petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 24.12.2019. u 22:55 Marijana Avakumović

Dug za eksploataciju rudnog bogatstva 2,6 milijardi dinara

Nisu pokretani postupci prinudne naplate, niti je ukinuto ijedno odobrenje za eksploataciju, iako je bilo osnova, zaključila je Revizorska državna institucija
У Србији се коришћењем руда бави око 200 фирми (Фото Р. Крстинић)

Prihodi od naknade za korišćenje mineralnih sirovina, prema podacima Uprave za trezor, iznosili su prošle godine oko šest milijardi dinara, što je za oko dve milijarde dinara više u odnosu na 2016. godinu. Ipak, dug prema budžetu Republike Srbije po osnovu navedene naknade na dan 15. januar 2019. iznosio je 2,6 milijardi dinara, pri čemu najveći deo iznosa čini kamata na osnovni dug, u iznosu od 1,9 milijardi dinara.

Ovo je pokazao izveštaj Države revizorske institucije o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost nadzora nad eksploatacijom rudnog bogatstva” za period od 2016. do 2018.

– Korišćenje neobnovljivog rudnog bogatstva bilo bi racionalnije, a budžetski prihodi od naknade veći da su nosioci eksploatacije na odgovarajući način kontrolisani i da je uspostavljena bolja koordinacija između nadležnih organa – rekao je juče na konferenciji za novinare Duško Pejović, vrhovni državni revizor i predsednik DRI.

On je objasnio da je dug za neplaćenu naknadu na početku revidiranog perioda bio osam milijardi dinara, ali kada je 2016. za RTB „Bor” usvojen unapred pripremljen plan reorganizacije otpisano mu je 5,4 milijarde duga. Od preostalog duga najveći iznos imaju „Farmakom” i „Resavica”.

Pejović je objasnio da eksploatacija rudnog bogatstva obezbeđuje energetsku nezavisnost zemlje i dalji ekonomski i privredni rast, stoga neobnovljive mineralne sirovine treba da budu korišćene na strogo kontrolisan i održiv način. Nosioci eksploatacije sami obračunavaju, iskazuju i dostavljaju Ministarstvu rudarstva i energetike i Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, podatke o količini eksploatisanih mineralnih sirovina i prihodu od prodaje, kao i iznos naknade.

– Međutim, način na koji nadležni organi kontrolišu ove podatke stvara rizik da iznos naknade koju obračunavaju nosioci eksploatacije ne odgovara stvarnom stanju. Svi nosioci eksploatacije ne dostavljaju redovno kvartalne i godišnje obračune naknade, te postoji rizik da su obaveze nosilaca eksploatacije po ovom osnovu potcenjene, iz razloga što ih nadležni organi evidentiraju u momentu dostavljanja pomenutih obrazaca – rekao je Pejović.

Viši savetnik DRI Goran Mandić rekao je da se u Srbiji eksploatacijom bavi oko 200 firmi, a da 90 odsto proizvodnje u rudarstvu čine ugalj, nafta, gas i bakar.

– Od 30 do 60 odsto firmi koje se bave eksploatacijom između 2016. godine i 2018. nije dostavljalo ili nije redovno dostavljalo dokumentaciju o finansijskim obavezama, stanju resursa i rezervi. Poreska uprava nije kontrolisala obračun i plaćanje naknade za korišćenje mineralnih sirovina. Pri nadzoru nisu primenjivane kaznene odredbe, osim inspekcije u pojedinačnim slučajevima – rekao je Mandić.

Kada je reč o inspekcijskoj kontroli, u 31 slučaju nije bilo moguće identifikovati ko eksploatiše mineralne sirovine. U 10 slučajeva u kojima je utvrđeno ko eksploatiše rudna bogatstva izrečena je zabrana dalje eksploatacije, podnet je jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u 2018. protiv fizičkog lica, ali nije podneta nijedna prijava za privredni prestup.

Pokrajinski inspektori su, prema njegovim rečima, podneli dve prijave za privredni prestup i jednu krivičnu prijavu.

– Kad je reč o naplati duga, od čega se 99 odnosi na obveznike koje nadzire ministarstvo, opomene zbog neplaćanja nisu slate svim nosiocima eksploatacije. Nadležni organi nisu pokretali postupak prinudne naplate u svim slučajevima kada su za to bili ispunjeni uslovi. Nadležni organi nisu u revidiranom periodu ukinuli nijedno odobrenje za eksploataciju po osnovu neplaćene naknade, iako je bilo osnova – rekao je Mandić.

On je istakao da su najveće prihode od naknade za eksploataciju rudnog bogatstva u periodu od 2016. do 2018. ostvarile opština Lajkovac (887 miliona dinara) i grad Kikinda (635 miliona dinara), a da mnoge lokalne samouprave nisu znale da li se na njihovoj teritoriji eksploatišu mineralne sirovine ili ko to radi, uprkos tome što im pripada prihod od naknade.

Revizori su zaključili da nije uspostavljena odgovarajuća koordinacija između organa koji nadziru eksploataciju mineralnih sirovina. Potom da ne postoji jedinstvena evidencija nosilaca eksploatacije, kao i da nije doneta strategija upravljanja mineralnim sirovinama. Ali su skrenuli pažnju i na to da Ministarstvo finansija i Ministarstvo energetike različito tumače pojedine odredbe Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Komentari7
f0491
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mima
Ne mogu da shvatim kako se ogromnim duznicima gleda kroz prste,niko ih ne juri cak I kad koriste rudno I mineralno bogatstvo zemlje I ostvaruju enormne zarade jer su naknade za to daleko manje nego u drugim zemljama.U isto vreme ako siromasan covek ne plati neki porez prete mu opomenama,kaznama ,pa cak I da ostane bez krova nad glavom, za sumu koja je hiljadama puta manja od sume koju duguju eksploatatori naseg rudnog bogatstva.Dok bogati duguju uzima se od siromasnih penzionera.
Branko
To pod hitno naplatiti! Nema džabe ni u stare babe a mi dajemo li dajemo. Pa dokle više?
Marko
Pa ako oni nemaju pokrice, taj dug rucno za da iskopaju za dan.
Vreme je bilo
Konacno da neko napise par reci o ovome! Dajemo u bescenje prava na eksploataciju stranim i domacim firmama i to bez ikakvog udela u vlasnistvu i profitu... e, ako nam jos ni rudnu rentu ni porez posteno i na vreme ne placaju, onda smo stvarno mazohisti ili je ovde apsolutna korupcija na svim nivoima. Treba momentalno oduzimati pravo na eksploataciju ako se obaveze ne ispunjavaju i prodati ga drugim zainteresovanim. Ne trebaju nam firme koje se muce da posluju, bolje ih je sto pre otkaciti.
Milos Stinić
Neverovatno. Država dopušta da privatne firme arče društvenu imovinu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja