ponedeljak, 17.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:23

Partije su postale samo ambalaža za lidere koji ih vode

Nove evropske zvezde zvuče više kao članovi najnovijeg dečačkog benda, sa nadimcima poput „Bodžo” (Džonson), „Basti” (austrijski lider konzervativaca Sebastijan Kurc), „Manu” (Makron) ili „Il Kapitano” (Mateo Salvini , lider italijanske ultradesničarske Lige).
sreda, 18.12.2019. u 15:49
Фото АП - М.К.

BRISEL - U sadašnjem političkom pejzažu, gde su ideologija i principi zamenjeni pragmatizmom i sirovim oportunizmom, stranke često služe samo kao ambalaža za ličnosti koje ih vode, piše briselski Politiko, osvrćući se na pobedu Borisa Džonsona na izborima.

Iako je predizborna kampanja ostavila malo sumnje da Bregzit i dalje duboko deli Veliku Britaniju, izgleda da se većina Britanaca slaže s tim da, uprkos svim njegovim ludostima (ili možda zbog njih,) generalno vole Džonsona, navodi Politiko.

Ističe da su davno prošli dani „Čelične dame”, termina poštovanja prema onome što su mnogi doživljavali kao ispravnost i jasnoću svrhe Margaret Tačer.

Nove evropske zvezde zvuče više kao članovi najnovijeg dečačkog benda, sa nadimcima poput „Bodžo” (Džonson), „Basti” (austrijski lider konzervativaca Sebastijan Kurc), „Manu” (Makron) ili „Il Kapitano” (Mateo Salvini , lider italijanske ultradesničarske Lige). Ono što je dovelo do takvih brojki je institucionalni pad starih evropskih političkih partija, kaže Josef Janing, nemački politički analitičar.

Neuspeh mejnstrim stranka da se efikasno pozabave zabrinutošću birača u vezi sa takvim nepremostivim pitanjima, kao što su globalizacija, tehnologija i migracije stvorio je pukotinu.

Evropski politički početnici brzo su je ispunili predstavljajući se kao protivnici koji su voljni da iskoriste „status kvo”, bilo iz unutrašnjih struktura, kao što su to učinili Džonson i Kurc; ili spolja, poput Makrona, koji je napustio francusku Socijalističku partiju da napravi svoj pokret, i Salvinija, koji je italijansku Ligu preoblikovao u nacionalnu silu.

Umesto vrednosti, politiku ovakvih političara vode fokus grupe, ankete i društveni mediji. U većini slučajeva, oni se drže pitanja koja su ih učinili prepoznatljivima, kao što Kurc i Salvini, na primer, sa migracijama, a Džonson sa Bregzitom.

Džonson, kanališući uspešnu formulu američkog predsednika Donalda Trampa, prodaje mitologiju, umesto da se koncentriše na specifičnosti, prodajući Bregzit kao način da se Britanija vrati svojim „slavnim danima” i sebe predstavlja kao modernog Čerčila.

Ne tako davno, pitanja o privatnom životu i moralu Džonsona i Trampa bi ih isključila kao vođe država i stranaka. Sada birači nisu samo voljni da ignorišu takva pitanja, već svoje vođe prihvataju sa žarom koji se retko viđa.

Osim toga današnji lideri se odlikuju i bezobzirnošću, smatra Politiko.

Decenijama su evropske velike partije funkcionisale tako što su birale najbolje i najsjajnije mlade ljude, i zatim ih postepeno promovisale na visoke pozicije. U većini slučajeva vrhunac višedecenijske političke karijere bio je taj da neko postane šef vlade. Ali to više nije slučaj.

Tako je Sebastijan Kurc, prepoznavši institucionalno raspadanje u centralnodesnoj Narodnoj partiji, planirao godinama kako će je preuzeti i to je i učinio 2017. godine sa samo 30 godina. Kad ju je preuzeo, rebrendirao je stranku kao „Lista Sebastijana Kurca - nova Narodna partija” i čak i promenio boje partije iz crne u tirkiznu. Nekoliko meseci kasnije postao je kancelar, jedan od najmlađih svetskih lidera.

Džonsonovo manevrisanje i seča u Konzervativnoj partiji su takođe bili dramatični. On je tako staromodnu establišmentsku partiju pretvorio u stranku nezadovoljne radničke klase, za koju mnogi kažu da je postala neprepoznatljiva.

„Ova vlada je jednostavno ne-konzervativna. Ona je eksplicitno odbacivanje svega za šta se zalagala Konzervativna partija”, rekao je komentator Piter Oborn.

Veliko pitanje je gde će Evropu odvesti politika vođena ovakvim ličnostima, piše Politiko.

Iako su se u posleratnoj Evropi političare uzdizali na vlast mešavinom bombastičnosti i harizme (Silvio Berluskoni recimo), nikad nije postojala ovolika koncentracija njih, posebno u zrelim demokratijama zapadne Evrope.

Neki posmatrači strahuju da bi, ukoliko se politički establišment koji se raspada ne bude zamenio nečim novim, evropski politički kontekst mogao više da liči na Latinsku Ameriku - prepunu populističkih, korumpiranih političara.

Takvi su već političari u delovima centralne i istočne Evrope, od mađarskog Viktora Orbana, sa njegovom „neliberalnom demokratijom”, do vlasti u Češkoj, Bugarskoj i Rumuniji.

Nemačka, pod budnim okom Angele Merkel, može se činiti imunom na površnost politike ličnosti. U stvari, Merkel se često u inostranstvu predstavlja kao protivotrov ispraznosti koja je zavladala evropskom politikom.

Međutim, kad se pogleda izbliza, vidi se da je nemačka liderka ne samo personifikacija evropskog „doba ličnosti”, već i da je ona njen pionir.

Nijedna evropska država nije duž bila pod svojim liderom, nego Nemačka nakon 14 godina Merkelinog vođstva. Merkel je od početka pažljivo gajila svoju javnu ličnost. Međutim, za razliku od Italije ili Velike Britanije, gde glasači cene malo „razigranosti” svojih političara, Nemci očekuju trezvenost i poniznost - kvalitete koje je Merkel imala.

Uprkos nizu izbornih poraza njen Hrišćansko demokratske partije, Merkel je i dalje najpopularnija političarka u zemlji i jedina kojoj veruju dovoljno da bude kancelarka. Kako se ostatak Evrope i sveta čini sve nepovezanijim, Nemci pronalaze utehu u tome što znaju da je „Muti”, ili mama, kako je zovu, još glavna.

Šta god da se desi sa najnovijim evropskim političkim zvezdama, fiksacija ličnosti verovatno neće nestati u skorije vreme.

Iako se nekima ovo možda čini kao iznenadna promena, radi se o kulminaciji dublje transformacije u političkoj klimi, navodi Politiko, prenosi Tanjug.


Komentari3
b74cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
Kakva je ironija videti ovog crnca što slavi Bregzit.
Bojan
Tzv progresivni u Americi (Demokrate i slicni) cije je glasilo Politiko jos uvek ne shavataju zasto su izgubili izbore 2016 i ovaj clanak je samo dokaz vise. Uporno pojednostavljuju uzroke svog poraza: Rusi, populizam, marsovci ... svi krivi samo ne njihova ideologija koju glasaci nisu prihvatili i ulimativno nisu glasali na izborima za predstavnike iste.
Dragan Pik-lon
Ovo su samo levicarska ogovaranja.Jer kad su levicari bili na vlasti partije su im jos vise sluzile za njihovo ideolosko9hipokritsko) prenemaganje i delenja tudjeg novca za ekologiju i bolji zivot krokodila u Amazoniji...!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja