sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 14.12.2019. u 10:15

Kreditni rejting potvrda uspešne ekonomske politike Srbije

Фото А.Васиљевић

Povećanje kreditnog rejtinga Srbije sa BB na BB+ kao i pozitivni izgledi za sticanje investicionog rejtinga, potvrda je dobrog ekonomskog puta na kojem se nalazi zemlja, ocenila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

„To što je rejting agencija Standard and Pur pored povećanja kreditnog rejtinga, Srbiji odmah dodelila i pozitivne izglede za njegovo dalje povećanje, jeste potvrda da smo na dobrom putu i da se rezultati ekonomske politike koju vodimo vrednuju na pravi način”, izjavila je Tabakovićeva.

Odluku da poveća kreditni rejting Srbije, agencija je donela u uslovima potvrđene otpornosti srpske privrede na spoljne šokove i rasta vođenog investicijama, značajnog poboljšanja makroekonomskih pokazatelja, adekvatne monetarne politike i čvrste fiskalne discipline, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Agencija hvali rezultate Narodne banke na planu očuvanja niske i stabilne inflacije, i očekuje da će Centralna banka i u narednom srednjoročnom periodu održavati stabilnost cena.

Analizirajući kretanja u bankarskom sektoru, Agencija ističe značaj rezultata NBS na planu održivog smanjenja problematičnih kredita, za blizu 75 odsto od početka primene Strategije za njihovo rešavanje.

U prilog stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, navodi se i da je bankarski sektor u Srbiji visoko kapitalizovan i likvidan, uz dobru domaću depozitnu bazu.

Tabakovićeva kaže da je Agencija, imajući u vidu razmere nasleđenog problema, očekivano prepoznala, kako je istakla, veliki posao koji su NBS i Vlada Srbije uradili na planu smanjenja učešća problematičnih kredita, koji su u oktobru spušteni na nivo od 4,56 procenata.

„Rešavanje tog problema jedan je od faktora dvocifrenog rasta kreditne aktivnosti, čime se u punoj meri daje podrška ekonomskom rastu. U prilog tome govori činjenica da je oko 80 odsto rasta u kreditiranju privrede vođeno investicionim kreditima, čime je u Srbiji stvoren još jedan važan kanal finansiranja investicionog ciklusa koji traje od 2015. godine”, dodala je guvernerka.

Ona ističe da su ocene Agencije u pogledu otpornosti srpske privrede u skladu sa stavom centralne banke da će domaći faktori rasta nadoknaditi usporavanje globalnog rasta.

„Pri tome, naše najnovije procene pokazuju da bi u poslednjem tromesečju ove godine trebalo očekivati dalje ubrzanje međugodišnjeg rasta BDP-a”, dodala je Tabakovićeva.

Na dalji rast rejtinga mogao bi da utiče i nastavak visokih stopa privrednog rasta vođenog investicijama i izvozom, uz isticanje Agencija da je u periodu 2010-2019. ukupan izvoz iz Srbije više nego udvostručen, što je, kako se kaže, jedan od najboljih rezultata u regionu.

„Srbija je sada nadomak investicionog rejtinga i na nama je da doslednom ekonomskom politikom u narednih dvanaest meseci dostignemo taj nivo”, kaže Jorgovanka Tabaković.

Procena Agencije je i da će privredni rast Srbije u 2019. godini, uprkos globalnom usporavanju, biti viši od inicijalno projektovanog i da će iznositi 3,6 odsto.

Za 2020. godinu projektuju privredni rast od blizu četiri procenta, uz nastavak dinamičnog izvoza i snažnih investicija.

Prema navodima Agencije, bitnu komponentu dinamičnog rasta upravo predstavlja otpornost srpskog izvoza koji, uprkos usporavanju eksterne tražnje, nastavlja da beleži dvocifrene stope rasta.

Važan faktor otpornosti izvoza čini, kaže se, obezbeđena diversifikacija i aktiviranje novih izvoznih kapaciteta.

Agencija naglašava i doprinos domaće tražnje privrednom rastu koja je vođena dvocifrenim rastom investicija u stabilnim uslovima poslovanja, uz rast privatne potrošnje, koji je podržan povoljnim kretanjima na tržištu rada. Kao jedan od bitnih faktora na osnovu kojeg su Srbiji odmah dodeljeni i pozitivni izgledi za dalje povećanje kreditnog rejtinga, Agencija ističe kontinuirani priliv stranih direktnih investicija i njihovo sve efikasnije ulaganje, zaključuje se u saopštenju NBS, prenosi Tanjug.

Komentari1
803f8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

miroslav sarcanski
Umesto hvalisanja, neka Ministar objasni zasto se ne otpisuju nenaplativa potrazivanja od banaka i preduzeca stara dvadesetak godina, a ne da se jos dodatno stvaraju "obaveze" i time stvaraju fiktivni prihodi za Drzavu ? Otpisivanjem bi se povecali rashodi, pa bismo konacno dosli do realnog stanja nasih javnih finansija. Ovako se samo stvara lazna slika koja posluzi neko vreme. ali se kad-tad dodje do istine. U to se Ministar vec uverio, pa ne bi trebalo da na "strucnom" planu pravi istu gresku!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja