ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:51

Rusi su opet u Beloj kući

Autor: Biljana Mitrinovićnedelja, 15.12.2019. u 22:00

Kada je u utorak naveče Sergej Lavrov „osvanuo” u Ovalnom kabinetu pored Donalda Trampa, nedostajao je samo biši ruski ambasador u Vašingtonu Sergej Kisljak da upotpuni grupni portret i „strašnu simboliku” o kojoj govore domokrate posle ovog susreta. Rusi su ponovo, posle više od dve godine, ušli u Belu kuću. Kakva drskost američkog predsednika?!

TRAMPOV IZAZOV: Te 2017. Tramp se posle posete ruske ekipe suočio sa optužbama da je odao izraelske vojne tajne. Sada je na korak od izglasavanja opoziva u Kongresu, nakon što je pravosudni odbor Predstavničkog doma usvojio takav predlog. Tramp i Lavrov su već dan posle susreta stupili u polemiku u vezi s temom njihovog razgovora. Pošto su se razišli svako na svoju stranu, Tramp i Lavrov su dali oprečne izjave o tome da li je tema „ruskog mešanja” u američke izbore bila „na stolu” tokom njihovog razgovora.

Čim je Lavrov napustio Ovalni kabinet, Trump je objavio tvit u kome je naveo da je ruskog gosta upozorio na neprihvatljivost mešanja ruskih službi na sledećim američkim predsedničkim izborima. Međutim, Lavrov je, govoreći na konferenciji za štampu s državnim sekretarom SAD Majkom Pompeom, negirao da je o tome bilo reči. Američki mediji koji nisu naklonjeni Trampu smatraju da je predsednik bezočno slagao i unapred drsko bacio udicu na koju ga uvek hvataju, jer je jasno da Lavrova nisu zvali u Vašington da bi mu tako nešto rekli.

Boravak šefa ruske spoljne poltike u Beloj kući još je značajniji kada se uzme u obzir da se u kongresnom odboru za spoljne odnose razmatra predlog zakona prema kome bi Stejt department trebalo Rusiju da stavi na spisak država koje podržavaju terorizam.

NEKA BREGZIT POČNE: Koliko god Tramp bio upadljivo indiskretan sa Lavrovom, toliko je poslednjih nedelja bio uzdržan prema Borisu Džonsonu. Kao da se jedva poznaju. Procenjeno je da bi preterivanje u iskazivanju naklonosti naškodilo Džonsonu, koji je na kraju osvojio apsolutnu većinu sa 365 mandata u parlamentu, što je zamalo ravno uspehu Margaret Tačer pre 36 godina, kada su torijevci osvojili 397 mandata. Konačno se čini da je ishod bregzita izvestan. Ipak, uzimajući u obzir Trampov, i ne samo njegov, primer – da dobiti izbore ne znači i ostvariti svoj program za koji je dobijena podrška glasača – nije nemoguće da se i ovako ubedljiva pobeda u stvarnosti preokrene.

Da li će zaista biti dozvoljeno da Tramp i Džonson, po izlasku Velike Britanije iz EU, naprave takav „sjajan” sporazum, kakav najavljuje amrički predsednik? Tramp je, naime, obećao trgovinski sporazum kakav Britaniji ne može da ponudi niko u EU ili svetu. Može li se stoga i u Ujedinjnom Kraljevstvu očikivati da otpori onih koji su zainteresovani za drugačija rešenja budu snažni toliko koliko su u SAD?

Usred postupka opoziva Sergej Lavrov je posetio Donalda Trampa
(Foto: Official White House Photo/Shealah Craighead)

MODERNI RIJALITI: Tinejdžerka Greta Tunberg, najmlađa je osoba izabrana za ličnost godine u američkom časopisu „Tajm” u gotovo stogodišnjoj istoriji ove titule. Ona ima 16 godina i Aspergerov sindrom i bori se protiv ekološke katastrofe. Ne ide u školu iako bi joj tamo bilo mesto, nego organizuje proteste, susreće se s poznatim ličnostima, od holivudskih zvezda do pape, ima specijalne zahteve za putovanja kako ne bi oštetila zemljin omotač, koji uključuju prekookeanski brod, posadu i sve ostalo što prati moderni rijaliti. Za razliku od Kardašijanovih, ovde je glamurozan život prikriven, sasvim su poništeni standardi privlačnosti i onoga što bi moglo da bude zanimljivo globalnoj populaciji i nametnuti su drugačiji scenario i scenografija obmanjivanja čovečanstva.

Greta se nije srela još jedino s Trampom. Do toga neće ni doći jer je „projekat tinejdžerske klimatske aktivistkinje” – koja drži ljutit, dramski govor u Ujedinjenim nacijama i na svojim protestima agresivnim govorima plaši „običan svet” – nastao kao reakcija na sve one koji ne veruju da će planeti pre klimatskih promena „doći glave” ratovi i borba za energente i vodu. Danas je borba za planetu bez ugljendioksida važnija od prava na život i kiseonika za deo planete sa resursima.

O Greti je već toliko toga rečeno, i kako to obično biva – onaj ko ne vidi da može da pomogne nekome pored sebe zaokupljen je globalnom idejom pomoći planeti. U međuvremenu će propasti sve oko njega, ali će takav čovek biti „večno mlad” jer u njemu živi bunt i „snaga mladosti”, moto sa naslovnice „Tajma”. Sutra će takav čovek, bez ikakve zapitanosti, biti spreman da pregazi sve na šta mu Greta, odnosno oni koji su je „izmislili” – pokažu prstom.


Komentari0
6c22c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja