Vlasotince – Povodom sto godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije, raspisan je konkurs pod nazivom „Imenuj egzosvetove”. Srbija je imala zadatak da predloži i izglasa novo ime za zvezdu WASP-60 i njenu planetu WASP-60b. Zvezda je dobila ime Morava, a njen pratilac, gasovita planeta, „krštena” je kao Vlasina.
Za Moravu zna skoro svako, ali je manje onih koji poznaju lepote Vlasine, reke koja do ušća u Južnu Moravu kod Vlasotinca teče 55 kilometara kroz klisuru i još petnaestak kilometara kroz ravničarske predele. Na njoj je sagrađeno veštačko jezero koje privlači goste iz svih krajeva Srbije.
Na svom putu od izvora do ušća, duž koga svaki kućerak ima zanimljivu priču, Vlasina prima pritoke neobičnih i katkad teško objašnjivih imena. U čitavom slivu, u godinama kada je u ovom kraju život snažno pulsirao, bilo je mnogo vodenica – od Gornjeg do Donjeg Dušnika, duž dva kilometara, bilo ih je sedamnaest. Svaka je imala stalne mušterije, a oko njih su se plele anegdote koje se i danas prepričavaju.
Jedna od takvih je i ona vezana za kralja Aleksandra Karađorđevića. Predanje kaže da mu je jednom prilikom, kada je putovao u Zaplanje, automobil stao u blatu kod Velikog Bonjinca, sela na reci Rđavici, jednoj od pritoka Vlasine. Meštani su priskočili u pomoć i zapregom izvukli vozilo. Kralj je na licu mesta platio uslugu. Iako seljani nisu hteli da prime novac, na kraljevo insistiranje ipak su to učinili. Posle ovog događaja, na Vlasini i njenim pritokama sagrađeno je nekoliko prelepih mostova.
Kraj Vlasine se od 1960. održava čuveni Vinski bal. Ovde se vreme tako i računa: pre i posle te svetkovine vinogradara i vinara. Ali priča o ovoj reci ima i drugu, neveselu stranu. Stručnjaci procenjuju da je kvalitet vode između prve i treće klase. Pogoršanju u donjem slivu kumovale su otpadne vode i brojne divlje deponije na obali. Žitelji Vlasotinca, koji žive na obe obale reke, tokom leta se suočavaju s nedostatkom vode za piće, a naročito su ogorčeni zbog gradnje mini-hidroelektrana.
Najveći vodeni talas Vlasine zabeležen je 26. juna 1988, kada je bujica za samo četiri sata srušila 14 mostova, nestalo je 120 domova, 600 radnika je ostalo bez radnih mesta, uništeno kompletno priobalje, a šteta je procenjena na 355,2 milijarde dinara.
