere

Našim poslodavcima se ne bi isplatilo da posluju u ovom gradu, jer ušteda za porez na dobit za srpskog poreskog rezidenta u odnosu na porez koji bi platio da je posao organizovao u Srbiji ne bi postojala
Вуковар чека своју шансу за развој (Принтскрин јутјуб)

Hrvatska je prvog dana 2020. godine preuzela šestomesečno predsedavanje Savetu Evropske unije a u Vukovaru narednih dana očekuju dobre vesti iz Brisela. Ovaj grad bi trebalo da dobije zeleno svetlo za zakon o Vukovaru, prema kojem bi imao ekskluzivni tretman po poreskim olakšicama za preduzetnike, ne samo u hrvatskim, nego i u evropskim razmerima, otkriva „Jutarnji list”. Ideja je da se preduzetnici koji u Vukovaru zapošljavaju najmanje deset radnika trajno oslobode plaćanja poreza na dobit, te da kompanije imaju pravo na povraćaj 50 odsto doprinosa uplaćenih za penzijsko i zdravstveno osiguranje.

Da bi te ekskluzivne poreske olakšice u Vukovaru bile moguće, hrvatska vlada morala bi u Briselu da izlobira da se na taj zakon ne primenjuje pravilo Evropske unije o podrškama male vrednosti, prema kojem su maksimalne podrške za preduzetnike limitirane na ukupno 200.000 evra kumulativno u tri godine.

Podaci koje je svojevremeno objavila Međunarodna organizacija Mreža poreske pravde, koristeći podatke OEBS-a i MMF-a, potvrđuju da je 21.000 do 32.000 milijardi dolara privatnog finansijskog bogatstva, neoporezovanog ili premalo oporezovanog, smešteno u poreske oaze širom sveta. Na prvom mestu među zemljama koje najviše pomažu bogatašima da sakriju svoje milione je Švajcarska. Upravo iz tog razloga ovu zemlju zovu i „deda poreskih rajeva u svetu”, jer je reč o jednom od najvećih svetskih ofšor finansijskih središta i jednoj od najvećih jurisdikcija za čuvanje finansijskih tajni.

Srbija nije na tom spisku, dok se Hrvatska plasirala na 79. mesto od ukupno 112 zemalja. Dakle, da li će uz samu granicu s Hrvatskom nići još jedna „mala” Švajcarska, i ako hoće, kakve bi povlastice mogli da dobiju srpski biznismeni?

Milica Bisić, poreski stručnjak i profesor na FEFA fakultetu u Beogradu, objašnjava da na osnovu napisa u medijima nije moguće dati pouzdane odgovore na postavljena pitanja, ali se može zaključiti da se navedene olakšice odnose na preduzetnike koji su registrovani u Vukovaru. Pritom nije izvesno da li se pod terminom preduzetnik podrazumeva isto što i u Srbiji (registrovana radnja fizičkog lica) ili se misli i na investitora koji svoj posao može organizovati u formi privrednog društva. Ukoliko je ovo drugo, to znači da bi srpski preduzetnici za korišćenje navedenih olakšica svakako morali da u Vukovaru osnuju privredno društvo ili preduzetničku radnju.

– Trajno oslobađanje od poreza na dobit za preduzetnike koji zapošljavaju 10 i više radnika uz povraćaj 50 odsto uplaćenih obaveza za penzijsko i zdravstveno osiguranje, koje se pominje kao moguća olakšica u poslovanju, predstavlja privlačnu uštedu, uz pretpostavku da postoje i poslovni razlozi za osnivanje društva ili radnje u Vukovaru (tržište, cena radne snage, visina drugih troškova i slično) – kaže Bisić.

S druge strane, međutim, ne pominje se oslobađanje od poreza na zarade zaposlenih, koji se u Hrvatskoj naplaćuje po stopi od 24 odsto za godišnju zaradu do 4.019 evra i po stopi od 36 procenata za veću godišnju zaradu.

– Takođe, ne pominje se ni oslobađanje od poreza na isplatu dividendi stranom vlasniku. Bez ovog oslobađanja na isplatu dobiti srpskom preduzetniku (firmi ili fizičkom licu) u Hrvatskoj bi bio naplaćen porez na dividendu (u skladu sa Ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i Hrvatske). Potom bi srpski preduzetnik svakako morao da plati ostatak do punog iznosa poreza koji se na dobit (dividendu) plaća u Srbiji, dakle do iznosa koji bi bio obračunat o stopi od 15 procenata – objašnjava ovaj poreski stručnjak.

Drugim rečima, kad je reč o porezu na dobit, konačni prihod srpskog preduzetnika bio bi svakako oporezovan po stopi od 15 odsto (od čega bi deo bio plaćen u Hrvatskoj, a deo – ostatak do 15 procenata – u Srbiji).

Kad je reč o uštedama za doprinose, treba imati u vidu da 50 procenata povraćaja znači da bi srpski (kao i bilo koji drugi poslodavac) plaćao doprinos po stopi od 8,25 odsto (bez ograničenja u vidu maksimalne osnovice doprinosa koja postoji u Srbiji), a da bi trošak koji se plaća kao doprinos na teret zaposlenog po umanjenju iznosio 10 odsto za godišnju zaradu do 6.790 evra.

– Dakle, ukupno 18,25 odsto za zarade do 6.790 evra (što je za oko 800 evra niže od godišnje prosečne zarade u Srbiji u prvih devet meseci 2019. godine). Imajući u vidu da u Srbiji poslodavac koji zaposli najmanje 10 radnika ima pravo na povraćaj 70 odsto poreza i doprinosa na zaradu (član 21 v Zakona o porezu na dohodak), uporediva efektivna poreska stopa u Srbiji iznosi 10,9 odsto, u odnosu na 18,25 procenata sa najavljenim olakšicama u Vukovaru – ističe Bisić.

Sve u svemu, dodaje, ušteda za porez na dobit za srpskog poreskog rezidenta u odnosu na porez koji bi platio da je posao organizovao u Srbiji ne bi postojala, pošto bi svakako bio u obavezi da ga plati po stopi od 15 odsto (u Hrvatskoj po stopi od najmanje pet procenata, a ostatak do 15 odsto srpskim poreskim vlastima), dok bi porez i doprinosi na plate zaposlenih bili veći za zaposlene u Vukovaru u odnosu na one koje bi platio da je radnike angažovao za posao u Srbiji (za 7,35 procenata).

Pod pretpostavkom da se jedan ovakav zakon donese i da Evropska unija da saglasnost, to ne znači da će druge zemlje članice ili kandidati imati isto pravo. EU u svakom pojedinačnom slučaju odlučuje o izuzecima od pravila, kaže za „Politiku” dr Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju.

– Ovakav izuzetak se razlikuje od dosadašnjih poreskih rajeva, jer je namenjen pre svega malim i mikro preduzećima, kao i subvencijama kad je reč o plaćanju doprinosa. Slične pogodnosti postoje sada, u izmenjenim oblicima, i u Srbiji (npr. subvencije koje ima „Fijat”). Srbija nije članica EU, pa samim tim ne koristi bilo kakve pogodnosti ni izuzetke. Naprotiv, Srbija ima relaksiraniju politiku prema subvencionisanju investitora nego što je to slučaj u EU. Naravno, u pristupnim pregovorima uvek je moguće tražiti određene izuzetke ili određeni prelazni period za iste. Konačno, ovakvi izuzeci nisu retkost u EU – ističe Radosavljević.

Komentari2
08d15
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Саша Микић
Јесте ли ви то озбиљни? Први април је још далеко. Нису Хрвати дали Шарановићу да купи ''Краш'', а камо ли ће дати да српски бизнисмени отварају фирме у Хрватској и то још у Вуковару и да имају пореске олакшице.
Goran M
Porezna stopa od 24% je do 4.019 evra dohotka mesečno (30.000 kuna), a ne godišnje. Godišnje je do 360.000 kuna.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja