subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:55

Srpski tenk u društvenoj mreži (FOTO)

Kako se došlo do podatka da je Srbija treća u Evropi po broju tenkova na sto hiljada stanovnika i kakav je danas vojni značaj ovih oklopnjaka. - Vojska Srbije u aktivnoj upotrebi ima 212 tenkova
Autor: Milan Galovićutorak, 10.12.2019. u 22:00
Тенкисти из Сремске Митровице на вежби (Фото Министарство одбране/Јово Мамула)

Društvene mreže lako usmere pažnju javnosti na neku temu, a ovih dana je popularna ona po kojoj je Srbija treća u Evropi po broju tenkova „na sto hiljada stanovnika”. Lako je utvrditi da je ta mapa kreirana još pre dve godine, delo je pojedinca iz inostranstva koji ju je postavio u svoje ime, što je i naglasio. Neko je ovih dana „retvitovao” ovu objavu, koja se odmah proširila sajber-prostorom, pa je ova tema stigla i u medije.

Mnogi će se zapitati, ne razmišljajući o vojnim, političkim, geografskim i istorijskim razlozima, šta će nam toliki tenkovi.


Uoči polaska na teren (Foto Ministarstvo odbrane/Jovo Mamula)

Autor mape je koristio podatke dostupne na internetu („Global fajerpauer” i „Vikipedija”) i njihovim ukrštanjem došao do „podatka” s koliko tenkova raspolaže koja zemlja – na sto hiljada stanovnika. Ispalo je, ne ulazeći u računicu autora mape, da je po tom kriterijumu Srbija, sa indeksom 9,17, na trećem mestu u Evropi, iza Rusije i Grčke. Ministarstvo odbrane nije komentarisalo ove navode.


Komunikacija posada tenkova signalnim zastavicama (Foto Ministarstvo odbrane/Jovo Mamula)

Jučerašnji pogled na sajt „Global fajerpauer” otkrio nam je podatak da Srbija ima 293 tenka. Međutim, već godinama je poznat podatak da Vojska Srbije u aktivnoj upotrebi ima 212 tenkova, dok izvestan broj ovih sredstava služi za obuku. Davno rashodovani tenkovi, od kojih su mnogi prodati kao staro gvožđe „na kilogram”, svakako ne bi trebalo da uđu u takve evidencije.

Od tenkova VS u operativnoj upotrebi gotovo 200 je tipa M-84, a preostali su T-72. Jugoslovenske tenkove M-84, osim bivših republika SFRJ, koristi i Kuvajt. Tenkovi T-72 su sovjetske (ruske) proizvodnje, a Srbija očekuje i isporuku 30 ovih tenkova iz Rusije, ako se prevaziđu politički problemi poput odluke Rumunije da spreči njihovo dopremanje Dunavom.


Pripadnici Vojske Srbije na tenkovskom biatlonu u Rusiji (Foto Ministarstvo odbrane) 

Minulih godina tenkisti VS skrenuli su pažnju, kako onih koji se bave međudržavnim odnosima, tako i kolega iz inostranstva, prilično uspešnim nastupima na tenkovskom biatlonu u blizini Moskve.

Posle pada Berlinskog zida došlo je do smanjenja vojnih snaga u Evropi, pa su značajno redukovane i oklopne jedinice. U međuvremenu, skoro sve države u našem okruženju su ušle u NATO, prilagodivši odbrambene potencijale politici kolektivne odbrane.


Tenkovi T-55 na Kosmetu 1999. godine (Foto EPA/Anja Nirdringhaus) 

Srbija se, nasuprot tome, deklarisala kao vojno neutralna zemlja i može se oslanjati samo na svoje snage.

Međutim, i neke države članice alijanse odlučile su da ojačaju vojsku i to kupovinom tenkova. Na primer, susedna Mađarska naručila je 44 nova tenka „leopard 2”, a odlučili su se i za nabavku 12 polovnih tenkova istog tipa. Takođe, zadržali su izvestan broj tenkova T-72, koje koriste još iz vremena dok su bili u Varšavskom paktu.


Tenkovi M-84 Vojske Jugoslavije i britanski tenk „čelendžer” u Prištini u junu 1999. (Foto EPA/Srđan Suki)

Hrvatska i dalje koristi jugoslovenske tenkove M-84, a upravo ovih dana objavljeno je da svoje oklopne snage ojačavaju transporterima „bredli” američke proizvodnje. Uostalom i SAD su, kao odgovor na ono što smatraju ruskom pretnjom u Evropi, na istok Starog kontinenta dopremile svoje tenkove „abrams”.


Rashodovan tenk T-55 postao je atrakcija ispred stadiona Zvezde (Foto EPA/Andrej Cukić)

Tenkovi, inače, spadaju u naoružanje koje se koristi decenijama, pa su u mnogim zemljama „zaostavština” iz nabavki iz vremena hladnog rata. Njihovo čelično telo je, može se reći, neuništivo, a mnogi podsistemi i elektronika mogu se modernizovati.

U tom smislu, tenkovi M-84 (inače napravljeni po uzoru na i dalje respektabilni T-72) i dalje su upotrebljivi.


Nemački tenk iz Drugog svetskog rata danas je eksponat u Vojnom muzeju na Kalemegdanu (Foto D. Jevremović)

Namera Ministarstva odbrane i Vojske Srbije je da im se ugrade elektronski sistemi zaštite, nova generacija eksplozivno-reaktivnog oklopa, modernizovana nišanska sprava i uređaji za osmatranje.


Modernizovani tenk M-84 predstavljen je na sajmu „Partner 2019” (Foto M. Galović)

A realizacija tog plana će svakako biti važnija vest od toga koliko imamo tenkova „na sto hiljada stanovnika”.


Komentari11
6ce90
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Matija Soskic
Promocija vojske i naoruzanja u Srbiji prelazi sve mere normalnog ponasanja jedne zemlje.
Његош
Важност јаке војске није аспект ратовања већ одбране. А свих страна смо мање-више окружени непријатељима. Након јаке војске, јачаи војна безбедност а после и цивилна. Број тенкова је важна ствар, али и њихова модернизација, што се показало 1999 и на бомбардовању. Да нисмо имали толико укопаних тенкова, НАТО би упао на наше границе.
Sloba
Ove fotografije najbolje pokazuju da nase oklopne jedinice opremljene beznadezno zastarelim tenkovima. Nigde ni traga od reaktivnih oklopa koji se drugde koriste vec 30 godina. Niti aktivno/pasivnih sistema, koji su spasili desetine izraelskih tenkova od najmodernijih ruskih protuoklopnih raketa. Nasa vojska kao da je nasledila mentalni sklop JNA po kome se nista od opreme nije modernizovalo. Tek sad se razmatraju neki od tih tih uvoznih sistema, koji su uzgred vrlo skupi.
Боро
А колики је број активних тенкиста?
dusan1
U praksi se pokazalo da nisu tenkovi ni avioni a pogotovu ne dobro komandovanje spasili zivote nego licno naoruzanje koje su gradjani nosili sa sobom a koje sad vlast (po naredjenju odozgo) oduzima .
Dimitrije
Које лично наоружање? Понеки пиштољ који су са собом понели резервисти спасио животе? Које глупост? Иначе слажем се једино са тиме да се сада неоправдано одузима оружје од грађана.
Preporučujem 5

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja