sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:10

Najvažniji ekonomski događaji u Srbiji u 2019. godini: završen Koridor 10 i rekordno niska nezaposlenost

utorak, 31.12.2019. u 10:00
(Фото Танјуг/Прес служба председника Србије)

Konačno završen koridor 10  U Srbiji je tokom 2019. godine, prema podacima resornog ministarstva, otvoreno ukupno 350 kilometara auto-puteva, a obnovljeno je i 500 kilometara pruga. Najznačajnija saobraćajnica koja je konačno završena, nakon 49 godina od početka gradnje i više prekida, koje su pratili pored ostalog probijanje rokova, uvećanje cene radova, raskid ugovora, jeste Koridor 10, koji spaja sever i jug Srbije i deo je panevropskog koridora. Za saobraćaj su ove godine otvorene deonice kroz Grdeličku klisuru, u dužini od 26,3 kilometra, na južnom kraku Koridora, koja je koštala oko 400 miliona evra, kao i kompletno završena deonica istočnog kraka od Niša do Dimitrovgrada u dužini od 87 kilometara, koja je koštala 485 miliona evra, prenela je Beta.

Postavljene cevi za gasovod Turski tok

(Foto Turski tok)

Izgradnja gasovoda Turski tok kroz Srbiju počela je u maju ove godine, postavljanje cevi je završeno i očekuje se da će njim, ako Bugarska ubrza radove, gas poteći krajem sledeće godine. Taj gasovod obezbediće Srbiji gas iz još jednog pravca, iz Rusije, preko Turske i Bugarske, i veću energetsku sigurnost. Cevi u Srbiju ulaze kod Zaječara i u dužini od 403 kilometra protežu se do Kanjiže i kod Horgoša izlaze u Mađarsku. Za razliku od propalog projekta izgradnje gasovoda Južni tok, kojim je gas iz Rusije trebalo da se doprema preko Bugarske, gradnja Turskog toka kroz Srbiju odvijala se u skoro potpunoj tajnosti i pod pritiskom Energetske zajednice koja je Srbiji kao njenoj članici postavila uslov da se oko 30 odsto gasovoda na duži rok mora učiniti dostupnim i trećim snabdevačima, osim Rusima kako bi se obezbedila konkurencija i što povoljnije cene za potrošače.

Rast BDP-a iznad plana od 3,5 odsto

(Foto Piksabej)

Srbija bi ove godine mogla da premaši planirani rast domaćeg bruto proizvoda (BDP) od 3,5 odsto, zahvaljujući dobrim rezultatima u trećem kvartalu i rastu od 4,8 odsto. Državni zvaničnici su podstaknuti tim rastom već dali prognoze da će BDP na kraju ove godine biti četiri odsto. Sa rastom od 4,8 odsto Srbija je u trećem kvartalu bila najbrže rastuća ekonomija u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) posle Mađarske, ali je u prvoj polovini godine sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom bila najsporije rastuća ekonomija u CIE.

Najniža stopa nezaposlenosti

(Foto Piksabej)

Stopa nezaposlenosti u Srbiji prvi put je pala ispod 10 odsto, zahvaljujući odlasku ljudi iz zemlje, ali i otvaranju novih radnih mesta. U trećem kvartalu broj zaposlenih je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosio 2.938.700, a broj nezaposlenih oko 308.400, pa je stopa zaposlenosti u tom periodu iznosila 49,6 odsto, a stopa nezaposlenosti 9,5 odsto. Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina je, međutim, još visoka i iznosi 26 odsto. Na pad zaposlenosti utiče i to što NSZ sa evidencije briše nezaposlene koji se nisu javili na redovne konsultacije toj službi, a promenjena je i metodologija na osnovu koje se meri broj zaposlenih, pa u tu kategoriju spadaju i oni koji rade nekoliko sati dnevno.

Bolji kreditni rejting zemlje

(Foto Piksabej)

Rejting agencija Standard i Purs povećala je sredinom decembra kreditni rejting Srbije na BB plus, što je jedan korak do investicionog rejtinga koji je od velikog značaja za povoljno zaduživanje zemlje na međunarodnom tržištu. Dodela takvog rejtinga, i to sa pozitivnim izgledima za dalje povećanje, kako je obrazloženo, posledica je dobro vođenog deviznog kursa, stabilnog finansijskog sistema, smanjenja problematičnih kredita na nivo od 4,56 odsto, kontinuiranog priliva stranih direktnih investicija i njihovog sve efikasnijeg ulaganja.

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Evroazijske unije

(Foto Tanjug/Vlada Srbije)

Srbija je u oktobru, nakon tri godine pregovaranja, potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom i njenim državama članicama (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Jermenija i Kirgistan). Srbiji je potpisivanjem tog sporazuma otvoren pristup tržištu od 183 miliona ljudi gde će moći da izvozi gotovo 100 odsto proizvoda bez plaćanja carina.

Ukidanje zabrane zapošljavanja u javnom sektoru

(Foto A. Vasiljević)

Nakon punih pet godina primene, Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnoj upravi od 1. januara 2020, biće stavljen „ad akta”. Kontrola zapošljavanja će, međutim, i dalje postojati preko Vladine komisije. Vlada će napraviti interno tržište rada, odnosno elektronsku bazu podataka o slobodnim radnim mestima i kadrovskim potrebama državnih organa. To znači da će se i u narednoj godini do posla u državnoj službi dolaziti samo uz „zeleno svetlo” komisije.

Novi obračun penzija

(Foto A. Vasiljević)

Izmenama Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koje je Skupština Srbije usvojila početkom decembra, uveden je nova, takozvana „švajcarska” formula za obračun penzija. To znači da će od januara 2020. godine za 1,7 miliona penzionera njihove mesečne isplate biti usklađivane sa rastom prosečne zarade (50 odsto) i inflacijom (50 odsto). Taj model indeksacije penzija koristi najveći broj zemalja u regionu, a koji je imala i Srbija do 2006. godine kada je na zahtev Svetske banke promenjen. U 2019. godini Vlada je imala diskreciono pravo da odlučuju koliko će penzije biti uvećane. Primenom novog modela penzije će od januara biti veće za 5,4 odsto.

Prodaja najveće državne banke

(Foto A. Vasiljević)

U 2019. godini nije bilo značajnijih privatizacija državnih kompanija, ali je počela prodaja Komercijalne banke, najveće državne banke. Tenderska komisija za prodaju 83 odsto udela u Komercijalnoj banci izbrala je kao najbolju ponudu slovenačke Nove ljubljanske banke (NLB) sa kojom će se direktno pregovarati o kupoprodajnim uslovima. Ta banka je, prema nezvaničnim informacijama, ponudila cenu od 450 miliona evra, dok su slabije ponude dostavile austrijska Rajfajzen banka i AIK banka u vlasništvu domaćeg biznismena Miodraga Kostića. Moguće je i da se ne postigne dogovor sa NLB bankom i Vlada tender proglasi neuspešnim.

Počeli komercijalni letovi sa aerodroma kod Kraljeva

(Foto Tanjug)

Aerodrom „Morava” kod Kraljeva je u junu zvanično otvoren za civilni saobraćaj, a prvi let Er Srbije je obavljen 17. decembra, do Beča. Taj aerodrom otvoren je 2012. godine, ali nije ispunjavao sve uslove za civilne letove, pre svega zbog dužine piste.


Komentari4
761d7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav sarcanski
Turski tok i koridor 10 su "pogurali" rast BDP-a preko enormnog povecanja gradjevinarstva, uz stagnaciju industrije i poljprivrede. Postoji ozbiljna sumnja da je Turski tok doneo 700 miliona evra BDP-u, a nismo videli sve detalje tog poduhvata. Posebno zbog opasnosti da je tu, kao i kod auto-puteva, doslo do ozbiljnog "ugradjivanja". Prodaja Komercijalne banke je ispod knjigovodstvene vrednosti, a aerodrom Morava je doneo u 2019 prilican gubitak. Uspesi se preuvelicavaju, a problemi skrivaju!
Саша
Чо новој методологији и просјак који виси по улици је запослен јер "ради" најмање 40 сати недељно. Другим речима сви су запослени. То што добар део не може да преживи од своје "плате" је ваљда нуспојава.
fiko
E moj Sasa i drugo dete mi ode preko granice.
Preporučujem 12
Sasa H.
Samo da kazemo da i u drugim zemljama poput Kanade ljudi rade po 2 ili 3 posla da bi preziveli, samo zavisi ko to radi. Svi misle da za svaku struku ima posla , a to samo trziste samo namesti koji poslovi su potrebni trenutno. Drugo, nezaposlenost od 9.5% je bolje nego 24% sto je bilo pre 6 godina , ali se mora reci da tek ispod 8% ce se videti pravi boljitak i tek tada ce plate rasti brze. A sa druge strane sve ispod 5% je da nema na trzistu nezaposlenih tj. samo neradnici su bez posala.
Preporučujem 26

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja