ponedeljak, 03.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 09.12.2019. u 21:00 Jelena Čalija

Trese nas jadranska mikroploča

Ne možemo da odredimo tačno vreme događanja zemljotresa ali možemo da proračunamo efekte zemljotresa na svakoj lokaciji u našoj zemlji, objašnjava seizmolog dr Miodrag Petrović
(Фото EPA-EFE/Malton Dibra)

Vest „Opet se zatresao Balkan!” seizmolozi sigurno ne bi napisali s uzvičnikom na kraju. Potresi, poput nedavnog čiji je epicentar bio u moru nedaleko od Krita (4,5 jedinica Rihterove skale) i onog nešto ranijeg u okolini Stolca (2,9 jedinica Rihterove skale) za njih su očekivani. Posle jakog zemljotresa, kakav je 26. novembra pogodio okolinu Drača u Albaniji naknadnih potresa biće u dužem vremenskom periodu. Ono što nas kod zemljotresa plaši je njihova nepredvidivost jer teško može da se proceni kada će se potres tačno dogoditi. Ali, o ostalom u vezi sa potresima nauka mnogo toga zna.

Kako objašnjava seizmolog dr Miodrag Petrović iz Republičkog seizmološkog zavoda priča o uzrocima nastanka zemljotresa dobro je poznata: postoji određen broj tektonskih megaploča na našoj planeti na čijim se granicama dešavaju tektonski pokreti različitog tipa.

– Pomeranje tektonskih ploča posledica je procesa koji se odigravaju u zemljinom omotaču gde dolazi do konvekcionih kretanja magme. Ta pomeranja su dugotrajna, traju milionima godina i praćena su nastajanjem zemljotresa. Pored velikih tektonskih ploča, afričke, evroazijske, pacifičke, antarktičke i drugih, postoji čitav niz manjih ploča na čijim se granicama i kontaktima s drugim geotektonskim elementima generišu zemljotresi. Nastajanje zemljotresa na našim prostorima i u širem okruženju pripisuje se procesima koji nastaju na kontaktu afričke i evroazijske ploče. Jedna od manjih tektonskih ploča, značajna za pojavu zemljotresa duž kontaktne zone s afričkom i evroazijskom pločom, jeste jadranska mikroploča – kaže Petrović.

On objašnjava da je položaj mikroploče definisan pojasom koji okružuje Jadransko more (Apenini, sistem Alpa i Dinaridi s pružanjem ka Helenidima) i predstavlja na specifičan način nastavak odnosno produženje afričke ploče.

Skoplje 25. jula 1963. (Fotodokumentacija „Politike”)

– Ovaj pojas karakteriše velika gustina epicentara zemljotresa. Složeni matematički proračuni i analiza mehanizama rasedanja u žarištima jakih potresa ukazuju da jadranska mikroploča rotira u smeru obrnutom od kretanja kazaljki na satu oko (zamišljenog) pola rotacije koji se nalazi u predalpskom delu u severnoj Italiji. Ovakvi geodinamički uslovi praćeni su podvlačenjem jadranske mase pod Dinaride, nastajanjem velikih napona u zemljinom omotaču i pojavom zemljotresa različitih jačina. Naponsko polje iz kontaktne zone prenosi se po dubini pa je to uzrok generisanja zemljotresa i na prostorima udaljenim i po nekoliko stotina kilometara od kontakt zone, konkretno na prostoru Srbije, Bih, Makedonije – kaže naš sagovornik.

Potresi koji se događaju na ovom prostoru su uzročno-posledično povezani. Slično ovome što se sada zbiva posle zemljotresa u Albaniji, Miodrag Petrović podseća da se događalo posle zemljotresa u Crnoj Gori 15. aprila 1979, kako ističe, najjačeg dogođenog zemljotresa novijeg datuma u ovom delu Mediterana.

– Magnituda zemljotresa bila je 6,9 jedinica Rihterove skale. Ovako jaki potresi izazivaju totalni poremećaj naponskog stanja i postojeće prividne ravnoteže u zemljinoj kori i praktično su okidači zemljotresa u drugim bližim i udaljenijim oblastima. Praćeni su velikim brojem naknadnih zemljotresa od kojih neki imaju i jako velike magnitude. U slučaju crnogorskog zemljotresa najjači naknadni udar imao je magnitudu 6,3 jedinice Rihterove skale a čak 132 potresa imala su magnitude veće 4,3 jedinice Rihterove skale. Sličan scenario postoji i kod zemljotresa koji je pogodio okolinu Drača u Albaniji. U toku je, svakodnevno smo svedoci toga, takozvana afteršok seizmička aktivnost koja može da potraje i da generiše veliki broj zemljotresa – kaže Petrović.

Zemljotres u Rumuniji 7. marta 1977. (Fotodokumentacija „Politike”)

Što se tiče naše zemlje, zemljotresi koji se čulno manifestuju na teritoriji Srbije često imaju epicentre u okruženju, dodaje naš sagovornik.

– Jake manifestacije izazivali su potres iz regiona Vrančea u Rumuniji, zemljotres u Skoplju, crnogorski potres i drugi. Autohtona žarišta na području Srbije takođe se odlikuju velikim količinama oslobođene seizmičke energije a od skorašnjih potresa još su u sećanju zemljotres na Kopaoniku 1980. s magnitudom 5,8 jedinica Rihterove skale, zemljotres u regionu Mionice 1998 (5,7 jedinica Rihterove skale), zemljotres u okolini Kraljeva 2010 (5,4 jedinice Rihterove skale). Jasno je da iako nismo na marginama jadranske mikroploče postoje uticaji, naponsko polje u zemljinoj kori koje se formira kao posledica geodinamičkih procesa vezanih za jadransku mikroploču. S tim moramo da živimo i da se suprotstavimo stihiji zemljotresa na za sada jedini mogući način – proračunima prognoznih parametara. Ne možemo, nauka nije na tom nivou, da odredimo tačno vreme događanja zemljotresa ali možemo da proračunamo efekte zemljotresa na svakoj lokaciji u Srbiji. Sračunati parametri, uz poštovanje normi građevinarstva, omogućavaju bezbednu gradnju i smanjenje gubitaka na najmanju meru – ističe seizmolog Miodrag Petrović.

Nemamo milion ugroženih objekata

Posle zemljotresa u Albaniji i u srpskom medijskom prostoru procenjivalo se koliko je naša zemlja ugrožena od potresa, pa su se čak pojavile informacije da spadamo u zemlje visokog rizika kada je reč o zemljotresima i elementarnim nepogodama i da bi čak milion objekata bilo ugroženo ukoliko bi se u našoj zemlji dogodio „albanski scenario”.

– Informacije o „milion” objekata i paušalne procene izlaze iz okvira realnog kao i podatak da je samo Albanija ugroženija od nas. Rizik od zemljotresa nije ni veći ni manji nego u drugim zemljama, u direktnoj je srazmeri sa sigurnošću objekata. U slučaju jakih zemljotresa stradaju u većoj ili manjoj meri svi oni objekti koji nisu građeni po propisima. Rizik od zemljotresa postoji i treba sve to sagledavati u domenu realnog. I u slučaju potresa u Draču s magnitudom 6,4 jedinice Rihterove skale, a kod nas takvih zemljotresa nikad nije bilo niti postoje uslovi za generisanje potresa takve jačine, nemamo taj famozni broj od „milion” objekata. Konačno, stradaju samo objekti koji su u takozvanoj uskoj epicentralnoj zoni, pri tome opadanje maltera ili nakrivljeni crep na kući nije isto što i totalno rušenje s „milionskim” posledicama – kaže dr Petrović.

Komentari1
aed27
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki
Zemljotres u Rumuniji 1977 koji sam osetio u Kragujevcu bio je najstrašniji. Živeli smo na trećem spratu, u novom stanu, u koji smo se uselili 1975. Čula se jaka tutnjava koja je dopirala iz zemlje, zgrada se ljuljala, nestala je struja i bili smo u potpunom mraku. Ja sam imao nepunih 9 godina. Svi su krenuli da beže i bila je velika gužva na stepenicama. Strah se osećao prisutan kod svih. Ulica između zgrada bila je prepuna ljudi. Nikada više se nije desilo ništa slično...p.s. pisao bih još ali

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja