sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:09

Večne poruke oca Justina

Manastir Ćelije kod Valjeva je svetinja burne istorije, duhovni centar koji uživa veliki ugled u pravoslavnom svetu
Autor: Slobodan Ćirićutorak, 07.01.2020. u 21:56
(Фотографије Слободан Ћирић)

Duga i mnogima nejasna biće ova priča. Mnogi su me žalili što tako mlada i lepa sebe kažnjavam. U manastir Ćelije svemilostivi Gospod prizva me u mojoj 13. godini, to beše davne 1947. Iz jedne patrijarhalne beogradske porodice prizva me Bog. Večito sam mu zahvalna, besedi mati Glikerija Janjić, igumanija manastira Ćelije kod Valjeva.

Celiva mošti prepodobnog oca Justina Ćelijskog i pali sveću u manastirskom hramu Svetih Arhangela. Nekoliko metara dalje, nadomak severnih vrata crkve, i nju i sestrinstvo manastira „čuva” onaj koji je to odavno zaslužio i srpski rod zadužio. Tu od 1804. počiva Ilija Birčanin, „obor knez ispod Medvednika”, junak, vesnik Prvog srpskog ustanka i slobode, po naredbi turskih dahija posečen na kolubarskoj ćupriji zajedno sa valjevskim knezom Aleksom Nenadovićem.

Šest-sedam kilometara jugozapadno od Valjeva, na obali bistrog, čistog i hladnog Gradca, leži manastir Ćelije, zdanje čiji se nastanak vezuje za srednji vek i kralja Dragutina, duhovni centar koji blagodareći prepodobnom Avi Justinu uživa veliki ugled u pravoslavnom svetu.

U tom „biseru u ruci Božjoj i parčetu Raja na zemlji” mati Glikerija boravi već 72 godine. Uoči jednog davnog Ivanjdana, seća se, u manastiru Jovanja, na prvoj ispovesti, pitala je starog oca Evstatija Svetogorca da li da ode u manastir odmah ili kada završi školu i bude punoletna.

– Odgovorio mi je: „Dete moje, ako te Gospod priziva, ne čekaj ni dana, odmah idi u manastir”. Za mene je tada sve u meni bilo gotovo. Zaboravih i oca i majku i brata i dve sestre... – priča igumanija. Dolazio je otac po nju, da je vrati kući, da ide u školu, a ona se sakrila u šumu nadomak manastira. Kad je otac otišao, njoj tadašnja igumanija Sara poruči da ne sme da je primi u manastir.

– Ja pretim da ako me ne primi, odoh pod voz. I Bog ču moj iskreni detinji vapaj. Ostadoh u Ćelijama – seća se Glikerija kako je za nju sve počelo te 1947. godine.

Sledeće, 1948, u manastir je, na poziv igumanije Sare, stigao otac Justin, tada prognan sa Teološkog fakulteta.


Mati Glikerija kraj moštiju Justina Ćelijskog

– Otac arhimandrit Justin, veliki molitvenik, isposnik, filozof, natopljen blagodaću i energijama Svetog duha, postao je izvor vode žive koja otiče u život večni – evocira mati Glikerija uspomene na duhovnog velikana uz koga je provela više od tri decenije, sve do njegovog upokojenja 1979. Vredi pomenuti da se Ava Justin i rodio (1894) i upokojio (1979) na Blagovesti, 7. aprila, po starom kalendaru 25. marta. Ćelijski zatočnik govorio je grčki, ruski, nemački, engleski jezik, služio crkvi, pisao, prevodio žitija svetih, ostavio kapitalna dela...

Svojim naslednicima Ava je ostavio i zaveštanje da objave njegova dela, a da prihod od prodaje tih knjiga ide u Fond Svetog Jovana Zlatoustog iz kojeg bi se, u sklopu manastira Ćelije, finansirala gradnja trioltarnog hrama Svetog Save, Svetog mučenika Justina Filosofa i prepodobne Marije Egipćanke. Na Blagovesti 2007. osvećeni su temelji, a 22. septembra 2019. godine, uz blagoslov episkopa valjevskog Milutina, zahvaljujući dobroti svetosavskih donatora i trudu ćelijskih sestara, dovršen je, živopisan i osvećen zavetni hram prepodobnog Justina Ćelijskog. Učinjeno je to u godini dvostrukog jubileja – 125 godina od rođenja Oca Justina i 40 godina od njegovog prestavljenja Gospodu.

Burna je istorija manastira Ćelije. U doba dugog i teškog turskog ropstva rušen je, paljen i opet obnavljan. U 18. veku imao je značajnu ulogu u životu Valjevske nahije, a početkom 19. veka vezuje se za Prvi srpski ustanak, jer u porti manastirske crkve počiva Ilija Birčanin. U tom veku u Ćelijama je osnovana i osnovna škola, jedna od prvih u Srbiji pod Milošem Obrenovićem. U njoj je svoj „prvi bukvar učio” Sveti vladika Nikolaj Velimirović.

Posle Drugog svetskog rata manastir je u svemu oskudevao, ali u mladim srcima njegovog sestrinstva velika je radost tinjala, priseća se mati Glikerija. Otac Justin je svakodnevno služio svetu liturgiju, uveče su bila velika bdenija... Sestrinstvo je svojim trudom i radom znatno doprinelo da ova svetinja napreduje. Vraćene su im zemlja i šuma, podignuti su dva konaka i velika trpezarija, renovirana stara crkva.

Bavile su se monahinje poljoprivredom, imale sjajnu ikonopisačku školu koju je vodila sestra Angelina, šile su crkvene odežde, štampale poučne verske listiće i besplatno ih delile, otvorile prvu duhovnu biblioteku u Srbiji 1993. godine, dopremale humanitarnu pomoć na ratišta u Bosni – na Majevici i Ozrenu, organizovale duhovne tribine...

– Mi se Bogu molimo za sebe, za srpski narod, za svoje porodice – kaže mati Glikerija.

Novozavetni hram svetog Oca Justina u Ćelijama od velikog je značaja za sve ljude dobre volje, uverena je ona. U ovo predvečerje Božića, veli, još joj u ušima bruje Avine rečine kada je grmeo: „Ništa važnije od Božića! Zašto? Zato što je Bog iz svoje velike ljubavi sišao u ovaj svet i javio se kao čovek. Bog se rodi, Bogočovek se rodi!”

– Želja mi je da svi dočekamo praznik u miru, slozi, oproštaju, ljubavi i da ne tražimo „trun u oku brata svoga, a svoje brvno u oku svom ne vidimo”. I dalje sveti Otac Justin grmi: „Čovek je velika i sveta tajna Božja, čovek je ikona Božja i lik Božji u ovom svetu!” – poručuje igumanija manastira Ćelije.

Mir i spokoj

– Vele posetioci našeg manastira da ovde, u ovoj dolini opkoljenoj brdima, najviše osećaju mir i spokoj. Dovode bolesne, od raznih bolesti traže leka i dobijaju ga u veri. Velika božja blagodat izobiluje preko svetih moštiju Svetog Justina i nevidljivo se prenosi na svaku verujuću osobu – kaže mati Glikerija.


Komentari3
24570
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zlatan
Prije 7 godina, u ljeto, sa nekolicinom mojih beogradskih prijatelja posjetio sam i ovaj manastir. Izašavši iz šume uskim puteljkom pred nama se ukazala slika kao iz bajke. Nekoliko časnih sestara je okopavalo vrt, a ljepote manastira nam je pokazala prijatna zamjenica igumanije, kojoj je bilo drago što sam kao Hrvat i rimokatolik iz Zagreba posjetio i upoznao se sa ovim prelijepim božijim zdanjem. Mnoštvo manastira po Srbiji služi na čast srpskom narodu.
Светолик Станковић
Хвала Политици и господину Слободану Ћирићу због предивног текста о најумнијем српском духовнику Ави Јустину. У ове благе Божићне дане, прича мати Гликерије, манастиру Ћелије и светом Ави Јустину, велкомученику, али и кремен стени православне вере хришћанске, падају као мелем на душе верујућих. Време све поравна и доведе на своје место. Мир Божји! Христос се роди! Ваистину се роди.
Alen
Oni koji znaju mole se za sve i zele najvece dobro onima koji su im zlo nanijeli ... to je bit Isusova ucenja

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja