ponedeljak, 30.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:18
INTERVJU: DRAGANA MARKOVIĆ, direktor Poreske uprave Srbije

Za godinu dana otkriveno 90 fantom i peračkih preduzeća

Najviše krivičnih prijava podneto zbog utaje poreza
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićponedeljak, 23.12.2019. u 22:55
(Фото Пореска управа)

Prema poslednjim podacima, Sektor poreske policije je u periodu januar–novembar 2019. godine podneo nadležnim tužilaštvima 1.281 krivičnu prijavu protiv 1.708 lica za učinjeno 1.661 krivično delo. Od toga, 1.390 se odnosi na poreska krivična dela: poreska utaja, neuplaćivanje poreza po odbitku, neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, nedozvoljen promet akciznih proizvoda i nedozvoljeno skladištenje robe. U saradnji s MUP-om, Poreska policija podnela je krivične prijave i za 271 ostalo krivično delo, kao što su pranje novca, zloupotreba položaja odgovornog lica i zloupotreba službenog položaja, kaže u razgovoru za naš list Dragana Marković, direktor Poreske uprave Srbije.

Ona ističe da je izvršenjem svih krivičnih dela izbegnuto plaćanje poreza od oko 14,3 milijarde dinara i pribavljena protivpravna imovinska korist od oko četiri milijarde dinara. Od ukupno podnete 1.281 krivične prijave, 776 je podneto protiv 1.104 lica za krivično delo poreska utaja.

Dokle se stiglo s transformacijom Poreske uprave i šta donosi građanima?

Transformacija Poreske uprave se sprovodi u skladu s najboljim primerima međunarodne prakse u interesu poreskih obveznika u Republici Srbiji, jer želimo da im olakšamo ispunjenje poreskih obaveza a poreski postupak učinimo jednostavnim. U realizaciji tih namera krenuli smo putem digitalizacije. Preveli smo sve poreske prijave iz naše nadležnosti u elektronsku formu i omogućili poreskim obveznicima da i uverenja o izmirenim obavezama mogu da dobiju elektronskim putem bez uplate administrativne takse počev od 14. decembra 2019. godine. Cilj nam je da u narednom periodu obezbedimo poreskim obveznicima da takođe elektronski podnose zahtev za povraćaj i preknjižavanje, kao i dostavljanje poreskih rešenja putem poreskog sandučeta poreskog obveznika, što predstavlja dodatnu korist u ostvarivanju prava poreskih obveznika. Plan je da poreski obveznici elektronski komuniciraju s Poreskom upravom bez potrebe fizičkog dolaska u filijale.

Novine donosi i izmenjeni Zakon o porezu na dohodak građana?

Najnovijim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, koje stupaju na snagu 1. januara 2020. godine, neće više biti čekanja na poreska rešenja. Poreski obveznici više neće biti u obavezi da, prilikom otpočinjanja obavljanja delatnosti, podnose poresku prijavu kao ni zahtev za odobravanje paušalnog oporezvanja, već će se automatski preuzimati podaci iz registracione prijave podnete Agenciji za privredne registre. Na osnovu tih podataka, Poreska uprava će u roku od 48 sati donositi rešenja o utvrđenoj obavezi za porez i doprinose. Poreska rešenja, doneta u elektronskom obliku, obvezniku će biti dostavljena u poresko sanduče koje će se nalaziti na portalu Poreske uprave. Datumom uručenja rešenja smatraće se dan njegovog postavljanja na portal Poreske uprave. Poreski obveznik moći će da pristupi svom poreskom sandučetu isključivo upotrebom kvalifikovanog digitalnog sertifikata. Obveznicima koji su otpočeli s obavljanjem delatnosti u prethodnom periodu, i kod kojih nije došlo do promene elemenata od značaja za oporezivanje, rešenja za 2020. godinu i naredne godine biće doneta početkom januara za tekuću poslovnu godinu.

Prioritet je i IT reforma kao i smanjivanje broja filijala. Zašto se njihov broj smanjuje?

Prevođenjem svih poreskih prijava i uverenja u elektronski oblik, kao i razdvajanjem osnovnih i sporednih aktivnosti, stvorili smo uslove za znatnu redukciju poslovne mreže koja se bavi osnovnom aktivnošću. Tako smo 178 organizacionih jedinica sveli na 37 filijala u Republici Srbiji koje se bave osnovnom delatnošću Poreske uprave a to je utvrđivanje, kontrola i naplata javnih prihoda iz naše nadležnosti. Kao najvažnije, aktivno ćemo se suočiti s upravljanjem kadrovima čiji broj i prosečna starosna struktura u ovom trenutku nisu zadovoljavajući.

Najavljeno je i novo zapošljavanje. Koliko Srbija ima poreskih inspektora i da li je to dovoljno?

Trenutni imamo ukupno 4.417 zaposlenih poreskih službenika, a sistematizovano je 6.375 radnih mesta. U narednom periodu planirano je zapošljavanje 69 pripravnika s visokom stručnom spremom na određeno vreme i zapošljavanje 21 lica s radnim iskustvom na neodređeno vreme. Od ukupnog broja zaposlenih, trećina, odnosno 1.372 zaposlenih, jesu poreski inspektori.

Koliko je od početka godine otkriveno fantom i peračkih firmi i šta je lek za ovaj, kako ga zovu, generatore sive ekonomije?

Jedan od strateških ciljeva u radu Sektora poreske policije je rano otkrivanje takozvanih fantom i peračkih preduzeća, kao najznačajnijih generatora sive ekonomije i pranja novca, koja se međusobno uvezuju i omogućavaju regularnim privrednim subjektima da u znatnoj meri izbegavaju plaćanje javnih prihoda. Sektor poreske policije je od 1. januara do 30. novembra 2019. godine otkrio 90 fantom i peračkih preduzeća. Polazeći od činjenice da motiv za osnivanje takozvanih fantom i peračkih preduzeća nije obavljanje delatnosti u cilju sticanja dobiti, već da se osnivaju s prevarnim namerama, Sektor poreske policije je više puta inicirao izmene pozitivnih propisa, predlažući promene koje se odnose na ograničavanje prava pomenutim licima da mogu kupovinom da izvrše statusnu promenu, a sve u cilju rešavanja ovog problema, odnosno društvene opasnosti i zaštite budžeta Republike Srbije.

Uskoro treba u praksi da zaživi i dugo najavljivani Zakon o poreklu imovine. Očekujete li išta spektakularno?

Poreska uprava svaki zadatak koji joj je poveren sprovodi profesionalno i odgovorno, pa ni ovaj zakon neće biti izuzetak. Ipak, moramo imati u vidu da je Poreska uprava ključni organ koji će biti zadužen za sprovođenje Zakona o poreklu imovine. Prema zakonu, 60 inspektora će proći posebnu obuku. Oni će obavljati unakrsnu proveru imovine uvidom u poreske prijave i bilanse, računovodstvene izveštaje i upoređivati podatke u drugim službenim evidencijama. Takođe, treba istaći i činjenicu da će primena ovog zakona biti znatno olakšana zbog brže mogućnosti prikupljanja podataka u elektronskom formatu a što je posledica digitalizacije kako svih državnih organa, tako i trećih lica.

Koga PU štiti time što češće ne objavljuje imena najvećih poreskih dužnika?

Odgovorno tvrdim da Poreska uprava kao izvršni organ vlasti nikoga ne štiti. Izmenama i dopunama odredaba člana 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje se primenjuju od 28. aprila 2018. godine, propisano je da Poreska uprava najmanje jednom godišnje s presekom stanja na poslednji dan kalendarskog meseca, koji prethodi danu objavljivanja, objavljuje na svojoj internet strani naziv, odnosno ime i prezime, PIB i iznos poreskog duga poreskih dužnika. I to pravnih lica s poreskim dugom od 20.000.000 dinara i višem i preduzetnika s poreskim dugom u iznosu od 5.000.000 dinara i višem, čime obaveza čuvanja tajnog podataka nije povređena. Poreska uprava je objavila spiskove dužnika u 2018. godini (sa stanjem na dan 31. decembra 2017), a postupajući u svemu saglasno zakonskim normama objavila je i spiskove dužnika 11. decembra 2019. godine (sa stanjem na dan 30. novembra 2019).

Da li ste zadovoljni naplatom poreza i gde se uporno pokušava izbegavanje plaćanja?

Poreska uprava je od 2014. do 2019. naplatila 37,7 odsto više javnih prihoda. I u 2019. godini nastavljen je trend rasta naplate javnih prihoda za koju je zadužena Poreska uprava, uspostavljen pre pet godina, pa indeks naplate u prvih jedanaest meseci 2019. godine u odnosu na isti period 2018. godine iznosi 107,6. Danas veliki broj poreskih obveznika svoje obaveze izmiruje na vreme, čime se izbegava primena mera redovne i prinudne naplate. Stoga, u odnosu na vremensku distancu, može se zaključiti i da smo kod istih javnih prihoda i poreskih obveznika uspostavili maksimalnu redovnost u plaćanju, odnono više od 98 odsto obaveza se redovno izmiruju po podnetim poreskim prijava za predmetne poreske oblike.

Kakva je situacija s onima koji trguju preko interneta, ima li tu poreskog kriminala?

Poreska policija je intenzivirala aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije u prometu dobara i usluga, koji se vrši reklamiranjem i prodajom putem interneta. U periodu januar–novembar 2019. godine privremeno je oduzela robu bez dokumentacije o poreklu u vrednosti većoj od 173,8 miliona dinara i to žestoko alkoholno piće i odevne predmete ekskluzivnih svetskih brendova, tehničku robu, kozmetiku. Protiv lica od kojih su oduzeta navedena dobra podnete su krivične prijave zbog postojanja osnova sumnje da su izvršena krivična dela nedozvoljen promet akciznih proizvoda, nedozvoljeno skladištenje robe i nedozvoljena trgovina. Kako se modeli trgovanja menjaju tako i Poreska uprava prilagođava način rada i kontrole.


Komentari5
774e2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
85% gradana nema da prezivi,nema prihoda a oni im traze porez.ako drzava sa pdv od 20%+15% porez na dobit,nemoze da podmiri potrebe;to nije funkcionalna drzava,vec drustvo koje porobljava orobljava i otima.po istom osnovu porez se placa nekoliko puta.sto se placa porez na stan,gde su svi porezi placeni. por. uprava je preuzela od sdk uplatu pio pri isplati zarada.500 hiljada gradana je otislo u penziju bez uplate pio ,i to su socijalni slucajevi,kao proizvod drzave i por.uprave.
Вујица
Од мене за директорку само једно питање,ко и зашто штити да се имена лопова и утаивача не објаве јавно.???.Друго на овај начин њима се чини услуга,ако и будуу осуђени,платиће а'' образ'' ако га имају остаће им ''чист''пред јавношћу Србије...
vitez
Teorija dobra a u praski sasvim druga priča.
Мр Радомир Шћепановић
I treba! Poostriti kazne za one koji ih koriste!
Zvezdana
Neverovatno je da je jos uvek na celu PU direktorka koja je godina mostobran tajkunskim preduzecima kao i njihovim povezanim pravnim licima da ne placaju porez ovoj drzavi. Tajkunska preduzeca osnovana na off shore destinacijama prave pare tj.profit u Srbiji a kobojagi poreze placaju tamo u off shore destinacijama sto je netacno a lako proverljivo. Blam su lazne overe o placenom porezu na kupoprodajnim ugovorima o kupovini nepokrenosti(koje su tajkuni placali nepostojecim novcem) sada na sudu !

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja