četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 24.12.2019. u 14:02 Branko Bogdanović
IZ STARIH RIZNICA

Puška kneza Milana ponovo u domovini

Luksuzni lovački karabin, koji je specijalno za srpskog vladara izradio Tomas Sederl u znak uspešno sklopljenog ugovora, vraćen je u Srbiju kao poklon ruskog predsednika Putina Aleksandru Vučiću
Краљ Милан у ловачком оделу са једном од двоцевних ловачких пушака „острагуша” система „лефоше” (лево), Двоцевка „парди”, рађена 1887. године за краља Милана

Prilikom nedavne posete Aleksandra Vučića Moskvi, on je od predsednika Rusije Vladimira Putina na poklon dobio prvi, vladarski primerak domaće savremene puške „ostraguše” na sjedinjeni metak, koji su najpoznatiji bečki majstori izradili specijalno za kneza Milana Obrenovića. Tako se ovaj unikatni predmet od izuzetne vojno-istorijske, ali i umetničke vrednosti posle 120 godina ponovo našao u Srbiji, a odluka Putina da baš ovaj artefakt 4. decembra 2019. pokloni predsedniku Srbije najbolje govori o želji da se predmeti važni za srpsku istoriju vrate u postojbinu.

A kako se puška uopšte našla u vlasništvu Ruske Federacije i kada je i zašto napravljena, posebna je priča. Počinje sredinom 19. veka kad je ambiciozna politika Ilije Garašanina i kneza Mihaila Obrenovića zavisila od spremnosti srpske vojske za oslobodilačku misiju. Kako je u to vreme većina armija u svetu, uključujući i Osmansku imperiju, postepeno modernizovala svoje naoružanje prelaskom na takozvane ostragpuneće sisteme, vojska vazalne srpske kneževine trudila se da prati ovaj tehnički trend.

Kako finansijska sredstva nisu omogućavala Srbiji da nabavi nove jednometne „ostraguše” odlučeno je da se na jedan od novih sistema adaptira zastarelo spredpuneće oružje. Tako je 1867. godine kod poznatog bečkog fabrikanta Tomasa Sederla nabavljeno 27.000 austrijskih „sprednjača” sistema „lorenc M1854”, a iz Hamburga – 28.000 saksonskih pušaka M1850/56.

Vlada je od ministra vojnog Milivoja Petrovića Blaznavca zatražila da što pre nabavi odgovarajući ostragpuneći sistem na koji bi se adaptiralo nabavljeno oružje. Ograničen vremenom i finansijama, Blaznavac se bez pomnijeg ispitivanja opredelio za zatvarač, konstrukciju britanskih oružara braće Čarlsa, Edmonda i Džona Grina, koji se punio papirnim metkom, a opaljivao pomoću separatne kapisle. Neposredno nakon početka konverzije pušaka u Kragujevcu 1867. uočene su sve mane britanskog sistema, pa su već naredne godine radovi svedeni na neophodni minimum, a 1869. započeto je traganje za kvalitetnijim rešenjem.

Crteži puške sistema „pibodi”, Koka Milovanović, „Artiljerija” 1879.

Kako su „sprednjače” postale „ostraguše”

Zahvaljujući prikupljenim informacijama o trendu u državama sličnog finansijskog stanja, kao i vezama sa Džejmsom Mekdonaldom, vlasnikom firme „Dž. R. Mekdonalds i ko.” (zastupnikom čuvene fabrike za proizvodnju alata, poljoprivrednih uređaja i oružja iz Providensa), kao i američkim konzulom u Hamburgu, srpski stručnjaci su se odlučili za konstrukciju Amerikanca Henrija Pibodija – jednostavni zatvarač na savremeni jednodelni metak sa mesinganom čahurom na koji su se brzo mogle adaptirati skoro sve vrste „sprednjača”.

Kako je konstruktor još 26. oktobra 1864. sa fabrikom iz Providensa potpisao ugovor prema kome je kompaniji prodao sva prava na svoje konstrukcije jednometnog ostragpunećeg oružja, Srbija je od Mekdonaldsa otkupila patent na Pibodijev konverzioni zatvarač, a preradu „sprednjača” ugovorila sa bečkim fabrikantom Tomasom Sederlom. On je same zatvarače proizvodio u svojoj fabrici u bečkom predgrađu Otakringu, a mašine i uređaje za adaptaciju „sprednjača” montirao u Velikoj kasarni u Donjem gradu Beogradske tvrđave.

Tako je započeta proizvodnja prve srpske jednometne ostragpuneće puške na savremenu jednodelnu municiju pod oznakom „pibodi M1870” („piboduše”). Istina, zbog specifičnog izgleda zatvarača sa dugom polugom i koritastim udubljenjem, oružje je u narodu dobilo popularni naziv „kašikare”. Već naredne godine za proizvodnju zatvarača i adaptaciju pušaka osposobljen je i kragujevački zavod, ali saradnja sa Sederlom nije prekidana sve do sticanja nezavisnosti Srbije 1878. godine.

U znak uspešno sklopljenog ugovora, Tomas Sederl je specijalno za kneza Milana Obrenovića, inače poznatog kao pasioniranog lovca, izradio potpuno novi, luksuzni lovački karabin. Kolika je pažnja pridavana ovom jedinstvenom poklonu ukazuje činjenica da je Sederl umetničko graviranje i tauširanje oružja poverio jednoj od najpoznatijih evropskih firmi – „Novotni” iz Beča. Na gornjoj strani damascirane cevi zlatom je bilo tauširano ime novog vlasnika: „Milan M. Obrenović IV Knjaz Srbski”, dok je graver svoj potpis skromno ukomponovao u floralne ukrase na potkovu kundaka.

Lovački karabin „pibodi”, rad Tomasa Sederla i radionice „Novotni”

Dve „piboduše” za kralja

Sederl je, verovatno takođe za kneza Milana, izradio i vojničku varijantu puške „pibodi M1870”. Na kundaku oružja su se nalazili srebrna kartuša sa ugraviranim likom kneza Miloša tokom bitke na Čačku 1815 (od 25. aprila do 13. juna), kao i natpis „Čačak”. Tako su svoje mesto u veličanstvenoj zbirci oružja u Arapskom salonu Starog dvora našle dve puške „pibodi” kneza (kasnije kralja) Milana.

Poznato je da je kralj Milan, nakon abdikacije 6. marta 1889, više puta odlazio i vraćao se u Beograd, ali ostaje tajna da li je tom prilikom u inostranstvo odneo i neku od svojih pušaka.

Na zajedničkom zboru lovaca Kraljevine Srbije, 13. oktobra 1896, u „državnom košutnjaku” u Brzanu kod Lapova, osnovan je Savez lovačkih udruženja Kraljevine Srbije. Za predsednika je izabran general Milojko Lešjanin (1830–1896), a za počasnog predsednika komandant Aktivne vojske Milan Obrenović. Pretpostavljamo da je Milan tada generalu Lešjaninu darovao luksuzni lovački karabin sistema „mauzer M1884” sa koferom na kome se nalazila kartuša sa monogramom MI pod krunom.

Pušku je nasledio sin generala Milojka, pukovnik Ljubomir Lešjanin (1861–1933). Prema izveštaju upravnika Vojnog muzeja u Beogradu” generala Vojislava Vukovića ministru prosvete Milošu Trivuncu br. 384 od 17. avgusta 1942, supruga tada već pokojnog pukovnika Ljubomira, Darinka Lešjanin 8. juna iste godine muzeju je poklonila „pušku u šatuli sa priborom, nagradu Nj. V. kralja Milana Prvog”.

Samo četiri meseca kasnije Darinka je u dogovoru sa Ministarstvom prosvete osnovala i Zadužbinu Ljubomira i Darinke Lešjanin. Tako je u Beogradu, u Vojnom muzeju, do danas sačuvana još jedna luksuzna puška rađena po zahtevu kralja Milana.

Zbirka oružja Obrenovića najviše je stradala nakon Majskog prevrata i ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, 11. juna 1903. godine. Komisija koja je popisala pokretna dobra u dvoru nakon krvavih događaja, u Arapskom salonu je zabeležila 17, a u Bilijarskoj sali 47 pušaka. Osim toga, postoje svedočenja da je tokom krvave noći jedan od vodećih atentatora Velimir Vemić za sebe prisvojio „omiljenu kraljevu lovačku pušku”.

Odlukom Prvostepenog suda za grad Beograd od 16. jula 1904. godine, imovina kralja Aleksandra i kraljice Drage pripala je kraljici Nataliji. Imovinom je uglavnom upravljao njen pravni zastupnik, poznati advokat i sekretar Apelacionog suda u Beogradu Borivoje Orešković. Nekadašnja kraljica i Milanova supruga izvestan broj predmeta je zaveštala prijateljima i privrženicima dinastije, a one od istorijskog značaja za Srbiju, poput zbirke oružja, predala je Narodnom muzeju, ali je, iz pragmatičnih razloga, tražila garancije da ih muzej neće prodavati. Tako je u Istorijskom muzeju Srbije do danas sačuvana luksuzna minijaturna puška sistema „Mauzer-Milovanović M1880” – poklon nemačke fabrike iz Oberndorfa maloletnom princu Aleksandru Obrenoviću.

Ali, već u oktobru 1904. u Ulici kneginje Ljubice br. 1 započete su i licitacione prodaje stvari kralja Aleksandra. Na velikim aukcijskim prodajama, održanim u čuvenoj londonskoj kući Kristi 5. decembra 1904, kao i u bečkom Doroteumu od 10. do 16. oktobra 1905. nije ponuđen ni jedan primerak oružja.

Prvi predmeti luksuznog oružja iz zbirke Obrenović na aukcijama počeli su da se pojavljuju tek početkom 21. veka. Tako nas je Zoran Nikačević, vlasnik prodavnice oružja „Henri Krank i ko. ltd” iz Lidsa, upozorio da se na 56. aukciji poznate minhenske kuće Herman historika 6. i 7. oktobra 2008. za samo 2.500 evra prodaje navedeni „pibodi” sa srebrnom kartušom i natpisom „Čačak”.

U decembru 2014. aukciona kuća Holts iz Vafertona u Norfolku prodavala je pod brojem „hamerles” dvocevku položaru koju je čuvena britanska firma „Džejms Pardi i sinovi” u novembru 1887. izradila za kralja Milana Obrenovića. Oružje je bilo procenjeno na 4.000 do 5.300 evra.

No, najinteresantniji primerak, lovački karabin „pibodi”, poklon Tomasa Sederla knezu Milanu, u februaru 2018. godine ponuđen je na prodaju na nepoznatoj aukciji i za njega se zainteresovalo Ministarstvo kulture Ruske Federacije. Prema zakonu iz 2010. kupovina i uvoz antikvarnog oružja bilo je dozvoljeno tek nakon identifikacije i stručne verifikacije artefakata. Kako moskovski Državni istorijski muzej nije imao stručnjaka za Balkan, 28. februara nam je upućen sav materijal potreban za identifikaciju oružja.

Nakon saznanja da je reč o predmetu od izuzetne istorijske vrednosti za Srbiju, puška je otkupljena i odložena u posebni depo, da bi je početkom decembra predsednik Putin poklonio predsedniku Vučiću.

Komеntari4
881f5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

liki
Jedino nije napisano dali i u kom Muzeju je puska izlozena To je bitna stvar koju novinar ne sme da preskoci...
Beogradjanin Schwabenländle
Gospodine Bogdanovicu, dobro ste me nasmejali. Kakvo crno lovacko odelo ! Da li Vi kao novinar imate potrebno znanje za pisanje ovakvog clanka ili se malo pomognete na guglu ? Nas Kralj Milan Obrenovic nosi na slici bavarsku musku narodnu nosnju, kojae se jedino kvalitetom razlikuje od ostalih. Gornji deo se zove " Jankerl " sa prslukom ,ispod nosi " lederne ", prevedeno bavarske kozne kratke pantalone(do kolena ), vunene carape i duboke cipele sa gumenim djonom( gojzerice ). Sve tamno zelen
lalala
Ovde domaćica,tamo kućanica!Zbogom opšta pameti...
Stveo
Naravno da je Srbija i Republika Srpska Domovina sta da Hrvati ,mozda nemaju monopol na rec dom ili Domovina hoce vasa deca raditi Daomaci rad kuci ili neki drugi??

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja