nedelja, 23.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:56
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Oficir Nedeljko poginuo od metka svog vojnika

Bio je elitni srpski oficir Kraljeve garde, prošao Albansku golgotu i strašne bojeve Velikog rata. A onda, u miru, poginuo. I to od metka svog vojnika.
Autor: Branko Pejovićsubota, 14.12.2019. u 13:18
Недељкo Тодоровић (Фото Лична архива)

Ta sudbina snašla je Nedeljka Todorovića (1889–1922.), rodom iz sela Subjela kod Kosjerića. Iz familije koja je uvek znala šta znači i koliko vredi otadžbina. Njegovu životnu priču (kao i niz drugih biografija) sadrži nova knjiga autora Milijana Despotovića „Subjel – škola, uglednici i akademci”, koja će uskoro izaći iz štampe.

Tu odavno osnovanu subjelsku osnovnu školu, čiji se letopis upravo objavljuje, završio je i Nedeljko Todorović, treće od sedmoro dece u roditelja Manojla i Simune. Vojnu akademiju učio je u Beogradu (pri toj akademiji, kao građansko lice, radio je i Nedeljkov brat Sreten). Bio je uspešan u učenju i izvršavanju obaveza, posvećen vojnom pozivu, pa je postao aktivni oficir u elitnoj jedinici Kraljeve garde.

Tokom Velikog rata mnoga iskušenja našla su se pred kraljevim oficirom Nedeljkom. Opasnosti, odluke, izazovi, stradanja... Ratna sreća ga je ipak sačuvala. Prešao je preko Albanije, izdržao patnje i krvave borbe Solunskog fronta, dočekao slobodu. Posle završetka Prvog svetskog rata Todorović je radio kao oficir u srpskom garnizonu u Kumanovu.

„Nedeljko je bio jedan od malog broja izabranih, oficir koji je imao budućnost, veoma brzo je napredovao. Imao je čin kapetana druge klase kada je tragično preminuo od svog vojnika. Ubijen je iz puške. Tragičan događaj se zbio 1922. u kasarni u Kumanovu. Nedeljko je prilikom obilaska straže zatekao stražara da spava na dužnosti. Pokušao je da ga probudi, a ovaj je u bunilu i strahu opalio metak iz puške u kapetana koji je teško ranjen preminuo posle nekoliko dana”, piše Milijan Despotović.

Oficir Nedeljko, stradao u svojoj 33. godini, sahranjen je na gradskom groblju u Kumanovu. Njegova supruga Ružica potom je zauvek napustila taj grad i živela u Beogradu. Nije se udavala, dece nisu imali. Ružica je u Kumanovu podigla Nedeljku veliki spomenik od belog mermera, kasnije je žalila što nije imala materijalne mogućnosti da posmrtne ostatke i spomenik prenese u Srbiju. Svog muža nikad nije zaboravila.

„Čuvala je svoje satenske bele cipele u kojima se venčala i u njima je, prema svojoj želji, otišla na onaj svet. Bile su one uspomena na neprežaljenu ljubav koja se okončala tragično”, beleži autor knjige i podseća:

„U ratovima od 1912. do 1918. iz familije Todorović iz Subjela živote su dali Jovica, Dobrosav i Savo M. Todorović. Nosioci Albanske spomenice su Gojko (žandarmerijski kaplar ranjen na Ivankovačkoj kosi, a tu je ranjen i Milosav Đurić Aga iz Subjela, nosilac Karađorđeve zvezde), Vukosav, Nastas i Todor Todorović. Redov Mlađen Todorović, takođe iz ovog roda, bio je ranjen u bici na Slivnici. Tada je ranjeno 11 boraca s područja opštine subjelske.”

Despotović napominje da je za podatke o Nedeljku Todoroviću i fotografije zahvalan Ljubiši Todoroviću iz Subjela, koji je sačuvao pismo što je njegovom ocu poslala Ratka, Nedeljkova bratanica. „Šaljem ti ovu dragu sliku našeg rođenog strica Nedeljka... Verujem da će ga mnogi prvi put videti, s obzirom na to da je mlad umro, u 33. godini... Bio je oženjen ženom koja je bila lepotica iz Slavonske Požege, prešla je u pravoslavnu veru i nikad se nije ponovo udala”, pisala je o svom stricu i strini Ratka u tom pismu koje porodica čuva. Na poleđini ove slike oficir Nedeljko bio je napisao posvetu: „Milom našem tati za uspomenu od tvoje dece Ružice i Nedeljka”.

A autor knjige na kraju dodaje: „Neka ovaj zapis ponovo spoji Ružicu, sahranjenu u Beogradu, i Nedeljka, sahranjenog u Kumanovu, dok dobri ljudi ne nađu načina da njegove posmrtne ostatke vrate u zavičaj ili u večnosnik (grob) voljene Ružice”.

 


Komentari7
542c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Рез. вздухопл. кпетан.
@ "Алксандре Зивановиц" један несретан случај користиш да шириш дефетизам. И сам сам искусио нешто слично када сам био на одслужењу војн. рока у Петрињи у време хрватског маспока. Као командир страже уз пратњу десетара обилазио сам истурена стражарска места, ноћу, и на једном није било одзива. Одкочио сам "Шпагина" а десетар је репетирао пушку. Стражари смо пришли у широком ракурсу. Стражар је спавао завијен у бунду са пушком међу коленима. Пришао сам тихо, извукао му пушку и добро га одаламио!
Aleksandar Zivanovic
Obicno najveci ljudi poginu od metaka svojih vojnika.
Milomir Marković
Moje mišljenje je da gubici naše vojske i naroda (civila) svedoče o tome da smo mi u tom ratu poraženi i da ga nismo trebali voditi. Učestvovanje u velikom ratu malog naroda je samoubistvo. Kao kada bi danas USA i Rusija ušli u rat, a mi umesto da čekamo ishod (kako su u velikim ratovima uradili Belgija, Holandija, Češka), stanemo na jednu stranu i ginemo za interese velikih. Ginuli smo u dva rata i da li smo danas suverena zemlja ili zavisimo od velikih (investicije itd.). Zavisimo naravno.
Братимир
То као када би сте рекли да Србија није морала да учествује у НАТО бомбардовању Југославије 1999.
Preporučujem 11
Srboljub Tudej
Friendly fire - "prijateljska vatra" je ustaljeni termin za takve nesrećne slučajeve. Mislim da sam čitao u knjizi Crnjanskog nešto slično iz tadašnjeg doba. Izginuli su srpski vojnici jer su bili uzdignuli visoku banderu koja je igrom slučaja bila na putanji srpske topovske granate... Sad se po hiljaditi put postavlja pitanje: ko je ubio dvojicu gardista vojske Srbije? Politika paralelno piše i o krađi jedne bebe u Kini. Koliko beba je ukradeno u Srbiji? Ima li upolitičke volje da se to reši?
Sotir Gardačić
Ko zna šta se tačno dešavalo na tom stražarskom mestu 1922?! Najlogičnije mi je da je bilo i ranije trzavica između starešine i vojnika koji je na kraju verovatno uhvaćen na spavanju na straži gde je došlo do incidenta pa je sve to dobilo tragičan tok. A, o tome da je vojnik bio u bunilu i dremovan mršav je alibi. Nadam se da autor navodi i daljnu sudbinu tog nesretnog vojnika.
Preporučujem 20
Милош В.
Браво за аутора на труду. Свака књига или дело које нам помаже у вредновању културе сећање на заслужне сународнике је драгоцена!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja