ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:16

„Rajko, pusti da ja šutiram...”

U finišu „majstorice” za odlazak na Svetsko prvenstvo 1950, kada su Francuzi vodili 2:1, Prvoslav Boba Mihailović, izveo je penal, iako je za tu ulogu bio određen Mitić. – Podvig fudbalera, koji nije bio simbol za hrabrost
Autor: Ivan Cvetkovićčetvrtak, 09.01.2020. u 19:00
Невероватна храброст: Првослав Михаиловић постиже гол из пенала у „мајсторици” против Француске 1949. у Фиренци (Фото: Бошко Ђ. Станишић „Плави, плави”)

Igrala se „majstorica” za odlazak na Svetsko prvenstvo. U Firenci, 11. decembra 1949, do pred sam kraj bilo je 1:1. Isti rezultat kojim su se završile utakmice u Beogradu, 9. oktobra, na otvaranju Partizanovog stadiona, i 30. oktobra u Parizu.

„Sedam minuta pred kraj igre Francuzi su vodili 2:1... Izgledalo je da su naši izgledi propali. Tada je došlo do penala. Trebalo je da ja šutiram penal. Tako je na sastanku sa tehničkim rukovodstvom pre utakmice odlučeno. Za mene su to bili teški trenuci. Nisam nikada voleo da šutiram penal. A u ovako važnom momentu bilo je to zaista teško”, zapisao je Rajko Mitić u svojim uspomenama „S loptom po svetu”, koje je 1954. objavio „Zagrebački tjednik” na ćirilici.

Trenutak je bio težak ne samo u sportskom smislu, nego i u političkom. Bilo je to u jeku takozvanog Informbiroa, kada su sve komunističke partije bile protiv jugoslovenske. Kakvo je stanje bilo vidi se iz ovog komentara „Našeg sporta”, lista koji se tada štampao u „Politici” (uoči Olimpijskih igara 1952. je prešao u „Borbu” i postao jugoslovenski sportski list „Sport”). U susret „majstorici” objavio je 26. novembra:

„Povodom utakmice Jugoslavija–Francuska, organizovao je preko svojih stubaca ’Imanite’ besomučnu kampanju preklinjući svoje čitaoce da ne posete utakmicu na stadionu Kolomb. I ne samo to nego je kao dokaz svog neprikosnovenog stava svečano objavio da sa te utakmice neće doneti ni retka.”

Slično listu francuskih komunista poneo se i list italijanskih komunista uoči utakmice u Firenci. U istom komentaru („Tragom Imanitea”) „Naš sport” navodi:

„Informbirovci su ljudi koji se izgleda ne uče na sopstvenom iskustvu i kojima mržnja prema svemu što je jugoslovensko ne dozvoljava da sagledaju čak ni najosnovnije greške. Jer, evo – ’Imanite’ se opekao, pa to ipak ne smeta njegovoj posestrimi ’Uniti’, organu KP Italije da stavlja preste u žeravicu. Samo – ’Unita’ je počela nešto ranije nego ’Imanite’ i to člankom u kojem između ostalog tvrdi „da neki beogradski pretstavnici u Trstu žele da iskoriste futbalsku utakmicu Jugoslavija –Francuska za svoju propagandu.” Pošto je na taj način „Unita” pokazala koliko se njeni naredbodavci plaše prisustva fiskulturnika Jugoslavije (’Unita’ je zadužena za bojkot ove utakmice) navodi da se „beogradski organizatori varaju ako misle da će uspeti da nađu pogodan teren, za svoju propagandu među stanovništvom Firence koje je poznato po svom odlučnom i internacionalističkom stavu” itd. itd.

Da li je bilo preterivanja u tom pisanju nije važno za igrača, jer je situacija u psihičkom smislu dovedena do belog usijanja, a pod takvim okolnostima mora da se izvede penal. Rajko Mitić dalje piše:

„Čini mi se da mi je ruka podrhtavala kada sam postavljao loptu na belu tačku. Nisam mogao da se oslobodim misli – ako sada promašiš, sve naše šanse su propale. U tom trenutku čuo sam glas Bobe Mihajlovića, koji je igrao desno krilo: ’Rajko, pusti da ja šutiram...’ Laknulo mi je.”

Prvoslav Boba Mihailović je te godine s Partizanom drugi put osvojio prvenstvo države, ali u jesen 1949. nije igrao za prvi tim. Bio je, kako je kasnije pričao Stjepan Bobek, osumnjičen da je „informbirovac”. To nije bilo tačno, ali je trebalo ubediti nadležne u to.

Te jeseni se nije igralo prvenstvo države, jer je bilo odlučeno da se od 1950. održava u istoj kalendarskoj godini. U Kupu Jugoslavije, čije se finale u to vreme održavalo za Dan Republike (29. novembar) Partizan je prijavio dve ekipe. Boba Mihailović je bio u Partizanu II, koji je u tom takmičenju stigao dalje od Partizanovog prvog tima. Ispao je tek u polufinalu od Crvene zvezde, koja je i osvojila Titov srebrni pehar. Do 75. minuta je Partizanova rezerva, čiji je kapiten bio Dragomir Marjanović, mlađi brat čuvenog Blagoja Moše Marjanovića, a za koju je igrao i Milovan Ćirić, prvi kapiten Crvene zvezde, vodila s 1:0.

I u Firenci čovek nad kojim lebdi da je „informbirovac” dobrovoljno se nudi da izvede penal. Odlično je izvodio najstrožu kaznu (prvi gol s bele tačke u „večitom derbiju” je baš on dao), ali...

„To više nije bio šut, nego psiha”, objašnjava Ivan Ćurković, koji zna kako to izgleda s obe strane, pošto je kao golman i sam šutirao s 11 metara. „Bio je dobar tehničar, brz, drugačiji tip igrača od Mitića i Bobeka. Kao stručnjak, a bio mi je „tehniko” u Partizanu, sjajan, šarmantan, elokventan, jedan od najzanimljivijih ljudi. U Firenci je iznenadio sve odreda, jer nije bio simbol za hrabrost i pričao nam je da u tom trenutku nije bio svestan kakve su posledice.”

Bobek je ispričao da se njegov pašenog Boba posle utakmice i sam čudio: „Šta mi bi da pucam?!”

Za prve dve utakmice protiv Francuza Mihailović nije uopšte uziman u obzir. U vreme druge igrao je, kao rezerva, za B selekciju Jugoslavije, koja je na trening utakmici izgubila od reprezentacije Vojvodine s 4:1. Potom, na kontrolnim utakmicama protiv Austrijanaca A reprezentacija je u Beogradu poražena – 5:2, a B tim u Beču – 3:1, nije igrao ni na jednoj.

Za „majstoricu” nije bio među prvobitno pozvana 23 igrača. Ali, „odličnim igrama na utakmicama za Kup, Mihajlović je zasluženo ušao u red naše najbolje jedanaestorice”, objasnio je „Naš sport” u potpisu ispod Bobinog crteža na prvoj stranici dan pre dvoboja u Firenci.

Na stadionu Fiorentine mu je odlično krenulo – u 12. minutu je doveo Jugoslaviju u vođstvo. Međutim, samo minut kasnije Francuzi su izjednačili, a u 83. i poveli. E, onda su im naši vratili milo za drago – u 84. minutu je dosuđen penal za Jugoslaviju. Mihajlović je „lepim šutom pogodio desni gornji ugao”. Pobedonosni gol je u 114. minutu postigao Željko Čajkovski – slučajno. On sam je ispričao da je samo hteo da spase da lopta ne ode u gol-aut, pa ju je krajnjim naporom poslao pred gol. Na sreću, prešla mu je preko noge, dobila neočekivanu putanju i završila u mreži – 3:2 i Jugoslavija je stekla pravo da ode na prvo posleratno svetsko prvenstvo u fudbalu.

Sticajem okolnosti i pobeđena Francuska je mogla 1950. da igra u Brazilu. Pošto su neke reprezentacije otkazale ponuđeno joj je jedno od tri prazna mesta, ali je ona to odbila. Odavno je tako nešto nezamislivo. Na primer, Danci su 1992. kao drugi u našoj grupi otišli u Švedsku na Evropsko prvenstvo umesto Jugoslavije, koja je isključena s finalnog turnira, i postali prvaci Starog kontinenta.

I Prvoslav Mihailović je jednom odustao od odlaska na svetsko prvenstvo. Bio je član trojne selektorske komisije (u njoj su bili još Lovrić i Ruševljanin), ali je smatrao da je dovoljno što u Čile 1962. idu dvojica. Na tom šampionatu „plavi” su zauzeli četvrto mesto.

Italijanski za ručak, a ne i za doručak

„Naš sport” je podrobno opisao dogodovštine na putu u Firencu. Između ostalog zabeležio je da je trener reprezentacije Ljubiša Broćić, tada nastavnik na Državnom institutu fiskulture (DIF), u vozu s Mitićem, Bobekom i Mihailovićem učio najosnovnije italijanske reči i izraze. „Hajdukovac” Katnić, koji je dobro govorio italijanski, hteo je da ih propita, ali su oni to odbili – videće se sutra. Svi su s velikom radoznalošću čekali doručak, ali niko iz kružoka za italijanski nije ni reč progovorio. Zašto su ćutali Broćić je ovako objasnio: „Naučili smo reči samo za ručak, a ne i za doručak.”


Komentari3
f93cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мило
Рекавши Рајку "пусти да ја шутирам",Златко Чајковски је викнуо Боби "куме,немој ти".Завршница је позната.На Маракани,против Бразила, приликом изласка на терен,пролазећи кроз тунел,Рајко је повриједио главу и није био на почетку утакмице због љекарске интервенције и Бразилци су у том времену дали гол.
Мило
За изгубљену утакмицу траже се увијек разлози.Тако су"зли"језици тврдили да је Рајко био исувише дуго на превијању поврјеђене главе.А Бразилци кажу,"мило за драго",то је освета за 1930-ту годину,кад су у Уругвају били побјеђени од репрезентације Србије.Па могло би ту бити и нешто истине.
Preporučujem 3
Tetak
Pisete sjajne tekstove gospodine Cvetkovicu!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja