sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 13.12.2019. u 21:00 Milenija Simić-Miladinović

Lakše je biti Srbin ovde nego stranac na Zapadu

Ako uspemo da inspirišemo mlade da dobro razmisle pre nego što spakuju kofer da odu u inostranstvo, ispunjena je misija Konferencije o ostanku mladih, čulo se na ovom skupu
Сем из Београда учесници конференције су стигли из Ваљева, Суботице, Ниша, Чачка, Краљева, Новог Пазара... (Фото М. С. Миладиновић)

Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje više od 50.000 uglavnom mladih. Poslednje istraživanje o migracijama, koje je obuhvatilo više od 11.000 studenata u našoj domovini, pokazalo je da 90 odsto akademaca koji nameravaju da odu u inostranstvo imaju punu podršku roditelja i da trećina studenata planira da ode iz Srbije čim završi školovanje. Alarmantna statistika potvrđuje da je ostanak mladih suštinski važno pitanje opstanka našeg društva, a to je i okosnica prve Konferencije o ostanku mladih u Srbiji, održane juče u Kolarčevoj zadužbini. Dupke puna sala srednjoškolaca, studenata, profesora iz Beograda, Valjeva, Subotice, Niša, Čačka, Kraljeva, Novog Pazara... upoznala je inspirativne životne i poslovne primere naših ljudi koji su se školovali i radili u inostranstvu. Uprkos uspehu koji su tamo postigli, oni su odlučili da se vrate ovde, krenu ispočetka, od nule, i snagom volje, valjanih ideja i upornošću pokažu da je u Srbiji moguće ostati i opstati.

– Kao obični građani, možemo da ponudimo mladima dobre primere, da čujemo njihova iskustva, šta je dobro van granica naše zemlje, ali i šta nije. Veoma često idealizujemo Zapad kome težimo. Okruženi smo negativnim vestima i antiherojima, a u svakoj oblasti ima pravih heroja koji mogu da budu uzor mladima. Ako uspemo da inspirišemo mlade da dobro razmisle pre nego što spakuju kofer da odu iz zemlje, ispunili smo svoju misiju – kaže Arno Gujon, osnivač Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji, koja je i organizovala konferenciju.

Pravi heroji, ukazuje Gujon, bili su govornici panel diskusije „Vratio sam se u Srbiju i ostvario snove”, a među njima i Jovana Ružičić. Posle 11 godina života u Americi vratila se u domovinu, svesna da ovde nije sve idealno, ali da idealno nije ni tamo. Šta znači biti stranac na Zapadu, a šta su ključevi uspeha u Srbiji, bila je njena tema.

– Nijednom se nisam pokajala što sam se vratila. Možete i te kako da budete srećni u Srbiji i i te kako nesrećni u Holivudu. Nisam pametnija, ni talentovanija od nekoga čija je ideja propala, ali sam uporna. Ključ uspeha je u neodustajanju, a svaki uspeh „preko noći” gradi se godinama... – govorila je Jovana Ružičić, direktorka „Centra za mame”, volonterske organizacije koja okuplja 40.000 mama. Ideju za osnivanje tog centra dobila je dok je živela u Americi, gde mame znaju svoja prava i odlično su organizovane, dok su njene drugarice u Srbiji dobijale otkaz zato što su u drugom stanju.

Kao glavne razloge za odlazak u inostranstvo mladi i školovani u Srbiji najčešće navode nemogućnost nalaženja posla ili slabo plaćen posao u struci, kao i nizak životni standard. Države u koje bi studenti najradije otišli su Nemačka, SAD, Švajcarska, Austrija i Norveška. Nemačka je najpoželjnija država za studente svih područja, osim informaciono-komunikacionih tehnologija, koji u najvećem procentu planiraju da se odsele u SAD, istaknuto je na konferenciji.

– Najčešći povodi za odlazak su ekonomske prirode. Nekome je dovoljno 500 evra, a nekome malo 1.500 evra mesečne zarade da bi ostali u Srbiji. Bitno je da znamo šta napuštamo i kuda idemo. U svakom smislu lakše je biti Srbin u Srbiji nego stranac u bilo kojoj zemlji. Ako ostanemo ovde, moraćemo da se borimo. Ali ako se borimo istim žarom i istrajnošću koliko bismo u inostranstvu, siguran sam da ćemo uspeti, samo što će taj uspeh biti i uspeh države, a ne samo pojedinca. Ako svi idemo u tom pravcu, imamo budućnost jer ona zavisi od omladine, a naša omladina je vredna, pametna, sposobna i treba da je zadržimo – naglašava Gujon.

Ne može države bez stanovnika

Delo humanitarca Arnoa Gujona inspiracija je ovdašnjoj omladini. Prilikom diskusije o ostanku mladih u Srbiji, nedavno održane u Valjevu, maturanti Valjevske gimnazije pitali su ga zašto se pored svih obaveza koje ima uključio i u borbu da mladi ostanu ovde. „Ostanak mladih u Srbiji je pitanje svih pitanja”, odgovorio je gimnazijalcima Gujon i ostavio gimnazijalce u dubokom razmišljanju na zadatu temu, kako nam dočarava Milica Višić, maturantkinja matematičkog smera Valjevske gimnazije.

– Između države i stanovnika stoji veliki znak jednakosti. Naša država nije savršena, ali ima li savršene bilo gde na svetu? Kao narod smo skloni tome da budemo slepi za sve što je kod nas dobro i vidimo samo ono što je loše. Mladi su spremni da ostanu pod uslovom da sutra rade u struci i od toga solidno žive. Iako nije savršena, naša država je naša i vredi se za nju boriti i imati na umu da, kao što je Gujon rekao, često krećemo negde, a da prethodno ne razmislimo dobro šta ostavljamo ovde – zaključuje maturantkinja.

Komentari107
7b270
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jankovic Vladimir
Kod nas je postalo "moderno" da se kuka i da se bezi preko! Siguran sam da bar 80% ljudi koji su otisli ili to planiraju, nema nikakve potreba za tim nego to rade po inerciji. Mahom su to osobe koje nisu ni pokusale da nesto promene, kako u svom zivotu (neko strucno osposobljavanje itd..) tako i oko sebe. Ima ljudi za koje je to stvarno dobro resenje a to je zanemarljiv broj.
Коста Михаиловић
Што написа мој омиљени српски савремени писац пре пар месеци (парафразирам): "Ако одлазите да би сте се вратили - чему одлазак? Ако одлазите да се не вратите - како вас, бре, није срамота!"
Đorđe
Mladi ne čitaju Politiku, Novosti, Danas... ne čitaju novine, ne gledaju 2 dnevnik, vesti, TV Žive u svom mikro-svetu mob telefona, viber i fb grupa. Svesni su da ništa ne mogu promeniti i snalaze se kako znaju u vremenu u kojem žive. Probaju poslić dva za 200-300 eu. Onda na tim svojim grupama saznaju da drugarica otišla u Sloveniju, Hrvatsku Italiju ... za 1000 eu sa plaćenim stanom i hranom i da ima posla koliko hoćeš. Njima bajke o boljoj budućnosti niko ne može prodati, ne gledaju vesti.
Gastarbajter
Ja sam pokusao da se vratim. I doneo sam pare da investiram. Za otprilike trecinu papira potrebnih da pocnem biznis dap sam nesto preko 30000 dinara raznih taksi, sto nije uopste mnogo. Ali sam isgubio pet meseci. Onda su mi rekli da pitrazim "ljude". Kad sam ih nasao, neki su hteli samo par stotina evra za ovo ili ono a najgori su bili oni koji su sve hteli da zavrse ali za dozivotni "porez" na sve sto zaradim. Naravno, uslov je bio i da se uclanim, pogodite gde. Pre 18 meseci sam se (od)vratio
Berislavci
Nekada je i vaznost zapete (znaka interpukcije) odlucujuca-da se ode ili ostane! Na primer stoji: Otici, ne ostati. Ako u ovoj recenici pomerimo zapetu s leva u desno dobicemo: Otici ne, ostati. Salu na stranu, nije stvar kako cemo formulisati nas motiv odlaska i naci izgovor za nas eventualni neuspeo povratak. Vazno je da imamo izbor i da samostalno donosimo odluke. Sta reci mladim: da ne odu ili da odu vani makar na godinu dana? Jedno je sigurno: kad odu vise ce nego pre ceniti svoju zemlju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja